Zenidba cara Dusana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel zna neko gde mogu nesto da procitam o slici Paje Jovanovica, Zenidba cara Dusana? Hvala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije kasno da posetiš izložbu u Galeriji SANU, otvorena je do 21. februara. Nisam još uvek videla katalog izložbe, nisam sigurna da li je slika analizirana u njemu, ali počela bih odatle.

Pri ruci imam neku monografiju štampanu 2009. godine, tu je dosta pažnje posvećeno njegovim monumentalnim platnima, ali ne i konkretno ovoj slici. Mogu ti otkucati tek nekoliko opštih podataka.

"Slika Svadba cara Dušana sa sestrom bugarskog cara, nastala je u vezi sa aktuelnim političkim ambicijama Srbije, a krajem 19. i početkom 20. veka istorijsko slikarstvo bilo je u službi isticanja ideologije jugoslovenstva. Paralela je sasvim jasna i očigledna, na nju ukazuje i Miloje Vasić u svom komentaru slike, kada kaže da ona: "pruža prijatelju i poznavaocu umetnosti i suviše uživanja u lepome, ali u isto doba pobuđuje i Srbina i Bugarina da razmišlja o istini i važnosti ideje jugoslovenskog ujedinjenja." Uz to, slika je rađena za Prvu jugoslovensku izložbu, održanu u Beogradu 1904. godine. Inače, sledeća jugoslovenska umetnička izložba održana je u Sofiji.

"Kult cara Dušana bio je jedan od najsnažnijih nacionalnih kultova u Srbiji 19. veka. Da bi se što verodostojnije predstavio, istorijski realizam nametao je težnju za prikazom autentičnih kostima i likova. Za Potrebe slike Krunisanje cara Dušana, Paja Jovanović je već vršio istraživanja u vezi sa srednjovekovnim kostimom, ambijentom, heraldikom. Srpska vlada finansirala je njegova studijska putovanja, kada je išao i u Beč, kako bi se upoznao sa predmetima iz tamošnje zbirke - Skenderbegovim mačem, štitom i grbovnikom iz manastira Žitomislića. U pogledu kostima i heraldike, Ženidba cara Dušana ponavlja ranija rešenja sa slike Krunisanje cara Dušana.

"Ženidba cara Dušana ima svoju potporu i u narodnom epu. Sam Jovanović je u svojim memoarima ovakav značaj prodavao epskoj poeziji: "Ali najznačajniji izraz umetniičkog duha pokazuju Srbi u Eposu, u svojim narodnim pesmama. Nešto od Homerove božanstvene veličine diše u njima. Isto onako kao što je kod starih Jelina Homerova Odiseja bila temelj obrazovanja, tako su za Srbe Kosovske rapsodije. Srpsko dete raste mnogo više pod uticajem zakona vere i poštovanja pravde i osvete kao što ih narodna pesma uči, negoli onih što ih crkva i državne vlasti propisuju... a pokatkad deskriptivna snaga eposa tako je jaka, tako figurativna, da će dečko sa urođenom težnjom za slikarstvo toliko biti zanesen, da će se u njemu smesta roditi živa želja da postane slikar i da izgradi sliku koju je guslar tako plastično u njemu izazvao. Vidite, to je bio moj slučaj."


E sad, zarad nekakve istine, moram da naglasim da se Paja mnogo više oslanjao na tradiciju evropskog istorijskog slikarstva prilikom osmišljavanja svojih kompozicija, nego na tu živu imaginaciju koju je guslar probuđivao u njemu kao još malom dečaku. Ali to su njegove reči, pa neka mu bude.

Ovo je tek jedna u nizu Jovanovićevih slika koja je kroz veličanje prošlosti težila da potvrdi nacionalni identitet sredine za koju je rađena (Seoba Srba i Krunisanje cara Dušana su najpoznatije i najuspešnije). Ali ovo je ujedno i jedna od poslednjih slika u tom nizu. Slika tada nije našla kupca. Važno je naglasiti da je Jovanović, ma koliko mi danas na njega bili ponosni, početkom 20. veka bio sasvim van evropskih likovnih tokova, i da je ovom slikom želeo da zadovolji potrebe lokalne sredine, koja je još uvek veličala nacionalnu ideju i istorijski realizam u slikarstvu. Međutim, do tada su nove, ako hoćeš evropske ideje i težnje već prodirale na naše umetničko tržište, i Paja Jovanović se našao na pola puta između publike koja je već bila zasićena njegovim radovima i publike koja nije ni bila zainteresovana za prevaziđene teme i likovne izraze.

Citati su prekucani iz knjige Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, prof. Makuljevića.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala puno jelkice7. Izlozbu sam posetio, mogu reci da mi se svidela, bukvalno cela izlozba. Mozda cu ti malo dosadjivati. Mogu da ti kazem da je najveci utisak ostavio na mene portret Tita, i njegova pesnica kojom se naslanja na sto, a izmedju ostalog, Borba petlova, Zenidba cara Dusana(Svidja mi se onaj okvir koji je tako tacno naslikan, i nacin predstavljanja dogadjaja), Proglasavanje Dusanovog zakonika, Ranjeni Crnogorac( kod nje mi se svidja sto se svaki detalj perfektno vidi), naravno portreti nasih kraljeva i princeva, ne mogu da ne pomenem da mi je interesantno to sto je za Seobu Srba Paja u zavisnosti od mecena ,za koga je slika naslikana, slikao njihovo lice na konjanicima i sl.
U svakom slucaju hvala na tako opsirnom odgovoru, o ovoj slici nisam mogao da nadjem nista na internetu tako da sam morao da potrazim pomoc od ljudi pametnijih od mene. Izvini ako ima nekoh pravopisnih gresaka. Hvala Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1. Nisam ja pametnija od tebe niti od bilo koga drugog ovde.
2. Ne izvinjavaj se za pravopisne greške, onda moram i ja za svoje.
3. Taman posla da dosađuješ!


