offline
- Uvek nasmejana
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Okt 2016
- Poruke: 6
|
Cao pipl 
Ovako... Sve je pocelo pre 5 godina, dopisivali smo se 8 meseci, onda smo se upoznali i poceli da se druzimo itd. nisam ni pomislila da bi on zeleo nesto vise... Kada sam se smuvala sa jednim deckom, on je tek tada krenuo da pokazuje znake zaljubljenosti, a ubrzo mi je i priznao da mu se svidjam. Nisam to shvatala ozbiljno, ipak mi je bilo lepo u vezi... Kako je vreme prolazilo on nije odustao, bio je sve vreme uz mene a kada bi mu rekla da ne zelim vise da ga vidim i da mi salje poruke, posle nedelju dana, eventualno mesec dana bi opet poslao poruku, i opet, i opet.. Nije odustajao nikako! 6 meseci sam bila u vezi i onda sam raskinula sa deckom, nije vise islo jednostavno (ali ostali smo u dobrim odnosima, zaista mi je drag). On je saznao da smo raskinuli i posle nekog vremena smo izlazili i sprdali se. Iskreno, uzivala sam u njegovom drustvu, ako je neko znao da me nasmeje pored najbolje drugarice, to je bio on.  Primetila sam da je bas lud za mnom, kao i svi ostali oko mene, a on to nije ni krio. Zblizili smo se jos vise vremenom ali smo se i dalje samo druzili, ja nisam zelela nista sa njim, zato sto nisam bila zainteresovana za nesto vise, nije me privlacio u tom smislu. I tako, posle godinu dana druzenja on je krenuo da bude poprilicno ljubomoran, sto je meni pocelo dosta da smeta... Npr. odem da se vidim sa bivsim deckom da se ispricamo, zato sto smo ostali u dobrim odnosima zaista i gotivili smo se. Usput se potrefi jos neki decko, nista ozbiljno, neke gluposti... Krenuo je da ima ljubomorne ispade i prebacivao mi je,a nismo ni bili zajedno. Ja sam njemu iskreno rekla da mi je drag ali da ne zelim nista vise sa njim i da nema pravo da mi prebacuje tako nesto, pogotovo zato sto nismo zajedno. Dosta puta sam pokusala da ga otkacim zato sto ne zelim da ga zavlacim, ako vec nista ne zelim sa njim ali ljudi moji dzabe! Dosao je do mene kuci, zato sto ne zeli da me izgubi (meni je to bilo sipmaticno) rekavsi da ne moramo da budemo nista vise, samo da se sprdamo, njemu je lepo da bleji sa mnom. Nastavimo mi da se druzimo tako jos godinu dana ali smo krenuli dosta da se svadjamo... Upravo zbog njegove ljubomore, zato sto ja nisam u fazonu da se pravdam bilo kome, niti dozvoljavam da mi bilo ko nesto zabrani a pogotovo zato sto nismo bili zajedno. Dolazili smo do rasprava tako sto me on ispituje gde sam bila itd. ( volim sama da ispricam tako nesto ako imam potrebu) ja mrzim pravdanje onda ja teram inat i svoju pricu, kao i on svoju i tako se posvadjamo... Bilo je tu svacega, ali nakon svega toga ja odlucim da dam njemu sansu zato sto mi je stvarno bio drag a i bukvalno sam se nekako samo njemu posvetila, svi su me drugi smarali i tu sam se zapitala da li ja osecam nesto i kao 'ajde da probamo, posto drugari vise nismo mogli da budemo nikako... Ili da se razidjemo ili da probamo, i ja odlucim da probam. Sve je bilo super 10ak dana, dok nisam izblejala sa bivsim. Onda je krenula prepirka da ja to vise ne radim bla bla bla. Najgore od svega toga je to sto sam ja njemu iskreno rekla da smo mi zaista u dobrim odnosima i da ja ne osecam nista vise prema bivsem, ali da mi prija kada se ispricamo tako. Mislim da je on to trebao da razume, pogotovo zato sto sam naiskrenije to mislila ( mozda gresim ali to je moje misljenje). Jedno vece smo se dogovorili da me saceka da se istusiram i da se dopisujemo, javim se ja njemu na viberu kad sam zavrsila sve ali sam mu bas sporo odgovarala na poruke zato sto sam mi je drugarica pisala na viberu nesto bitno, a usput mi se javi i drugar od bivseg decka i njemu sam jos sporije odgovarala, ali zasto je to bitno? Zato sto je taj drugar meni komentarisao sliku na fejsu da sam lepa i on je mene napao da mu posaljem chet nas da on vidi sta se mi dopisujemo i ja sam tu odmah bila u fazonu , naravno da necu, treba da ipak ima poverenja u mene a jos plus ne volim da se pravdam. Da bi on debil ustao, dodao lika na fejsu i napisao mu da se udalji od mene, a ja sam tog lika jednom videla , ono totalno je nebitan da se tako izrazim. Popizdela sam, zato sto on nema prava da tako nesto uradi iako mi je decko. Od tog trenutka sam krenula sam da mu kuliram postojanje i pozvala ga samo da se vidimo da zavrsim sve sa njim, medjutim on me ceka sa ruzom i cokoladom, pravdajuci se da ne zna koji mu je