|
Poslao: 21 Mar 2006 14:48
|
offline
- Annaporec
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Mar 2006
- Poruke: 9
- Gde živiš: Porec, Hrvatska
|
Koliko je zapravo tanka linija izmedju ljubavi i mrznje? Kako znati dali ga volim?ili mislim da ga volim posto se bojim da cu ostati sama? kako biti s jednom osobom a stalno zeljeti da niste tu? kako planirati zajednicku buducnost kada ju ja s njim ne vidim? kako znati da je to ono pravo? da, mozda ovo koji budete ovo citali, kazete da sam luda...ali ja to nebih tako rekla. Mislim da sam samo zbinjena...da toliko zelim biti s nekim...da jednostavno svoje osjecaje zanemarujem... Ako je ovo sto ja prolazim ljubav..onda je ona jako bolna...puna grubih rijeci,ponekog udarca, i zanemarivanja mojih zelja i mojih potreba??? Mozda ce vecini trebati cijela prica da shvate sto prolazim..i odkuda ove dvojbe...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Mar 2006 17:32
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Nisi luda, to necu da cujem, svi imamo te momente kada ne znamo sta osecamo, kada smo u konfliktu sami sa sobom. A linija je nevidljiva , gotovo da je i nema, kada si zaslepljen. Uzmes parce papira i na jednoj strani napises sve sto volis kod njega, na drugoj sve sto ti smeta. Ostavis to parce papira sa strane, pa mu se vratis kroz nekoliko dana, i pogledas da li se nesto promenilo. Odmah , po ispisivanju ces uvideti da li je plus ili minus, ono sto osecas, ali, ne brzeljaj s odlukama.
Kasnije cu malo dublje da se ubacim u problematiku, moram da dobro razmislim, to je vrlo cest problem ali RESENJE postoji.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Mar 2006 18:07
|
offline
- Pridružio: 31 Jan 2006
- Poruke: 33
- Gde živiš: Novi Sad
|
draga moja to sto osecas sigurno nije ljubav cak ni ne lici,jer ljubav je jedna i ne postoji nista sto bi moglo da joj bude slicno.Uljubavi nema mesta za udarce i grube reci,za slatke svadje ima...Uopste ne mislim da si luda u pravu si da je to zbunjenost i tvoja potreba da imas nekog kraj sebe,sto je sasvim normalno i nemoj da te to brine.Kada se prava ljubav pojavi veruj mi lako ces je prepoznati jer tada ce tvoja biti jasna...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Mar 2006 19:33
|
offline
- Annaporec
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Mar 2006
- Poruke: 9
- Gde živiš: Porec, Hrvatska
|
evo opet ja... pokusavam samoj sebi reci sta uopce volim kod njega... nekada je bilo puno toga, a sada nemogu niti pet stvari nabrojati...
Ovako...ispricati cu vam pricu od pocetka...
Sve je pocelo prije nekih 6 godina,ja sam kao studentica radila u jednom kaficu, u kojem je cest gost pogotovo ljeti bio ON,
.... uf, budala, pun sebe... moji prvi komentari...
I tada jedno Silvestrovo...prijateljice me ostave u jednom kaficu bas sa njim... znate kako to vec ide... malo se popije...
i...
drugo jutro se probudite u njegovom krevetu... provodimo dane zajedno... i super nam je...ali ja nisam polagala velike nade u tu vezu, posto opcetito nevjerujem u veze na daljinu...(udaljeni smo 1500km), veza nam se temeljila na telefonskim razgovorima...i dopisivanju,te chatanju...
i tako je s vremenom ta veza i meni izmakla iz ruku...
Sve je bilo u redu...ali u pocetku... tada je pocelo...
meni smeta sto ti toliko izalsis, meni se tvoji prijatelji nesvidjaju... ove tvoje prijateljice nisu za tebe...sto si ostavila fakultet...upisi se u skolu...pazi malo na sebe...
ja sam mislila proci ce sve to..to su samo njegovi ispadi ljubomore...ali ne.. sada su stvari jos gore..
Sada...mpglo bo se reci na jedan nacin i zivimo zajedno...zvao me da dodjem kop njega...i ETO mene i tu pocinju PROBLEMI...
On ima 30 godina, ima bolesno rame tako da radi samo 2 sata dnevno...nebi to bilo nista strasno...da mi nezivimo s njegovim roditeljima!!! i tu je i sve pocelo...
Sta da vam kazem pravi mamin sin.... zasto neradis ovo kao moja mama? moja mama to radi drukcije? zasto nepitas moju mamu?
i tu pocinju svadje...otac mu je tezak srcani bolesnik, koji pd njega radi budalu, a on mu pak u svemu ugadja... de sine ja bi tako htio imati ovaj duser...on mu ga kupi..a njegova mama na to... uf, fu, sotona, sto si mi ti doneo u kucu...ja to nevolim...
a ja? sutim...posto nije na meni da ja govorim...
on ima 30 godina, a nezna sam sloziti svoje gace...svoju majcu... nekada trazi i da mu carape obucem...
Cesto samu sebe pitam...sto ja uopce radim s nijm... a tada... me on zagrli kaze "volim te"i ja sve zaboravim...
sva se istopim kao zadnja glupaca na ovome svijetu...
eto...malo sam mozda pojasnila situaciju....
pa ako me ikako mozete savjetovati...
sta da radim.... i jesam li ja uopce normalna....
Pomoc mi mozda moze netko od vas...kada sam ja tolimo glupa da sama sebi neznam pomoci......
