Ikone Bojana Miljkovića

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Sep 2009 21:40

Slikar i ikonopisac posebnog senzibiliteta Bojan Miljković je rođen 1974. godine u Kraljevu.

Danas je mnogo onih koji pretenduju da se uz njihovo ime prilepi odrednica "savremeni srpski ikonopisac". Bojan je jedan od retkih koje ta odrednica suštinski definiše. Naliven ljubavlju prema umetnosti, zaputio se stazama, za mnoge mukotrpnim, za njega jedino mogućim. To Bojanovo "temeljno lično usavršavanje" i "trudoljubivo otkrivanje istine o nedokučivoj duhovnoj lepoti ikonopisa i živopisa" zapazio je i Nikola Kusovac, koji upravo ovim rečima objašnjava temeljne vrednosti Bojanovog stvaralaštva. I nešto što je posebno značajno u prikazu, odnosno znalačkom "krokiju" Bojanovog rada, i što objašnjava zašto je umetnik prosto morao da bude priveden uzvišenom pozivu ikonopisca:
"Iz takvog odnosa, pak, prema smislu ikonopisa logično je morala da proistekne jedna od važnih, reklo bi se suštinskih, odlika njegovog stvaralačkog postupka. Ona se očituje u pravilu da Miljković ne bira ikonu koju će da otelotvori, nego da ikona bira njega kao izvođača. Sve što potom usledi, počev od više ili manje složenih tehničkih i tehnoloških zahteva, preko njegovog upornog nastojanja da ne izmišlja nepostojeće ali i da ne ostane duhom lenji kopista, zatim da odgovori izazovima vremena u kojem živi, do potrebe da očuva svetu tajnu ikone koja ga je izabrala i još da pojača njen mistični naboj, samo su teška i žestoka, po pravilu neizvesna, borba smernog ikonopisca sa materijom koja se opire duhu i njegovim neutoljivim zahtevima i prohtevima."

Spoznaja istine je alfa i omega Miljkovićevog stvaranja. Njegov duh treperi svakom novom ikonom, a tokom predanog i vremenski dugog rada na ikoni umetnik doživljava blaženstvo stvaralačkog napora, predajući se do kraja svome unutarnjem pozivu. Do spoznaje dolazi se samo vlastitom intuicijom i ličnim iskustvom. Zato i Bojan često ume da kaže: "Ne kopiram ni za kakve pare, makar nemao hleba da jedem!"

Nemam potrebna znanja da bih prikazao osnovna obeležja Bojanovog rada, osim što ga iznutra prepoznajem. Zato ću ponovo posegnuti za delom prikaza Nikole Kusovca, gde se posebno potcrtava Bojanova originalnost u nalaženju ikonografskih rešenja: "Još više iznenađuje sloboda kojom on (Bojan) koloristički rešava pozadine svojih ikona, koje su naizgled neutralne dok istovremeno, koristeći se Ležeovskim principom kontrasta, naglašavaju značaj predstavljenih svetitelja ili prikazanih scena. Naravno, on se ne koleba, niti zazire od toga da u svoja krajnje osobena ikonografska rešenja unese profane narativne detalje, ukoliko su oni svrsishodno delotvorni, kao na primer u mnogim scenama iz žitija njemu omiljene ličnosti, Svetog Vladike Nikolaja (Velimirovića) Žičkog.
. . .
To znači, naprosto, da je on razumeo bit pravoslavnog ikonopisa, kojom se neprolazne nebeske, odnosno duhovne vrednosti stavljaju iznad trošnih zemaljskih i telesnih."












Bojan Miljković - IZLOŽBE:
- "Ikone", Likovni salon Doma kulture Trstenik, avgust 2004.
- Hagiografski crteži, Duhovni centar Sv. Vladika Nikolaj Velimirović, Kraljevo, 2005.
- "Ikone", Dom kulture "Ribnica", Kraljevo, 2005.
- "Crteži", Galerija "Vladislav Maržik", Kraljevo, 2006.
- "Ikone", Dom kulture "Ribnica", Kraljevo, 2007.
- Prva međunarodna izložba pravoslavne umetnosti "Svetlost svetu", Izložbena hala "Manjež", Moskva, 2007. (nagrađen Gramatom ruskog patrijarha)
- Međunarodna izložba naivne umetnosti, Muzej naivne umetnosti, Moskva, 2008. (nagrađen diplomom)
- Prva izložba ikona savremenih ikonopisaca SPC, Galerija "Progres", Beograd, 2008.

Dela Bojana Miljkovića poseduju:
Hram Sv. Save u Kraljevu, Manastir Đurđevi Stupovi, Manastir Crna Reka, Manastir Sopoćani, Duhovni centar Sv. Vladika Nikolaj Velimirović, Manastir Žiča, kabinet gradonačelnika Liona, režiser Nikita Mihalkov, jerej Velibor Džomić, protođakon Radoš Mladenović, Marija Meljkova (ruska poslenica na duhovnom i kulturnom polju), Ennio Capasa i Dragana Kunjadić-Capasa, slikarka Tijana Fišić, slikarka Svetlana Jevtić, Imperial College u Londonu, glumac Willem Dafoe, Gimnazija Kraljevo, pesnik Dragiša Bojović, pesnik Miloje Dončić...

Dopuna: 12 Sep 2009 22:58

Bojan Miljković zna za suštinsku razliku između slike i ikone, tako da primenom deformacije i dematerijalizacije teži prvotnosti, onom tako udaljenom "arhe" svega postojećeg. Podobije koje vidimo na njegovim ikonama nije obična predstava, nego upravo odraz tog suštinskog kojim se opija njegov duh. U takvom postupku i forma se bliži svom negdanjem značenju i značaju, dok istovremeno telesnost ustupa mesto čistoj emanaciji duha.

Završni pasus iz kritike N. Kusovca:
Citat:Ukratko, iz svega što i kako ikonopiše više je nego jasno da Bojan Miljković nije srebroljubac i farisej u Hramu Božijem, onaj koji radi porudžbine po nalogu i diktatu tržišta. Naprotiv, on se svakim svojim delom, ikonom, crtežom, skicom i studijom, pokazuje i dokazuje kao stvaralac koji svoju dušu u svoj posao unosi. A nema, niti može da bude, pravog ikonopisca ako njegove rukotvorine nisu plod najvećeg duhovnog bogatstva ostvarenog putem monaškog odricanja od ovozemaljskih izazova, prolaznih i površnih blagodeti.

Još nekoliko Bojanovih ikona: