pisma

pisma

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2007
  • Poruke: 265
  • Gde živiš: navrh' trepavica

viljem blejk viljemu hejliju
london,7.oktobra 1803.


Dragi gospodine,
Zbog Vašeg velikodušnog i nežnog staranja za Vašeg odanog odmetnika,apsolutno je nužno da Vas on uznemiri izveštajem o svom srećnom dolasku,što će opravdati njegovu molbu da mu napišete nekoliko redaka i obavestite ga kako ste izbegli sudsku zarazu-bojim se da ste patili i daste morali zbog mene da patite daleko više nego što vredim.-Dobro sam stigao u London,žena mi je vrlo slabog zdravlja,ali ja sam još uvek rešen da ne gubim nadu u bolje dane.
Umetnost u Londonu cveta.Naročito se traže graveri.<svaki graver odbija porudžbine jer ne može da ih primi zbog preobilja posla.Ali meni ipak niko ništa ne donosi.Zadovoljavam se time da će to da traje dok Bog bude tako hteo.Znam da mnogim unosnim poslovima nedostaju vredne ruke.Drugim graverima se umiljavaju.Verovatno ću i ja morati da počnem da laskam,što ću učiniti vrlo nespretno.U međuvremenu ne gubim ni trenutka vremena da na zadovoljavajući način završim Romnija.
Kako je moguće da čovek od blizu 50 godina,koji još od pete godine nije gubio vreme jer je bez prestanka radio i učio,kako je moguće da se čovek s uobičajenim zdravim razumom oseća inferiornim pred dvadesetogodišnjim mladićem koji jedva uzima ili blagoizvoleva da uzme kičicu u ruku,a jaše po parkovima i tumara po pozorištima,i jede i pije ne po potrebi već kao da mu je to posao,kako je moguće da takav jedan kicoš bude superioran nad studioznim ljubiteljem umetnosti,to teško može da se zamisli.Ali izgleda da je takva moja sudbina i da će takva i ostati.Ja se ipak smejem i pevam,jer,ako sam na zemlji zanemaren,na nebu sam prvi među prinčevima,pa me čak i na zemlji dobri ljudi vole kao dobrog čoveka.Ovim bi trebalo da budem savršeno zadovoljan,ali u izvesnim periodima pojavi se oko mene plamen slave,pri čemu me smatraju čovekom izuzetnog umnog savršenstva,ali taj plamen se ponovo gasi,i ja ostajem ošamućen i zapanjen.O,kad bih mogao da živim s redovnim porudžbinama kao ostali,ali bojim se da mi se ta želja neće ispuniti-oprostite mi za ovo naricanje nad razbijenim loncem,i pošto sam sad razbijeni lonac oplakao,dopustite mi da se s prijateljima nasmejem i poradujem sve do Božića,jer,kako čovek ne živi samo od hleba,tako ću i ja živeti i pored toga što nemam hleba dovoljno-ništa mi nije potrebno do da činim ono što mi dušnost nalaže i da uživam u velikoj radosti koja uvek izbija iz mog duha,da se molim da moji prijatelji,a Vi pre ostalih,učestvujete u radosti koju svet ne može da shvati,i da budete puni nje kao što ste uvek bili,slavni a pobedonosni besmrtnik.Molim Vas da gospođici Pul najlepše zahvalite u moje ime: recite joj da joj želim vrlo mnogo sreće-neki kažu da sreća nije dobra za smrtne,a njima treba odgovoriti da i nesreća nije za besmrtne i da ona nikome ne koristi.Mraz nikad ne čini dobro drvetu,i ako ga ne ubije,te drvo opet donese ploda,neka niko ne kaže da je plod posledica mraza.Kad prođe ova smrtna opasnost,udvostručiću napore na delu koje sad radim,jer će to teško opteretiti mog đavola koji mu pruža strašan otpor.Ali ja ga umirujem,i on je,najzad,jedan dobroćudan đavo i ne dovodi me u neprilike-njega ni najmanje ne treba kriviti za ovaj sadašnji škripac,jer je celo vreme bio zaposlen drugim poslom,zabavljao se pravljenjem stihova,na šta me stalno navodi na moju štetu i ponekad na nezadovoljstvo mojih prijatelja.Koliko vidim,sad to isto radi s ovim pismom,pa ću ga završiti zaželevši Vam dravlja i radosti u Gospodu našem Spasitelju.

Večno Vaš
Viljem blejk

Blejk ja radio skoro potpuno usamljen,odsečen ne samo od društva nego čak i od svojih kolega umetnika.Poznavala ga je i cenila samo šaka prijatelja,a –otkriven- je tek pola veka posle smrti.Njegovo prijateljstvo s Hejlijem datira od 1800.g,kada su bili susedi u Saseksu



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama

"Onaj iz koga ne zraci svetlost, nikada nece postati zvezda."
Viljem Blejk

"U svojim Nedrima nosiš svoje Nebo i Zemlju, i sve što posmatraš mada izgleda Van, to je Unutar, u tvojoj Imaginaciji."
Viljem Blejk

"Ako se vrata opažanja prociste, sve ce se coveku ukazati kao što jeste: beskonacno."
Viljem Blejk

"Videti svet u zrncu peska
I nebo u divljem cvetu
Drzati beskonacnost na dlanu
A vecnost u jednom casu"
Viljem Blejk (prevod onog engleskog citata gore)

Pismo pročitala,a sad pitam dali je i ovo isti taj Viljem Blejk,jeste da sam van, pisma al ovo nije loše.



offline
  • Pridružio: 13 Sep 2007
  • Poruke: 265
  • Gde živiš: navrh' trepavica

Napisano: 21 Maj 2009 9:23

isti,isti viljem blejk teta dano smešak


i slikar i pesnik je bio ..

Dopuna: 07 Jun 2009 20:37

hajnrih fisli johanu kasparu lavateru
Rim,marta 1775.



Hvala na knjigama i hajde malo da proćaskamo.Kao što sam sumnjao,nešto od Klopštoka sam već čitao,i to u manje afektiranom stilu,a to je ono što me zadovoljava u njegovim Odama i što mora da zadovolji i oštroumne ljude u svim vremenima i sve oseljive duše.Neka Bog primi veći deo njegovih uzvišenih,pobožnih oda,koje su ponovo zajedno izašle u Kramerovom nedeljnom časopisu,a đavo neka nosi celu njegovu tevtonsku mitologiju!Laž je da je većina Davidovih psalama poezija-i to baš iz istog razloga na kome Klopštok zasniva tvrdnju o superiornosti svoje i ostale nemačke poezije nad engleskom,naime da većina psalama potiče iz ličnog osećanja,jednog određenog mesta ili neke druge emotivne maštarije.Zar će neko da mi kaže kako je onaj smrdljivi otpadak kao što je 119. psalm,ili neka Klopštokova pesma u kojoj se stalno uzvikuje “Bože,Bože“,da je to poezija?Slike-slike koje vi(ne Vi lično-nego Nemci a i Švajcarci) prezirete,slike koje ne umete da izmislite-njih je slikao Homer,otac cele poezije.Homer i Deborina pesma i Knjiga o Jovu-to su stvari koje uspostavljaju vrednost osećanja.Iskreno,opšte,živo osećanje teče kroz te slike u sva srca,dok ona lažna,parohijalna i individualna mogu da se dopadnu samo nekima i u određenim vremenima i mestima,dok u svima ostalima izazivaju zbunjenost i zaprepašćenje.Takva neopisiva razlika postoji između istine i snage osećanja Sapfine Phainetai,koja prodire u sva srca,i neke Halerove ljubavne pesme;pa čak i između ovih malo poznatih stihova:

So oft des Nachts mein Ader schlagt,
Soll dich mein Geist umfangen

I pitome zbrkanosti i apoplektične afektacije kojom se izveštačena čežnja za Cidijem izvija vas radi?Facultas lacrimatoria,taj veštački mladež na licu nemačke poezije od Klopštokovih visina do Dušovih dubina,izbuljene oči i neiskazani pogledi i ceo taj teološki hermafroditizam,ukvarljiviji je trulež od onog na čemu je naštampan.ako hoćete,osećajte tako.I ja sam mislio da tako osećam dok sam bio dete.Ali je pravi bezobrazluk paradirati s tim pred drugima,i ako se to nalazi u Vašim pobožnim pesmsama,onda kažem kao Gec od Berlihingena: Prema veličanstvu religije gajim sve dužno poštovanje,ali što se tiče Vas,gospodine kapetane,ma kako se Vi zvali,možete da me poljubite u stražnjicu-i ja da vam zalupim prozor!
Ovog trenutka sam dobio Vaše plačljivo,malodušno pismo!Što se tiče Klopštokove patriotske poezije,s izuzetkom –Hermana i Tusnelde- i dveju –Muza-,ponovo kažem: “Neka ih đavo nosi!....“Prezir koji osećam prema Klopštakovom ukusu u slikarstvu,kad on govori o Prajsleru i o Nemcima,liči na osionost s kojom on sudi o Englezima.Njegovo nepoznavanje njihove poezije je smešno.Građani-Otadžbina –Sloboda-bar da je Švajcarac-ali gde je otadždbina jednog Nemca?-Da li je u Švapskoj,Brandenburgu,Austriji ili u Saksoniji?Da nije u močvarama koje su progutale rimske legije i Vara?Da li je Rim ikad izgubio bitku koja je bila na pristojnom,čvrstom zemljištu?Jedan Francuz (proklet bio!) ima više prava da govori o –otadžbini- nego neki stanovnik Kveldinburga ili Osnabrika,ili bilo koja druga naduvena ulizica koja puzi između Rigena i Ulma.Čime to lakej da se ponosi?Gospodarevom livrejom? I to kojom?Prvom,drugom ili trećom?
Sloboda,Bože!Sloboda hrišćanskom laskavcu!
Englezi ne priznaju sebi da su u ovom stoleću dali i jednog jedinog pesnika,ukoliko to nije Ričardson.Tomsonov katalog,koji ste tako često prevodili,Jangove piramide od testa i Popovu rimovanu i skandiranu prozu ne smatraju ništa više poezijom nego što bi taj naziv dali Vilandovim i gesnerovim rasplakanim šećerlemama-Bog vam pomogao!

Crteže ćete imati,onakve kakve sam obećao.Nije bilo moguće napraviti ih u određeno vreme,jer sam morao da dovršim jednu sliku.Možete da zamislite kakva je za mene divna zabava kopirati sopstvene ideje.Niko to ne može da uradi umesto mene.


Fisli je 1741. rođen u Švajcarskoj.Umetnost je studirao u Nemačkoj,a onda je 1763. Došao u Englesku i radio kao prevodilac i ilustrator.Godine 1770. Je otišao u Rim i ostao tamo osam godina kopirajući Mikelanđelove freske u Sikstinskoj kkkapeli.Po povratku u Englesku je počeo da slika stilom slika iz noćnih mora,koji ga je konačno proslavio.godine 1790. je postao kraljevski akademik,a 1804. upravnik Kraljevske akademije.Među njegovim mnogobrojnim učenicima nalazili su se Vilki,Eti,Hejdon i lendsir.Celog života je bio revolucionarni duh i izgarađenim,oštrim stilom je kritikovao umetnost i politiku.Prethodno pismo je pisano manirom nemačkog pokreta –Sturm und Drang-,kome je bio sklon u to vreme.Gete i Herder su prepisali ovo njegovo pismo kao neku vrstu manifesta i pokazivali ga prijateljima.Međutim,Fisli u suštini ne pripada nijednom pokretu.Mogao bi da s enazove romantičarom iz doba nekoliko decenija pre romantičarskog pokreta.U poslednje vreme je smatran pretečom nadrealista.

Dopuna: 09 Jun 2009 14:22

HAJNRIH FISLI GOSPO]I OREL U CIRIHU
Namir,18.aprila 1779.

Poslao sam ti iz Miluza cedulju napisanu na brzinu.Ako gostioničar nije podlac,mora da si je dosad već primila.Žao mi je što mram da kažem da moji prijatelji mnogo manje vode računa o pisanju nego ja-iako mi to otkriva još jednu moju vrlinu.Sbožjom pomoću mogu još da postanem i savršen.
Sedim ovde draga Orel,u gradu punom vojnika,sveštenika,rudara,domaćica i prodavačica,podupro sam glavu obema pesnicama,a oči mi kolutaju pune suza,i slušam jednog gavrana pod prozorom kako gače:“Gra-gra“ i “Ko je to?“ Ko je to?“ Ali odgovor nije dat.Ni jednim glasom koji bi moja duša želela da sretne!Ona se razbolela od učtivosti kojima me obasipaju.sedim za stolom mojih zemljaka kao mrtvac i čas žucdim za tim da budem na moru,a čas u planinama koje tebe i --------- dele od mene!Reči mi teku kao poslednje teške kapi iz čaše,a oči mi traže utehu u sumraku.O,tamo,moja svetlosti!Šta bi bilo s fislijem da nema noći!
Jesi l već išla u Baden? Reci tmso svojoj prijateljici ono što ja nisam bio u stanju da joj kažem,i što ni na hartiju ne mogu lepo da stavim jer mi je duh ponosit isto kao i njen.Ali,ako ima naklonosti prema meni,već mora da zna više o meni nego što ti možeš da joj ispričaš.Otkad sam otišao,svake noći sam ležao na podu kraj njene postelje-i kad me je oan primetila,jedan glas s njene postelje me je stalno pitao:“Šta radi moja sestra?“O,kako bih odgovorio na tu šmrkavu,prenemažuću uvredu samo da si ti u mom zagrljaju!I zbog teebe,ti kosooka ljubavi-ružo-ljiljane-plode ljubičice-draga ženska nevinosti-ti,zbog koje se krše ruke i suze prolivaju-tebe radi su mi i Italija i moja rodna gruda tuđe,a prolećno sunce se pretvorilo u tamu.Ali idi i uzmi nekog drugog-jer sam nekada i ja pripadao drugoj i možda je to još uvek tako.
Ali ja buncam,jer je za bračni mir sve ovo pravo ludilo,i samo ona,uzrok mog buncanja,kojoj ja ne pišem o tome,može to da pretpostavi zdravom razumu.Draga Orel,ili izmoli dozvou za mene da pišem mojoj voljenoj,ili nju ubedi da meni nešto napiše-pa čak ako to bude i nešto hladno kao sneg na Dijaninim grudima,za mene će biti sveproždiruća vatra.
Ako mi budeš pisaaaala,molim te budi opširna-da bi bila zanimljiva kao što je tvoje prijateljstvo.Adio obema!

(-Ona- u ovom pismu je Ana Landolt,lavaterova nećaka.Bila je bogata,te fisli,siromašni slikar,nije bio prihvatljiva prilika za nju.Njen otac ga je izbacio.Nekoliko godina kasnije se u Londonu oženio Sofijom Rolins iz Batistona.Fisli je umro u Londonu 1825.)

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Napisano: 10 Jul 2009 19:32

Pismo XXVIII

Iz Rima (u septembru 1537)

(Meser Pjetru Aretinu u Veneciju)

Veličanstveni meser Pjetro, moj gospodine i brate,

Kad primih vaše pismo obradovah se i osetih bol u isti mah; jako sam se obradovao što je pismo od vas, koji ste jedinstveni po vrlini na svetu: ali sam se i veoma rastužio, jer kada sam dovršio veliki deo priče, video sam da ne mogu da sprovedem u delo vašu zamisao, koja je tako sačinjena, da je došao Sudnji dan, i vi ga svojim očima videli, vaše ga reči ne bi bolje opisale. Ali da vam odgovorim na ono što mi pišete, kažem ne samo da mi je drago, nego vas i molim da to uradite; i Kraljevi i Carevi drže za vrhunsku blagodat da ih vaše pero pomene. Sred svega toga, imam li ja bilo šta što bi vam bilo od koristi, nudim vam to od sveg srca. I na kraju, neka to što ne želite da dolazite u Rim da biste videli slike koje pravim, ne slomi vašu odluku, jer to bi bilo preterano. Preporučujem se.

Mikel'Anjolo Buonaroti.

Prekucano iz: Mikelanđelo Pisma, Gradac 2004.

(Pjetro Aretino ponudio je Mikelanđelu saradnju prilikom izrade freske Strašnog suda u Sikstinskoj kapeli, u vidu gotovog koncepta kompozicije. Ovim pismom Mikelanđelo veoma učtivo odbija ponudu, čime je povredio sujetu Aretina, koji ga je kasno nemilosrdno kritikovao.)

Dopuna: 19 Nov 2010 19:04

Pismo Urošа Predićа Bogdаnu Dunđerskom
Beogrаd, 8. junа, 1942.

Drаgi Bogdаne,
Odkаko je ovа užаsnа nesrećа snаšlа celo čovečаnstvo i zаpаlilа ceo svet kаo nikаd dosаd, prekinute su mnoge stаre veze između držаvа i nаrodа; pа tаko je i nаše prijаteljsko dopisivаnje morаlo dа prestаne. Ipаk sаm, zаhvаljujući slučаju, nаšаo mogućnosti dа se rаspitаm o Tebi i o ostаlim nаšim drаgim, stаrim prijаteljimа, pа se nаdаm dа si i Ti isto tаko mogаo dа doznаš, dа sаm još živ i zdrаv, i аko u duši duboko potresen i ožаlošćen koliko nаšom opštom, moždа definitivnom propаšću kаo nаrod i držаvа, tаko i gubitkom drаgih člаnovа moje nаjbliže rodbine: poginulа mi 6. аprilа prošle godine, prilikom strаhovitog bombаrdovаnjа Beogrаdа, mojа snаjа, Lenkа sа svojom kćeri Sofijom u svojoj kući. Posle nаstаde svirepo tlаčenje Srbа u Hrvаtskoj, Bosni i Hercegovini; а štа je bilo u Bаčkoj, to ćeš Ti bolje znаti nego mi ovde; znаmo sаmo dа Dunаv nosi sobom bezbroj leševа, pojedinаcа i u grupаmа, а neke i povezаne u snopovimа. Pored togа opštа oskudicа i nečuvenа skupoćа bivа sve većа. Pа ipаk se živi, kаko se može. Jа s predаnošću u moju sudbinu strpljivo snosim teret životа i nаšu nаrodnu srаmotu. Nikud ne idem, ne čitаm novine, gde je sаmo reč o rušenju, potаpаnju brodovа, i o ostаlim strаhotаmа, koje moderni rаt sobom donosi. Po mаlo i rаdim, tek skrenem svoje misli nа drugu strаnu u cаrstvo ideаlа koje mi sаd izgledа kаo nekа bаjkа iz dаvnаšnjih, srećnih vremenа. Kаko je Bаčkа ponovo vrаćenа Mаđаrskoj kojа smelo i sа uspehom ostvаruje svoj progrаm sаdržаn u uskliku: „soha“!, to čujem dа si i Ti ponovo postаo poslаnik nа mаđаrskom Sаboru, i to izаzivа ovde kritiku ljudi koji Tebe ne poznаju. Jа nаprotiv, koji poznаjem Tebe, tvoj gvozdeni kаrаkter, tvoje poštenje i Tvoju iskrenu odаnost svome nаrodu, verujem dа ćeš i sаdа kаo što si i u prošlom velikom rаtu činio, uzeti nаš seljаčki srpski nаrod u zаštitu protiv nezаsluženog nаsiljа iаko se nikаd nisi isticаo u srpskoj jаvnosti kаo „rodoljub“ od one sorte, koji se busа u grudi od silnog rodoljubljа i nа tаj nаčin gledа dа se dočepа vlаsti, pа dа u svoju korist pljаčkа držаvu, vodeći je u sigurnu propаst – kаo što se i zbilo. Stаvljаm Ti nа srce sudbinu nаšeg nesrećnog plemenа koje je u svojoj nevolji pre dvа i po stolećа zаlutаlo u ove plodne rаvnice, dа odbrаni od Turаkа grаnice zаpаdne Evrope, kojа se moglа ovаko zаštićenа rаzvijаti kulturno dok nije pronаšlа ovа sаvršenа tehničkа oruđа zа uništаvаnje ljudi i njihovih dobаrа, а ponаjpre onog nаrodа, koji je nаjviše krvi prolivаo zа slobodu Evrope. Mi se moždа nećemo više videti, jer ne znаmo ni štа će nаm sutrаšnji dаn doneti, а još mаnje, kаd će se svršiti ovаj rаt, pа zаto Ti šаljem ovаj prijаteljski pozdrаv sа željom dа ne zаborаviš dа si Srbin i dobаr drug tvogа