_______________________________________________________
Moja mama je uvijek govorila:.."kceri draga, zivot ti je kao bombonjera...
nikada neznas na sta ces naici... na slatku cokoladu s ukusnim punjenjem ili na nesto drugo...."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Mar 2006 23:05
|
offline
- Doll
- Građanin
- Pridružio: 10 Jan 2006
- Poruke: 156
- Gde živiš: Beograd
|
Vidi, ti najpre treba sama sa sobom da rasčistiš... Teško je pomoći ljudima u ovakvim situacijama, jer se sve zapravo bazira na tome da li ti njega voliš ili ne. Ukoliko ga voliš, trebalo bi malo da porazgovarate, da mu kažeš ukoliko ti nešto smeta... Zaboga, on je muško u toj vezi! Trebalo bi da on pazi na tebe, a ne ti na njega... A ako shvatiš da ga ne voliš, razilazite se... U početku ćeš biti malo tužna, ali svet je pun dobrih momaka... Iako često govorimo kako su svi isti... Samo treba malo bolje pogledati...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Apr 2006 15:42
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
nezadovoljna si. ako je zreo i ako te voli, prihvatice razgovor o tome kao svaki normalan covek. Ako te voli, slozice se bilo koje resenje u dvoje da smislite i sprovedete da resite problem.
Ako ne prihvati cak ni razgovor i vrtiguzi se i dalje (da ima dve majke), evo ti odgovora: prerasla si ga (ne znam kako on misli o istoj problematici, ili da li je uopste svestan da postoji tvoje nezadovoljstvo).
Dokle god se ovako vucete, on ce biti em manje fleksibilan da ucestvuje u resenju (zasto bi?) em verujem i manje sposoban da iako zeli da resi problem, potrajace (jer je razmazen) a nisam sigurna da ti imas toliko jos i zivaca, da mu i tu pomognes 
Gde nema ravnopravnost, nema ni uzivanje u obostranoj ljubav. Oslonac se pretvara u iskoristavanje, i zadnje u patnju.
Citat: sutim...posto nije na meni da ja govorim...
popricaj s'njim!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Apr 2006 15:00
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
@Annaporec
Ocigledno da imas problem. Prvo ni sama nisi sigurna sta osjecas za njega a drugo ni on sam nije siguran. Kako si opisala njegovo ponasanje, to i nije najbolja manifestacija ljubavi.
Iz tvog prvog posta citam razocaranost, nesigurnost i emotivnu zbunjenost (koja nije ludilo ... bar ne jos). Na sva pitanja koja si ti ovdje postavila za nas, jedino ti mozes odgovoriti. Popricaj sama sa sobom, onako otvoreno i bez varanja i naci ces odgovore. Ako ti treba neka izolacija, pronadji je (mjesto i vrijeme) gdje ces biti sama i na miru i u tisini razmisliti o svemu. Tvoja zelja da budes sa njim je ok, ali na zalost - za srecu je potrebno dvoje.
U tvom drugom postu nastaje problematika. Njegovo iskazivanje zlovolje za tvoj drustveni i licni zivot moze da bude veliki indikator ne samo ljubomore, nego i nedovoljnog poznavanja osobe. U ovom slucaju, kazes da vam je veza na daljinu isla "ok" ali kada si se preselila kod njega da se problemi povecavaju. Zivot sa njegovim roditeljima ocigledno ne pomaze, tako da ... pomoci niotkuda. Sada da ti kazem da si mozda prebrzo donijela tu odluku da se preselis kod njega, vjerovatno je kasno i nista nece promjeniti, ali vidim da si i ti sama na neki nacin to shvatila. Da li ti stvarno mislis ako se preselite od njegovih roditelja, da ce vasa veza uspjeti? Za poredjenje sa njegovom mamom je ocigledan primjer nesigurne osobe. Da sada ne ulazim u njegov psiholoski profil, mozes mu pomoci i na tom podrucju samo ako budes jaka, jaca od njega (psihicki govoreci).
Da skratim pricu. Anna - prvo sredi sebe, kada ovo kazem mislim na tvoju nesigurnost i zbunjenost. Niko ti tu pomoci nece - nego sama sebi. Razmisli o svemu, da li stvarno zelis da provedes svoj zivot (ili neki dio) sa njim? Da li si spremna da prihvatis i neke zrtve koje ce vjerovatno traziti od tebe? Da li si spremna da se mjenjas za njega? Da li stvarno mislis da je on vrijedan toga? Postavljaj sebi svakakva pitanja. Ona jednostavna i malo teza. Trazi iskrene odgovore od sebe. Kada zavrsis sa tim, u zavisnosti od rezultata - predji na njega. Otvoreno mu reci sta mislis o svemu i kazi mu svoje prijedloge za pokusaj spasavanja vase veze. Ali samo tada, kada rascistis sve sa sobom bices spremna i za njega. Onda on treba da da neke odgovore. Naravno da nije u redu kako se ponasa prema tebi. Mozda te i voli, ja ne znam, ali jedno je sigurno - i ako te voli, to ti nikako ne pokazuje na pravi nacin. Mozda je on samo jedan od onih koji i nisu najbolji u pokazivanju svojih osjecanja, ali ako budes pricala sa njim kazi mu da ga nece ubiti koji zagrljaj vise, i koji poljubac cesce, malo njeznosti - a tebi ce znaciti mnogo. Sve u svemu, razgovor je rjesenje za sve. Prvo popricaj sama sa sobom pa onda sa njim. Nadam se da ces uspjeti da rjesis ovo. A s' druge strane ... zivot je ispred tebe, nemoj da ga trosis na nesto sto te nije vrijedno.
Sretno!
|
|
|
|
|
|