bio djavo, da mu se tako nesto nikada nije desilo... Lepo smo popricali, ja sam mu rekla da je ljubomora odraz nesigurnosti, u redu je malo nesto ali ono je vec preterano bilo. U fazonu sam radi sta zelis i idi gde zelis, ali pusti i mene, ako zelis da me prevaris ti ces to uraditi svejedno, kako znas i umes, pogotovo zato sto smo mladi i ne bi trebalo jedno drugome nesto da branimo... Cutao je sve vreme dok sam sat i nesto pricala i na kraju je rekao da je to bio hladan samar za njega i da je shvatio da je preterao, da mu dam jos jednu sansu, ali ja sam dosla sa namerom da prekinemo i tako ce i biti. Na kraju me je ispratio, dao mi je ruzu i cokoladu i ja sam mu rekla da su meni neke druge stvari bitnije od ruze i cokolade, poverenje, podrska i sve sto ide uz to i rekla da ne zelim nista vise. I krenem da odem, on nece da mi pusti ruku i primetim da se trese, da mu stvarno nije svejedno ali ja uporna. Zavrsimo mi vremenom sve i prodje neko vreme i meni se desi nesto sokantno... U saobracajnoj nesrecu je poginuo taj moj bivsi decko i to je bio jak udarac za mene. Svi su mi pricali da zivot ide dalje i da moram da se trgnem, ali meni je to bilo sokantno, da ga nema vise a do juce... Svaki dan sam plakala i bila sam smorena, proslo je par meseci i krenula sam opet da budem ona stara ja, ali sam se dosta promenila, na zivot sam krenula da gledam nekako drugacije. Proslo je 6 meseci od kada se nismo culi i stize meni poruka od njega jedno vece, ja kao ma necu da odg, drugarica tu odgovori ovo ono, odgovorim ja i krenemo mi da se sprdamo, bilo mi je prijatno ali me je kopkalo sve to sa ljubomorom i sve te svadje. I kad me je pitao da se vidimo, odmah sam se ogradila da ne zelim, da se ne dopisujem samo sa njim i da je meni to sve sprdnja. Sretnemo se u gradu, pogledamo se i nasmejemo i krenem da se tresem, neka me trema uhvatila ali sam ga iskulirala. Znam da je i on zeleo da pridje, ali je samo izasao a znam ga. Nazove me nakon toga i ispricamo se mi kao pravi, inace nikada nismo pricali kao normalni ljudi, uvek smo provocirali jedno drugo i nikada nismo imali ozbiljan i iskren razgovor kao to vece, to je za mene bila novost iskreno. Rekla sam mu da ne zelim nista vise zaista, da je to kraj i da zelim nesto novo sa nekim drugim, on mi tu kaze da ne zeli da me sputava onda i da ce se potruditi da mi ne salje vise poruke, ali da se pored svih samo pored mene osecao prijatno i da sam mogla da ga nasmejem samo jednim obicnim pogledom i da sam bila njegova najveca sreca u zivotu i da mu nijedan devojka nije toliko znacila koliko sam ja i da me voli. Kada vam neko tako nesto kaze, jednostavno nisam mogla da se ne zapitam da li radim pravu stvar time sto ga teram od sebe,a pogotovo zato sto sam uvidela da je retkost naci tako nesto , da neko 5 godina ne odustaje od vas i da se jednostavno vidi u ocima kod te osobe da vas voli, zeli itd. Bukvalno su mu sijale oci kad bi me gledao, iskreno Nijedan me decko nikada nije gledao kao on, nijedan se nije toliko borio i trpeo me kada sam bila bezobrazna. On 5 godina nije imao devojku, samo neke gluposti, zato sto je zeleo iskreno samo da bude sa mnom, zeljan je ljubavi ( desilo mu se nesto tesko u zivotu) i to se jednostavno vidi. Njegovi najblizi drugari su svi znali koliko se on lozi na mene dugo, nije krio i to je isto nesto sto je retko, s' obizrom da je neka tamo drugarica i dan danas 3 godine sa nekim deckom, a njega je blam da joj se javi na ulici. Proslo je nedelju dana kako smo zavrsili taj razgovor i cesto pomislim na njega i sta li radi, to mi se nikada pre nije desavalo... 10 puta za 5 godina sam mozda poslala prva poruku, nikada se nisam trudila i sve sto sam uradila za ovih 5 godina je to da sam ga terala od sebe i gurala, iako sam u nekim trenucima zelela da je tu. Znala sam svasta da mu kazem u besu i da primetim da je povredjen, ali nisam marila. Najbolja drugarica je primetila da mi nije svejedno i savetuje mi da mu se javim, da ce da se odusevi sigurno. On se ne javlja i imam osecaj da ce se ovaj put stvarno udaljiti, ako ja nesto ne uradim....
Nisam mogla krace da opisem nasu situaciju, jos sam izdvojila najbitnije nesto a pored svega ovoga je svasta bilo, morala bih da pisem mesec dana. NE ZELIM SAVET STA BI TREBALO DA URADIM, ZELELA BIH SAMO DA MI NEKO NAPISE ISKRENO MISLJENJE O SVEMU OVOME STO SAM NAPISALA, ZNACILO BI MI  Ako neko zeli, mogu i privatne poruke...
|
xD