odаnog stаrog
Urošа Predićа



Više o njihovom prijateljstvu, problemu cenzure i prismotre, proglašenju Dunđerskog za narodnog neprijatelja, mestu Predićeve sahrane i ostalom: http://www.udi.rs/articles/vesna_dimitrijevic_2005.pdf

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1439

Kratka istorija pisanja pisama





Pisma, kao jedan od osnovnih vidova komuniciranja među ljudima, pišu se još od antike, u raznim vremenima bila su više ili manje zastupljena, sve do danas, kada su gotovo “istrebljena”.
U raznim vremenima na njih se različito gledalo, a posebno se ističe XVIII vek kao period kada su pisma posebno cenjena, jer su shvatana kao jedan svojevrsni način samoedukacije, jer pisanje pisama zahteva razvijanje kritičkog mišljenja, samosagledavanja i samorazumevanja, ali se nikako ne umanjuje njihov značaj za komunikaciju sa drugima.
Danas nam je poznato da su praksu pisanja pisama imali svi drevni narodi- Sumeri, Egipćani, Persijanci, Grci, Rimljani, Kinezi.

Mi danas pisanju pisama pristupamo olako, jer imamo sva neophodna sredstva za to, ali zapitajmo se samo kako su se bez papira i olovke snalazili drevni narodi? Koliko im je bilo teško naći odgovarajući materijal ili zaoštriti pisaljku, a da pri tome ne odseku sopstvena jagodice? Koristili su kore od raznih vrsta drveća, debele listove, još neosušene glinene pločice, pločice “prevučene” voskom, papirus, sve do pergamenta. Otkriće pergamenta je zaista promenilo istoriju pisanja u širem smislu.
Oko 200. godine p.n.e. jedan vladar iz dinastije Ptolomeja zabranio je izvoz papirusa iz Egipta, pa je u Pergamu, u vreme vladara Eumenesa II prvi put u upotrebu ušao upravo pergament. Na svim ovim materijalima pisalo se zaoštrenim pisaljkama od drveta, metala ili kosti, a od V v. se koristi guščije pero.
Nikako ne smemo zaboraviti na činjenicu koliko je ranije bilo teško prenositi pisma od pošiljaoca do primaoca.
Glasnici koji su ta pisma prevozili konjima često su pljačkani, povređivani ili čak ubijani. Upravo iz te teškoće prenošenja pisama ona su u prvo vreme bila privilegija viših slojeva, a naročito vladara.
Tek se kasnije, od doba Persijskog carstva, javlja složen sistem dobro uređenih puteva uz koje su se nalazila prenoćišta za kurire, gde su se odmarali i zamenjivali svoje konje drugim konjima, da bi potom nastavili put do primaoca pisma.
Grci su poznati po tome što su atlete slali kao kurire, a Rimljani su mahom koristili persijski sistem sa odmaralištima uz drumove. Posebno je zanimljivo da su Arabljani umesto kurira imali golubove pismonoše, posebno istrenirane za ovaj posao.

Prvo nama danas poznato pismo je pismo persijske kraljice Atose, majke velikog vladara Kserksa, napisano u V v.p.n.e. Epistole ili poslanice (˙od grčke reči za pismo ) bile su vrlo popularne u antici. One su bile neka vrsta poučnog pisma upućenog jednoj osobi ili grupi ljudi.

Egipatski faraoni pisali su poslanice svojim vezirima, a postojala je i praksa pisanja poslanica mrtvima ili bogovima, koje su bile neka vrsta molitve za zastupanje na “onom svetu”.
Ciceron takođe piše poslanice u I v.p.n.e. Tu dolazimo do jedne od vrlo bitnih karakteristika pisama- ona su literarni izvori koje mnoge nauke, a pre svega istorija, koriste kako bi došle do saznanja o ljudima i događajima koji nisu dovoljno jasni i poznati. Tako su i Ciceronova pisma poslužila istoričarima da rasvetle događaje posle kojih je usledio slom Republike. Naime,
Ciceron se dopisivao sa Cezarom, Pompejem, Oktavijanom, Senekom, Ovidijem i Brutom, koga je podržavao i čiji je bio prijatelj.

Na Cicerona se ugleda i Plinije Mlađi, pa i on piše epistole koje su od neprocenjivog značaja za razumevanje svakodnevnog života Rimljana u I veku. Posebno su poznata dva njegova pisma, gde opisuje erupciju Vezuva koja se dogodila u avgustu 79. godine. On je ova pisma napisao oko dvadeset pet godina posle ovog događaja, kako bi u njima upravo opisao erupciju na zahtev istoričara Tacita, kome su pisma i bila upućena. I Frančesko Petrarka mnogo godina potom piše poslanice na latinskom jeziku, u skladu sa težnjom obnove antike. One su posebno zanimljive, jer se u njima obraća ljudima iz raznih vekova, filozofima i piscima, kao nekome ko je još živ, ko je njegov savremenik.

Bitno je napomenuti da se pisma u određenim periodima uzdižu i veoma cene, pa tako u Vizantiji nastaje epistolografija- veština pisanja pisama. Posebno su čitana i izučavana pisma Platona, Aristotela, kao i poslanice apostola Pavla- i Biblija sadrži pisma upravo u vidu poslanica koje su apostoli pisali i koje su imale didaktičku funkciju. Bitno je pomenuti i epistolarni roman, jednu vrstu literarne forme koja je roman sačinjen od pisama.
I u srednjem veku neguje se pisanje pisama, ali u manjoj meri, zbog već propalih puteva koji datuju iz rimskog perioda i koji su onemogućavali prenos pisama.

Do 1840. pisma se prevoze kočijama, zapečaćena voskom kako bi se znalo da ih niko nije otvarao i čitao. Džejms Čalmers i Lorenc Košir imali su prve ideje poštanske markice, da bi pred kraj 1849. konačno bila prihvaćena zamisao Roulenda Hila i tada nastaje prva samolepljiva poštanska markica sa likom mlade kraljice Viktorije tzv. “Crni peni” (“ Black Penny” ).

Prva poštanska markica u Srbiji izdata je 1866. i na njoj je predstavljen tadašnji grb i natpis: “ Kneževska srpska pošta”, dok je u Crnoj Gori prva markica sa likom knjaza Nikole izdata 1874. godine.

Pisma su bila glavni vid komunikacije među ljudima sve do otkrića telegrafa. Prvi optički tereglaf izumeo je Francuz Klod Šap u XVIII veku. Samjuel Morze 1837. stvara elektromagnetski telegraf, koji je u upotrebi do faks mašine, posle koje su usledili kompjuteri, internet, mejlovi i moderni vidovi komunikacije.
Kako se bližimo praznicima, sve nam je jasnije da danas gotovo nema ljudi koji u pismima šalju razglednice, a kamoli pišu pisma. To je svakako posledica “modernog života”, kolotečine koja nas svakog dana uvlači u sebe, pa jedva imamo vremena da obavljamo osnovne potrebe. Savremene tehnologije prilagođavaju se tim novim potrebama ljudi da sve završavaju brzo i efikasno, pa se u svemu tome pismo izgubilo. Postalo je neka vrsta dokoličarske razonode, nešto za šta više niko nema vremena. Email-ovi se pišu kao nešto brzo, neophodno, što se često radi automatski, kada razgovaramo telefonom radimo to previše bezazleno, ne vodeci računa o tome šta govorimo, a razgovor preko Skajpa kao da nam ubija maštu.

