pozoriste

55

pozoriste

offline
  • Pridružio: 13 Jun 2009
  • Poruke: 777

Sirius ::Ne znam ko sad predaje svetsku dramu. Dragan Klajić, naš profesor, autor je tih ''tablica'' koje ti citiraš i iz kojih smo svi učili, ali i priređivač Molinarijeve ''Istorije pozorišta''. Lepo je što veruješ svom profesoru. Ti veruj svom profesoru, a ja ću svom. Prvi pisac koji je radio s glumcima i objašnjavao didaskalije (dakle, režirao) bio je Tespis. To je aksiom. I piše na dovoljno mnogo mesta.No, pošto je , kako rekoh, lepo da student veruje svom profesoru, ti ga ipak još jednom pitaj ko je prvi poznati reditelj. Wink

Možemo da verujemo ili ne, i ovako i onako nema dovoljno dokaza da je to bilo baš tako Wink Naravno da je reditelja bilo i pre, tih, zapisanih Cool
Možda je neko režirao i Isusovo raspeće ...
NHF, ok ?
Samo pokušavam da doprinesem temi, a pitaću svog profesora, još jednom, koliko sutra, pa ću ga citirati... Baš me zanima obrazloženje, a verujem da će biti pametno, jer je moj profesor, ipak, završio režiju kod Klajna .

Reditelj kao reditelj, funkcija i zvanje reditelja se ne pojavljuje pre 16 veka. Pre toga su svi sve radili ...pisali, režirali, glumili i nisu bili plaćeni....itd. Amateri - dobrovoljci



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17067
  • Gde živiš: I ja se pitam...

NHF, naravno. Meni nikad nije smetala takva vrsta upornosti ni dok sam bio profesor . Lepo sam napisao odgovor na tvoje pitanje ''ko je bio prvi režiser'' jer je opšteprihvaćeno da je to bio Tespis. Naveo sam izvore, naveo sam literaturu, pa mislim da nema svrhe da se na ovome više zadržavamo. Ja sam sve to već više puta pročitao kako za ispit, tako i za svoju dušu, a ko želi - može da potraži tu literaturu pa da se lično uveri (ili razuveri).



offline
  • Pridružio: 13 Jun 2009
  • Poruke: 777

Ništa da pohvališ, samo, bre gundjaš, ko da si neka pernata zivotinja Bebee Dol SiriJuse.
čovek se trudi da obogati temu a ti... mozda smeta ?

Tespis je bio prvi profesionalni reditelj ? Wink
Doooobro, idemo dalje, da se ne bismo pobili ovde, na sred malog ekrana. smešak


SREDNJI VEK

Sakralni oblici pozorišta u srednjem veku


• Odnos katoličke crkve prema pozorištu: postojali su žanrovi (pučkog karaktera: zabavljači, trubaduri, klovnovi) kojima se katolička crkva protivila i koje nije prihvatala zbog asocijacija na gladijatore (poznato je da su se hrišćani borili u gladijatorskim borbama). Skormase – putujuće glumce je ruska pravoslavna crkva proterivala u Sibir
• Doduše sami crkveni religiozni obredi (misa, itd.) su imali teatarsku formu. Obično su se služili alegorijskim prikazivanjem života i patnje Hristove. Na prelasku iz VII u XIX vek dolazi do težnje da se izvede dodatna dramatizacija mise pa nastaje trop. Trop je dijaloški umetak u strukturu mise. U početku je bio samo jedna dodatna grupa stihova koje su horovi naizmenično pevali – nadmetali se. Uskoro trop postaje dijaloška razmena stihova između sveštenika i hora. Jedan od najpoznatijih tropova je Quem Queritis? (Koga tražite? , tri Marije odgovaraju: Isusa Nazareta, sveštenik: Nema ga ovde. Marije: Aleluja!) Iz tropa nastaje: liturgijska drama.
• Liturgijska drama. Ona se nikad nije u potpunosti osamostalila i od liturgije (mise). Izvodili su je sami sveštenici u crkvi. Počinje iz mise i vraća se u misu. Sveštenici su se oblačili u svoje odore, sa pojedinim rekvizitima koji su imali određenu simboliku. Tako je i prostor crkve imao određenu scensku funkciju (oltar je u jednoj drami predstavljao Hristov grob, u drugoj Hristovu kolevku, itd.) Najpoznatija predstava je bila Officium Sepulchri - Poseta Hristovom grobu (Tako imamo i Oficij Vaskrsenja, Oficij Zvezde, itd.) u kojoj tri Marije posećuju Hristov grob, nailaze na anđela od koga saznaju da je Hristos vaskrsao. Sve se liturgijske drame svode na istu strukturu: traganje, otkrovenje i radosno pojanje o slavu Hristu. Izvodile su se na latinskom jeziku pa su običnom narodu bile nejasne, nedovoljno zabavne i duhovite. Zbog toga je nastala mešovita drama. Ona se nije izvodila u okviru same crkve nego u porti – ispred crkve, na stepeništu katedrala. Izvodila se na običnom narodnom jeziku i smatra se da je ona bila prelazni oblik od liturgijske drame do misterijskih ciklusa (narodni oblik sakralne drame).
Misterijski cilusi
• Najvažniji žanr sakralne umetnosti. To je bila sveobuhvatna dramatizacija svetog pisma čiji tematski opseg je bio od starog zaveta (postanja) pa do novog zaveta (kraja sveta). Tekstualna osnova nije bila važna. Važniji je bio pozorišni aspekt – izbođački čin. Nije bilo autorstva.
• Organizacioni koncept prostora: Kod misterija nema sukcesivnog razvoja radnje na istom prostoru. Umesto jedne scene imamo više scena i na svakoj se izvodi jedan prizor (nešto kao štandovi). Gledaoci idu od scene do scene. Pozornice su se nazivale mansioni – to je bio lokalizovan prostor. Svaki mansion je označavao samo jedan prostor koji je imao kodifikovan izgled u zavaisnosti od toga koji deo svetog pisma obrađuje. Platea je bio nelokalizovan prostor, odnosno prostorni okvir koji obuhvata pojedinačna mansione. U zavisnosti od platee je zavisio raspored mansiona. Može biti kao ulica (linearni raspored), može biti gradski trg (disperzivna organizacija – raštrkani mansioni, takavj je bio u Lucernu), može imati kružni raspored (popularan u Engleskoj) najčešće izvan grada. Veoma je važno bilo da mansioni koji predstavljaju pakao i raj budu udaljeni jedan od drugog (pogotovo ako je kružni ili linearni raspored mansiona). Obično je raj na istočnoj, a pakao na zapadnoj strani.
• Postojala su dva načina izvođenja. Statično izvođenje misterija gde se mansioni ne mrdaju i publika ide od jednog do drugog štanda (takvi us bili u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji). I izvođenje u procesiji (karakteristično za Španiju i Englesku) – kada su se izvodile misterije u pokretu pomoću peagenta – građeni mansioni na kolima. Kola idu jedna za drugim i zaustavljaju se na nekom mestu i izvodi svako svoju. U pokretu su se izvodili samo pojedine epizode pantomimski. Posebno su bili značajni scenski efekti pošto je publika bila socijalno vrlo šarolika. Tematski su bili veoma širokog opsega kao što smo već napomenuli. Postojali su i mirakuli (tematski uži od misterija, uglavnom su se bavili pričama o svecima). Često su bili sastavni deo misterija. Misterije su trajale od 2-3 dana pa i do mesec dana
• Organizacija misterija: U pripremi misterija je učestvovao ceo grad. Jedan deo grada je pravio mansione i glumio, a drugi deo grada je dolazio da gleda. Tako su misterije poprimale status gradske svetkovine. Tad je pozorište bilo jako bitno za svakog pojedinca kao preispitivanje bazičnih vrednosti. Efekat izrazitog zajedništva.Straže su bile udvostučene. Čak je i misa bila podređena izvođenju misterijskih ciklusa. Predstave su organizovala religiozna bratstva (laici). Bila je to esnafska organizacija: svako je imao određeni zadatak. Finansirali su se uz pomoć članarina esnafskih organizacija. U Nemačkoj su pivski festivali koristili za sakupljanje sredstava.
• Moraliteti su bili primarno dramski žanr u kojem je tekst bio domninantan. Bio je to zaokruženi dramski tekst. Autori su poglavito anonimni. Najpoznatiji moralitet je Svako (Everyman). To je priča koja slavi umetnost umiranja (Ars Moriendi). Bavi se pripremnim radnjama za smrtni čas. Karakteristični su krajnje moralistički tipovi. Nema razvojnih likova, pre su likovi neka vrsta hodajućih metafora (smrt hoda plažom). Opisuje čoveka koji prelazi inicijacijski put.

Hrosvita od Gandershajma

• Treća struja u dramskom i pozorišnom stvaralaštvu su predstavljali dramski aktivisti u manastirima koji su predstavljali centre intelektualnog sveta. Najpoznatiji autor je Hrosvita iz manastira Gandershajm – benediktanskog manastira u X veku čija igumanija je imala najbogatiju biblioteku koju je Hrosvita izučavla. Hrosvitu nazivaju antiterencije jer je njeno delo nastalo na osnovu Terencija ali je bilo različitog ideološkog karaktera – bila je, naravno, više hrišćanski nastrojena. Napisala je 6 dela (ko Terencije). U svojim predgovorima govori svoje izvore i šta je htela da kaže. Po interpretaciji nekih muškaraca ona kroz religijske teme plasira teme o seksualnosti. Hrosvitin opus se bavio dvema temama. Jedna tema je bilo stradanje hrišćana pod vladavinom Rimskog carstva: Mudrost, Dulcitije, Galikan. Druga tema se bavila preobražajem ljudi grešnika koji su telesni život stavili pre duhovnog života: Pafnutije, Avram, Kalimah. Njene drame nisu komedije ali Hrosvita ubacuje sporadično farsične elemente.

Svetovno pozorište u Srednjem veku

• Tretman profesionalnih glumaca iz zabavljačkih, pučkih pozorišta je bo loš od strane hrišćanske crkve (nisu smeli da se sahranjuju na crkvenom groblju). Najčuveniji su bili histrioni (putujući glumci) koji su bili obučeni raznim veštinama: akrobacijama, žongliranjem, pevanjem i sviranjem i bili odlični pantomimičari. Drugi nazivi za glumce iz tog doba su: žongleri, minstreli, trubaduri, skromrasi (u Rusiji), truveri. Čuveni glumac kome se čak zna i grob je bio Italijone.
• Postojala su 2 žanra: farsa i sotije. Farsa se odlikovala jednostavnom pričom sa nekoliko situacionih obrta. Omiljene teme farse su bili bračni život i ljubavna tematika. Pritom farsa nema idealizujućeg tretmana braka već ciničan, racionlan tretman. Može da ima izvesne moralne poruke ali koje su bile više zdravorazumska naravučenija iz svakodnevnog života. Autori farsi su nepoznati. Najčuvenija je Farsa o lužnici. Sotije su imale svedeniju, elementarniju priču od farse – neku vrstu skeča, zbirku doskočica vrlo labavo povezanih. Glavni lik u sotijama je bio lik lude koji se odlikovao karakterističnim kostimom: pantalonama sa zakrpama i praporcima i kapom sa magarećim ušima. Javljaju se kao uvertire. Imaju satirični element ismevanja konkretnih pojedinaca, za razliku od farsi koje se bave tipskim likovima.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17067
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ajd da ponovim: oberučke pozdravljam ovu ideju i kad stignem, otvoriću zasebnu , izdvojenu temu o istoriji pozorišta. Samo ti postuj, biće korisno.

PS
Za Tespisa - ništa lično , jednostavno, ja sam dogmata kada je nauka u pitanju. Jednom naučeno, zauvek naučeno. Ako ti je za utehu, reći ću da je to dogovorena istina, odnosno aksiom. Stvarno niko ne može da dokaže tu činjenicu, kao što ne može da je ospori ili otkrije neko drugo, novo ime.
Još jedno, samo navali sa ovim prilozima . I kod mene ima cela biblioteka toga. Valjaće nam.

offline
  • Pridružio: 13 Jun 2009
  • Poruke: 777

Napisano: 27 Okt 2009 13:47

Znam da postoji tema "Predstava koje se rado secam", ali ne znam postoji li tema i za one druge, koje smo gledali, podlozne analizi, bez obzira da li ih se rado ili nerado secamo ili su toliko "sveze" da jos uvek ne znamo hocemo li ih se secati jednog dana.

Elem, napisacu ovde.

Pre dva dana gledala sam gostovanje krusevackog pozorista u JDP-u.
Predstava : "Dundo Maroje"
Rezija: Kokan Mladenovic
trajanje: 80 min.
zanr: travestija

Ova predstava je zapravo adaptacija adaptacije Marka Foteza http://hr.wikipedia.org/wiki/Marko_Fotez , sto je vec u startu definise, samu po sebi.

Predstava u predstavi. Obuhvatna dramaturgija.
Tema : Zatvorenici u nekom srpskom zatvoru izvode "Dunda Maroja" za ministra policije.
Ideja : ???
Recite vi meni koja je ideja reditelja Bebee Dol ja je nisam "ukacila".

Koji je razlog da se danasnjem gledaocu prikazuje BAS ova predstava ?

Odgledajte, pa da pricamo o tome.

Zanimljiva koreografija, jos zanimljivija rekvizita i kostim, interesantno resenje muzike (zive).

Poruka predstave: Svi smo mi ili zatvorenici ili cuvari zatvora.
Drzava = zatvor a duh uvek nadje put protiv represije.

Ako je jos neko pogledao bilo bi zanimljivo prodiskutovati o svim aspektima ove predstave ...

Dopuna: 27 Okt 2009 13:50

Zaboravih najvaznije: ovo zapravo nije "Dundo Maroje" vec Dundo Maroje vidjen ocima zatvorenika iliti "Tzv. Dundo Maroje", "Kobajagi Dundo Maroje" ... naravno da je obicnom gledaocu daleko lakse prikazati Drzica tako sto cemo ga obmotati spoljnjim okvirom u vidu zatvora.

Dopuna: 09 Dec 2009 17:01

Ne znam gde bih postavila pitanje, pa da ne otvaram novu temu, ovde ću:
Zna li neko ili ima li neko da mi fotokopira časopis "Scena" iz 2006, mislim novembar da je... ili postoji li negde arhivirano ? Bebee Dol
Da ne lutam ...

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17067
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Pogledaj na njihovom sajtu, ili na Sterijinom pozorju...

offline
  • Pridružio: 15 Apr 2007
  • Poruke: 94
  • Gde živiš: City Limit

Imaš ovde pozorje.org.rs/scena.htm

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17067
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 11 Dec 2009 8:55

''Draga Jelena Sergejevna'', SKC

Sinoć je na našoj sceni gostovala scena SKC Beograd. Na njihovom sajtu o akterima predstave stoji ukratko:
Prevod: Mirka Janković; režija: Miki Milutinović; scenski pokret: Pjer Rajković; scenografski projekat: Nenad Paranosić; kostimografija: TimeZone i Sting; izbor muzike: Vladica Lazarević. Lica: Jelena Sergejevna/Marina Bukvički, Vica/ Peđa Damnjanović, Ljalja/Milica Gutović, Volođa/Aleksandar Trmčić, Paša/Ivan Nikolić.