Nema na čemu! Bio si na izložbi znači, to me raduje.

JovanMS ::Mogu da ti kazem da je najveci utisak ostavio na mene portret Tita, i njegova pesnica kojom se naslanja na sto...

E, o toj pesnici sam baš čitala na Netu, ovde: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Titova-pesnica-na-mapi-Istre.lt.html

Timotijević ::Mada je Broz pozirao sedeći, Jovanović ga je naslikao kao stojeću figuru u sivomaslinastoj maršalskoj uniformi. Ideja o dvojnoj funkciji maršala iskazana je oveštalim stereotipom figure postavljene pored stola koja iskazuje istovremeno ideju o vita activa i vita contemplativa. I odlučan iskorak. Središnja ideološka tačka kompozicije, ono što se u starom pojmovnom aparatu akademske umetnosti nazivalo ’efektom’, usmereno je na simboliku šake, odlučno postavljenu na sto sa mapom na kojoj je prikazana zona B sa Trstom i okolinom, koja je u to vreme bila sporna u spoljnoj politici nove države.

Meni je zanimljivo kompoziciono rešenje Ženidbe, verovatno se preko nekih posrednih rešenja može dovesti u vezu sa formulom ljubavne povorke, recimo u Galeriji Farneze, koja opet vodi poreklo od imperatorske trijumfalne ikonografije antičkog Rima. To sad ja nešto naklapam, nemam potvrdu u literaturi za ovo.

U svakom slučaju, drago mi je da ti se izložba dopala, i da si deo svog vremena posvetio Paji. Jeste bio veliki slikar, i meni je prilično tužno to kako ga je naša istoriografija ili pogrešno, ideološki veličala, ili zanemarivala i potcenjivala. Ova velika izložba je i pokušaj da se njegovo stvaralaštvo iznova, objektivno i primereno, vrednuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moja nastavnica likovnog kaze, u vezi portreta, da se tako htela istaci sila i snaga tog vremena,a mozda da se i zastrasi. A inace moram da pohvalim moju nastavnicu iz likovnog, ona nam za svaku izlozbu, koja se priredi, da zadatak da napisemo nesto o nekoj slici sa izlozbe, i tako postice razvoj umetnosti i kulture u nase duse. Iako idem u jednu ET skolu smatram da se oivakva vrsta znanj treba gajiti, zbog toga sto ona ne spada u jednu vrstu znanja koju trebaju da znaju samo ljudi koji se time bave, moje misljenje je da ovo spada u opstu kulturu. I da kao srbin, pametan decko i buduci (nadam se) akademski gradjanin trebam da znam ,radi sebe. Iako se vecina mojih drugova misli da likovno treba ukinuti u ET skolama, ja upak mislim da ona treba da ostane. Zaboga, ne ucimo mi bas gluposti, evo bas sad ucimo srpsku srednjevekovnu umetnost, Rasku stilsku grupu, srpsko-vizantisku, moravsku, a ja kao neki pravoslavac nikad nisam pre cuo da poskoje razlicite crkve (po nacinu izgradnje), Grcki upisani krst sa jednom ili pet kupola itd., zaboga nisam znao sta je naos, sta oltar,sta priprata. Sada zahvaljujuci mojoj savesnoj nastavnici iz LIKOVNOG to sam i naucio, i to i mnogo sto sta. Malo sam vise skrenuo sa teme, ali sam prosto osecao potrebu da sa nekim podelim moje misljenje i osecanja. Nije sramota ko ne zna, vec ko nece da nauci, tako tesim sebe zbog svog neznanja. Nastojacu da sto vise sirim svoja znanja i to bih preporuio svima. Da se malo okrenu pravim vrednostima, umesto da se bodu nozevima! Izvini ako sam malo skrenuo sa teme. Stvarno ti zahvaljujem ako si iskoristila malo svog vremena da citas trabunjanja jednog tinejdzera. Hvala Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram i ja da pozdravim tu savesnu i entuzijastičnu nastavnicu likovnog!

A ja se domogoh kataloga izložbe. U njemu sam naišla na još jednu Pajinu sliku sa predstavom Ženidbe Dušanove. U pitanju je skica za veću kompoziciju, rađena tehnikom ulja na platnu, u vlasništvu Narodnog muzeja u Nišu. Ova slika, za razliku od monumentalne kompozicije iz Narodnog muzeja u Beogradu, nastala je direktno na osnovu poznate epske narodne pesme, i prikazuje trenutak prepoznavanja Dušanove verenice Roksande.

E sad, i ja nešto da pitam.
Pun naziv slike iz naslova teme je Ženidba cara Dušana sa Aleksandrom, sestrom bugarskog cara. Otkud i zašto Aleksandra?