Upravo iz svih tih razloga trebalo bi pisati pisma. U njih su, za razliku od komuniciranja putem modernih tehnologija, utkane reči koje jasno svedoče o osobi koja ih piše, mnogo su intimnija i subjektivnija, u njihovo nastajanje je uključena i samospoznaja i promatranje sopstvenih stavova i emocija.
Pisanje pisama smiruje, to je radnja koja se obavlja sporo, postepeno, bez ikakve žurbe, jer je neophodno dobro promišljanje, kako o sebi, tako i o onome kome pismo pišemo. To je upravo potrebno modernom društvu.

Za razliku od govora, pisma su nešto što ostaje zauvek, što se ne gubi u etru. Mejlovi i slično su ovde, sada i danas, a već sutra će biti izbrisani. Zapitajmo se samo koliko smo puta sačuvali mejlove ili “četove” kojih smo želeli da se sećamo? Ne tako puno, zar ne?




Izvor:
https://kojospisepisma.wixsite.com/pisma












offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 6543

natrix ::... Džejms Čalmers i Lorenc Košir imali su prve ideje poštanske markice, da bi pred kraj 1849. konačno bila prihvaćena zamisao Roulenda Hila i tada nastaje prva samolepljiva poštanska markica sa likom mlade kraljice Viktorije tzv. “Crni peni” (“ Black Penny” ).

Prva poštanska markica u Srbiji izdata je 1866. i na njoj je predstavljen tadašnji grb i natpis: “ Kneževska srpska pošta”, dok je u Crnoj Gori prva markica sa likom knjaza Nikole izdata 1874. godine...
Black Penny ili Penny Black?



Pitam, ne zbog jezika, već se prvi put srećem sa izrazom Black Penny... uglavnom sam nailazio na onaj drugi oblik... inače, daleko sam od nekog ozbiljnog filateliste, ali imam par koliko-toliko tematski složenih albuma sa oko 900 maraka, uz neizbežne duplikate i viškove... ima li filatelista na forumu? Very Happy

Inače pisma, osim službene prepiske, kao da više i ne postoje... i danas čuvam neka pisma koja sam dobio kao vojnik...

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17293
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Имао сам својевремено ту књигу - ''Теби, писма љубави''. Сјајна збирка љубавних и интимних писама великих , односно познатих, личности. Почевши од Абелара и Елоиз, до Толстоја, Чехова, Шопена...Потражите ту књигу , има је на електронској куповини.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1439

Citat:Inače pisma, osim službene prepiske, kao da više i ne postoje... i danas čuvam neka pisma koja sam dobio kao vojnik...

Danas je to klincima nezamislivo... Mr. Green

Nekad je to bilo osnovno, kad nije bilo neta, nije često bilo ni fiksnih telefona, sve do devedesetih.
Časopisi su, dečiji, imali deo za razmenu adresa i dopisivanje. Pa slanje razglednica sa putovanja, dopisnica, čestitki za Novu godinu...
Pisma su se slala za ispunjavanje želja i razne komentare u emisijama.
Uglavnom radio emisije.
Sad je npr. Oblak u bermudama evoluirao od vremena kad su se slala pisma sa grafitima do toga da se emsije slušaju preko kompa.
Fontana želja-vodila je nekad Ivana Bojić, Metalmanija-Jadranka Janković, pa
želje čestitke i pozdravi kad je ispraćaj u vojsku, svadba, rođenje, punoletstvo, rođendani...
Muzičke radio emisije isl.. Sve je to funkcionisalo nekad zahvaljujući pismu..

Postojala je i dečija pošta







offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 6543

natrix ::... Metalmanija-Jadranka Janković...Off-topic: skoro celu večnost nisam čuo to ime... Very Happy

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 786 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 5 sakrivenih i 752 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, amstel2, Atomski čoban, avtomoto, bato, BlackPhantom, Botovac, Dimitrise93, dragon986, FOX, Gama, ikan, ivan979, kolateralnasteta, kunktator, KUZMAR, kybonacci, Marko Marković, mercedesamg, Mihajlo, nadjas_515, Njemac, Pakito93, Panter, ruma, Sr.Stat., wolverined4, yrraf, Zerajic