Ovaj prikaz zamalo da završi u topiku ''Amaterska pozorišta u Srbiji'', da mi kolega u toku predstave nije šapnuo da je reč o profesionalnim glumcima. Dotle sam strpljivo i sa razumevanjem i ljubavlju za amatere pažljivo gledao događaje na sceni očekujući da se, već jednom, bar nešto dogodi. U tom iščekivanju u sebi sam nabrajao i izmišljao olakšatelne okolnosti zbog pojave koja se u pozorišnom žargonu zove ''mrtve muve padaju u krilo''; međutim, kada sam saznao da su to glumci koji su formalno po struci školovani i profesionalci, promenio sam filtere i počeo da drugačije posmatram celu situaciju. Greh na moju dušu, priznajem, što nisam pre predstave proverio ko će nam biti gost sinoć (drugi kolega je organizovao to dvodnevno gostovanje SKC koje se završava večeras i koje obuhvata izložbu i tribinu o stripu, dve predstave, koncert); mislio sam da je reč o grupi studenata-amatera koji su, posle više godina, uspeli da u SKC naprave i kakavu-takvu pozorišnu produkciju. Decenijama se već zna da na BAPU i među amaterskim pozorištima beogradskog područja SKC nije imao neko značajno mesto.
E, pošto je informacija kapnula u pravom trenutku (ne baš poslednjem), počeli su , kako rekoh, senzori da drugačije tumače ono što je već očitavano od početka. Uz poslovično dobru volju i ljubav prema pozorišnoj umetnosti (bez obzira s čije strane, profesionalne ili amaterske, dolazi) na kraju predstave sam mogao da pohvalim pojavu za koju još nisam siguran da je namerni rediteljski proizvod: predstava je trajala dva sata. Nije ta dužina bitna koliko je bitno to da se ona teglila i teglila...Zatim stajala, pa onda opet teglila, da bi na kraju se dogodio (ne) očekivani rasplet. Pokušao sam da to razumem kao rediteljevu želju da prikaže mučno nedešavanje u gluvo doba noći, kada su svi kriterijumi znatno iščašeni a sve vrednosti, uglavnom, pale u vodu. OK, prihvatljivo. Duga je noć, gluvo je doba, klinci ne odustaju, a ne popušta ni draga profesorka. Ako je koncept nameran, onda ga prihvatam jer je jedno od mogućih viđenja ovog komada, bez obzira na to što je pomalo bukvalno i pomnogo rizično. Setimo se čuvene dosetke da ''glumac ne mora da umre da bi odglumio smrt''. POd uslovom, kako rekoh, da je ovo bila osnovna rediteljska ''caka'', na njenom putu su se isprečili (ko bi drugi) nego glumci. Moram , sa žaljenjem, da konstatujem, da su ( s obzirom na školu i struku) oni bili prosečni i neubedljivi. Svi. Poseban problem scenskog govora bio je sve vreme kao nezaobilazna kamenčina u komunikaciji s publikom. Glumica u ulozi Jelene je stvarno imala prekide u razumevanju i samo zahvaljujući tome što mi je ovo četvrta verzija ''Jelene'' koju gledam, znao sam o čemu se radi. Jedan od glumaca (glumac u ulozi Paše) nije ni pokušavao da sakrije svoj sremski naglasak. To je , valjda, sada in...Ono što je gore, u tekstu preuzetom sa sajta ambiciozno naslovljeno kao scenografski projekat predstavlja drskost koja se zove ''doći-s-rukama-u-džepovima-i-od-domaćina-uzeti-iz-fundusa -sve- što-ti-treba''. Odgovor na to pitanje dao je još pre mnogo godina Piter Bogdanović kada su ga pitali zašto je u crno-beloj tehnici snimio film ''Poslednja bioskopska predstava''. On je odgovorio - ''Tako je bilo jevtinije, momci...''. Dakle, taj scenski projekat je bio ime za nešto što mi na našoj sceni vrlo rado činimo s amaterima (kako bismo im uštedeli troškove transporta), a ovo sinoć je ipak neka druga priča.
Šta sam bio spreman da pozdravim tokom većeg dela predstave? Primereno korišćenje muzike koja nije bila radijski korišćena kao ''podložni fon'', kako to pozorišta vrlo rado i često čine. Bilo je dovoljno dragocenih pozorišnih tišina. No, na kraju, reditelj je, da bi pojačao dinamiku raspleta, i tu pozvao u pomoć muziku, svetlosne disko-efekte (u stanu profesorke?) i to bi bilo to. Dugo je izdržao.
Kraja, osim u formalnom smislu reči nema. Zatamnjenje. Onda se svetlo opet uključilo i na praznu scenu su počeli da izlaze glumci kako bi se poklonili. Zašto se sve baš na ovaj način dogodilo sa ''Jelenom Sergejevnom''. Tako je , valjda, bilo jevtinije, momci...

Ostaje nam drugi šešir večeras, a to je predstava ''Anarahija u Babarskoj'', pa se nadam da će utisak biti popravljen. Javljam se svakako sutra s novim utiscima.

Dopuna: 12 Dec 2009 11:44

''Anarahija u Bavarskoj'' ili površnost kao srpski brend.

Odavno sam pobornik teoreme da ''dobra predstava ima sto mana, a loša samo jednu'', pa ipak mi se dešava da o lošim predsvama pišem više, duže i sadržajnije nego o dobrim. Zašto? U pustoj nadi da će to nekome (akterima, pa i onima koji su gledali predstavu) nešto pomoći. Naravno, dogodi mi se da se raspevam kad naiđem na odličnu predstavu, ali to je više izraz egzaltacije zbog toga što sam imao sreću da se pred mojim očima nađe rara avis, nego iz stvarne potrebe. Siguran sam da svi u pozorištu mnogo dobro znaju kad su napravili dobru predstavu, pa nema mnogo potrebe da im se popuje o tome.

Sinoć smo odgledali (trebalo je da odgledamo) dva različita lica, imagea, prosedea i šta već, jednog istog pozorišta. Šta smo to videli? Videli smo jedno isto pozorište, sa prepoznatljivim manirom...površnosti. Da ne mudrujem sada previše, ali mi se čini da su neke lekcije o alternativnom teatru (ako ih je ova ekipa uopšte negde prošla ili bila u prilici da sluša) preskočene, odnosno da ni reditelj ni glumci nisu bili savesni učenici. Podsećam da alternativno pozorište, za razliku od akademskog pozorišta traži od jedne pozorišne kuće mnogo više. Ono je u teatrološkom smislu iskorak koji pokazuje ono što se u umetničkom klizanju zove ''egzibicioni nastup''; ansambl pokazuje da ne vlada samo akademskim znanjima, već ume da pozorišno promišlja i da se vlada na drugi, začudan i zagonetan, svakako nesvakidašnji način. Istovremeno, to je i prilika reditelju i glumcima da iskažu svoje unutrašnje, podimanentno, skriveno biće, da tumače tuđe snove i asocijacije.
Šta se, međutim, dogodilo u predstavi ''Anarhija u Bavarskoj''? Na površinu je izbilo shvatanje alternativnog pozorišta koje ne pripada ovoj vrsti promišljanja koje zastupam. Kao da je proradio onaj čuveni sindrom zvani ''nejasno je, dakle alternativa je''. To se onda lepo začini i izmeša sa zabludom da prosečno gledalište to ne razume (''glupi su za avangardu'') , a i sami gledaoci ponekad umeju da mudro ćute i klimaju glavama , čak i onda kada je očigledno da u predstavi nema alternativnog pozorišnog izraza. Treća , a možda i najžilavija zabluda, jeste to da je nešto što se namerilo da bude alternativno , treba obavezno da bude i avangardno. Sve ove mane su se sinoć, sve vreme, šetale po velikoj sceni naše kuće, sudarajući se sa glumcima za koje smo već konstatovali da im je scenski govor slabija strana. Naravno da je značajan deo krivice za lošu predstavu na njihovom kontu, međutim, u ovom slučaju krivac je više nego uočljiv: to je reditelj. On je pošao od pretpostavke da je Fasbinder sam po sebi trade mark i brend koji obezbeđuje rejting i divljenje predstavi, pa je tekst samo režijski ''prepisao''. Ako je gde i bilo intervencija, to su očigledno bili samo ''štrihovi'' jer su slike ''lepljene'' jedna na drugu, bez pravih estetičkih objašnjenja i pokrića. Aljkav kostim, pozajmljena scenografija i nekoliko tehničkih grešaka, nedopustivih majstorima tona i svetla bilo da su amateri ili profesionalci, dodatno su ''začinili'' ovo amatersko ''čitanje'' i tumačenje Fasbindera. Zašto kažem amatersko, nadajući se da se time amateri neće naći uvređenim? Zato da bih izbegao neki drugi , teži izraz koji bi ovog reditelja prikucao na pozorišni stup srama stoga što nije ni pokušao da se bavi onim što mu nije samo posao; pretpostavka je da se za režiju opredelio, valjda, iz ljubavi prema pozorištu, a ne zato što ga je neko na to nagovorio, povuklo ga društvo, itd.
O porukama predstave ne bih govorio jer su one neočekivano brzo prevaziđene od strane najboljeg pisca kog poznajemo - Života. Sve o čemu je Fasbinder tada avangardno razmišljao, stvarao, pisao , snimao i režirao, život je relativno brzo ''unapredio'' gazeći drsko i beskrupulozno kroz granična područja, preko svih moralnih normi. Međutim, to, takva vrsta lepe dekadencije nije doprla do ovog ansambla. Oni su mislili, očigledno, da je površnost brend koji se samo u Srbiji u Srbiji ne primećuje i gde je njegovo pravo građanstva nešto što se podrazumeva. Za razliku od Fasbindera koji je bio sve, samo ne površan.

offline
  • Pridružio: 13 Jun 2009
  • Poruke: 777

Citat: Decenijama se već zna da na BAPU i među amaterskim pozorištima beogradskog područja SKC nije imao neko značajno mesto.
Oni nisu amateri, te se i ne plasiraju za BAP. Wink
Mogli bi na Steriju ...npr. Very Happy


Citat:predstava je trajala dva sata. Nije ta dužina bitna koliko je bitno to da se ona teglila i teglila...Zatim stajala, pa onda opet teglila, da bi na kraju se dogodio (ne) očekivani rasplet. Pokušao sam da to razumem kao rediteljevu želju da prikaže mučno nedešavanje u gluvo doba noći, kada su svi kriterijumi znatno iščašeni a sve vrednosti, uglavnom, pale u vodu. OK, prihvatljivo. Duga je noć, gluvo je doba, klinci ne odustaju, a ne popušta ni draga profesorka. Ako je koncept nameran, onda ga prihvatam jer je jedno od mogućih viđenja ovog komada, bez obzira na to što je pomalo bukvalno i pomnogo rizično

Sad tvoja publika može da poredi "Sergejevne" koje je gledala.
Mr. Green
Ja to neću raditi... Nisam odgledala onu subotičku, koja je, očigledno, najbolja.
Ja sam radila tu predstavu u momentu kad je bila neverovatno aktuelna jer se intenziviralo nasilje nad profesorima u školi, od strane učenika.
Međutim, iako dobro temperovana i režirana predstava naišla je na urnebes od reakcija - od fanatičkih aplauza, do mrkog gledanja (u Vojvodini,npr.) Vojvođani, definitivno ne vole moj stil. Da pogledaju "Majstor i Margarita" gađali bi me paradajzima - garant.
Nešto moje dinarsko ne korespondira sa njihovom ravnicom.Šteta!

Elem, da se vratim Razumovskoj....
Izuzetno zahvalna autorka. Izuzetno ! Aktuelna..
Medjutim, svaki njen komad predstavlja problem za reditelja jer je laka zamka. Počinje pitko i dinamično, ali sa prvim činom se potroši energetski naboj i drugi čin počinje iz down-a.
Drugi čin "Sergejevne" je prava agonija. Prava !
Počinje tiho i mirno. Gluvo doba noći, a puno tenzije.
Mučenje ... Agonija...
Sa tim se treba izboriti. Mora da bude na ivici. Tiho, a dinamično.Opasna noć.Neizvesnost. Beznađe. Nasilje. Nema spasa...ili ima Bebee Dol
To je već pitanje koncepta i idejne osnove reditelja !
Da li će je slomiti ?
Kuda ide ovo društvo ?
itd... odličan komad - opasan komad.
Nije naivan kao što se čini.
Taj Volodja je psihopata - inteligentan i zao. "Cilj ne bira sredtva". Budući biznismen...ili političar... ruši ceo jedan svet, nečiji svet... bolje rečeno ruši sliku tog sveta. hmmmm....
Nisam zainteresovana da poredim koncepte i konvencije reditelja.
Subotičku nisam odgledala. Šteta.
Ovaj prikaz me podsetio na gostovanje moje predstave, verovatno jedino, prvo i poslednje u tom Požarevcu. Niti oni mene više zovu, niti ja o tome želim da razmišljam. Bebee Dol
Vidim, kažu kako se ova "verzija" Razumovske ne može porediti... koliko je loša, a ipak...ipak...je to SKC, IPAK su oni profesionalci i ipak oni zaradjuju na svojim gostovanjima.

Prosto i nisam želela da se upuštam u priču o "Sergejevnoj", gostovanjima, pozorištu jer mi, sve to skupa izgleda kao priča o globalnom zagrevanju- koliko god pričao o tome, ne možeš ništa da promeniš. Bebee Dol
U nekom crtaću kažu: "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se..."
Ja se, definitivno neću pridružiti trendu površnosti niti želim tante za kukuriku, koliko god me to koštalo.... pa makar me moji prijatelji nikad ne pozvali ili me kaznili praznom salom.

Nije trebalo da se uključujem u ovaj razgovor - dosipam so na ranu, a pritom to niti koga zanima, niti je kome od koristi.

"Anarhiju u Bavarskoj" sam gledala jednom .... pre dve-tri godine.
Sećam se samo pojedinih scena, zvuka aviona, sećam se da mi je tempo-ritam bio neadekvatan, ali i neke gay gadne scene.
Početak je , beše, kad izlaze iz aviona ? Bebee Dol
Ima neka riba obučena u crnu čipku-darkerka...cepaju se parole sa zidova... priča o tipu koju prestaje da ide na posao i ... ? To je to ?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17067
  • Gde živiš: I ja se pitam...

To je to, ali neki delovi nedostaju. Sad nisu cepali parole. Skupe su valjda pa im žao. Jedna od njih koja je glumila prostitutku unela je u scenski govor i ''lični'' ton: svaku svoju rečenicu započinjala je sa PA. Ne verujem da je tako Fasbiner pisao, niti prevodilac preveo. Kao kad treska nogom o pod. Brojali smo do 15 ta zloglasna PA, a onda odustali...Na kraju je ostalo samo to PA. Muka da te uhvati...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 782 korisnika na forumu :: 20 registrovanih, 11 sakrivenih i 751 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, A.R.Chafee.Jr., AleksaRadojicic, darkangel, dozorni, Dr.Strangelove, jery2, JOntra2, Marko Marković, mercedesamg, Nebo_M, Njemac, nuke92, pavle_pzs, Sale.S, sevenino, Vexon, Vladko, vlvl, zlaya011