Prije nego sta je kasno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DR. R

Za prvu vezu ne znam, al za drugu, mislim da si malo prenaglila, mislim da si sa svojim osećanjima bila zatvorena, odnosno nisi dozvolila da vreme sazri, da mu priđeš. Sve što si opisala za njega je normalno za muškarce, ali to je trenutak kad žena, ukoliko otvoreno i iskreno voli, reaguje i biva strpljiva. Već sam rekao da je strpljenje pola uspeha.

Tolerantno je napustiti partnera ako se uvidi da tu nema ljubavi, da emocija nije iskrena ili ako je druga krajnost zlostavljanje i totalno nerazumevanje. Na osnovu onoga što si napisala (ograđujem se opet jer radim više stvari istovremeno da možda nisam razumeo dobro), mislim da nisi bila dovoljno strpljiva i dala mu šansu.

Zašto to govorim, pa imam takvo iskustvo. Bio sam muškarac koji je razmišljao o egzistenciji i materijalnoj budućnosti, nas kao para (sutra porodice), te sam zbog toga svoju, za sad bivšu, partnericu zapostavio. Odnosno nisam joj pružao nežnost i pažnju koju je trebala, a kad smo izlazili više prostora sam davao prijateljima.

Šta se desilo, nastavio sam da radim, obezbeđujem egzistenciju i zbog posla nisam video da ljubav mog života odlazi od mene. Jedno jutro sam se probudio i nje više nije bilo... Šta sam shvatio svih ovih dana od kad sam sam, da sam je zapostavio zbog svetovnog života i kad sam joj najviše trebao nisam bio tu. Ali isto tako, znam da sam ja ljubav njenog života i siguran sam da je shvatila svoje nestrpljenje, a da moje zapostavljanje njenih potreba je zbog egzistencije, mada ne opravdavam se uopšte.

Pouka, muškarac treba da stvara egzistenciju za svoju porodicu, ali nikako ne sme svoju nežnu i lepšu polovinu, voljenu, zapostaviti, i inverzno lepša polovina mora shvatiti da je muškarac taj koji mora biti materijalni oslonac porodice te mora da mu pruži potpuno razumevanje time što će otvoriti svoje srce i reći mu šta oseća. Kažem, uvek sam je od sveg srca voleo, ali manjak iskrenog razgovora doveo je da smo sad oboje sami.

Na kraju, ako osetite da vas muškarac voli, al ne pokazuje to, ne odustajte, budite strpljive, ne navalentne, stavite mu to do znanja i biće sve u redu. Da sam to imao, ne bi bili sami, sad, sigurno.

BTW, Eva je ubrala jabuku, ne Adam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr da li je godinu dana malo strpljenja? Tacnije godinu dana pre kraja veze i ovih 10 meseci posle? Koliko jos...? Kako bi se ti osecao da pricas o bolu koji ti devojka nanese a ona te ignorise? kako bi se osecao da se raspadas od besa jer te je uvredila a on te ostavi sa njenom mamom i tatom i gleda tv?...... Ima toga mnogo...ali nije strpljene problem...vec je bilo problem sto se nije naziralo resenje bilo da mu kazem suzdrzano bilo da vidi da me vredja pa cak sam i jednom i vikala do iznemoglosti na njega... Problem je bilo njegovo bezanje od problema. Njemu je lakse da zazmuri i da se pravi da ne postoji. To je njegova taktika samoodrzanja mira, koja je u stvari bumerang, ali ta taktika je podrazumevala i da bi mozda trebalo da ga molim da bude pazljiv.
Nemoj mi reci da je to normalno za sve muskarce posto puzdano znam da nije. Nisu sve zene iste tako da nisu ni svi muskarci isti. Mozda imamo razlicit proces razmisljanja ali nikako to ne sme da se svodi na ignorisanje problema i odsustvo iz komunikacije. Nije on mene zapostavljao sto nije imao vremena. Ja sam imala manje vremena pa sam uz sve to vise razmisljala o nasoj bliskosti nego on. On je jednostavno umazen. Navikao je da mu bude fino...i da su njegove potrebe u prvom planu. Sa njim sam prvi put raskinula (cini mi se) 2005-te u oktobru...jer mi je takodje pukao film zbog nekih stvari...i posle mesec dana smo se pomirili. To poirenje mi je bilo teze nego raskid. I nije se puno promenilo. Za svo vreme dok smo bili razdvojeni on se nije brinuo niti razgovarao sa mnom o problemima vec ako imam inicijativu on me saslusa i "klimne glavom" i to je sve. Posle pomirenja u glavnom je bilo sve po starom. On ima divne roditelje i familiju....prijatelje...svi smo se jako zblizili. I bilo mi je mnogo tesko da odem iz tog sveta...ali sta mi cini familija kad ja treba sa njim da zivim a on mi nije nikakav oslonac u zivotu. Nemogu ja njegovim roditeljima da se zalim....mogu samo da trpim....i da se kladim u strpljenje. On uci kad ga zaboli....a ja nisam htele da budem njegov gonic robova. Da bi njega zabolelo mene treba da zaboli vise... Ja kad nekog uvredim nalazim nacine kako da se izvinem i dokazem da mi je stvarno zao...a ne cooliram osobu koju sam uvredila.

Ja sam njemu bila i te kako podrska...pokrenula sam ga iz njegovog stanja hibernacije da se vise bavi sobom i da bude sobom zadovoljniji...a ja sam dobila za uzvrat..? Stavila sam ja njeu do znanja i lepo i ruzno kako sam znala da nije u redu to sto radi...govorim po 5 dana (posto se vikendima vidjasmo) i dogovrimo jedno i dodje vikend i on me iskulira...koliko god da je covek jak cunami je cunami... Ono sto me je u biti povredilo nije za pisanje ovde...bar ja ne zelim o tome da pisem...ali to svakako jeste i deo srzi osecanja...onaj deo koji ti se daje kao potvrda koliko vredis u toj vezi. Ja sam dala sve sto sam znala...on nije ni deo. On je stariji i iskusniji...a milion puta sam ga pitala cemu mu sva ta iskustva koriste...ja sam htela samo da razgovaramo o svemu i da nadjemo zajednicki svet...a posle bi valjda sve doslo samo po sebi. Da li sam strpljiva? Pa gde mi odose 3 godine? Pitam se da li sam glupava ili slabic pa ne znam da resim na ranije.

Po nekad mi je padalo na pamet..."Sto ja ne napravim neko sranje pa neka mene neko tolerise?"...detinjasto? Da.

Sta to znaci sto je eva ubrala jabuku a ne Adam? da muskarci idu tamo gde ih zene vode? Ne bih se slozila sa time...ako je to ta insinuacija. bar meni ne treba takav. Ja ako cu da radjam decu ja cu da rodim ono od par kila a ne da usvojim ove od 90tak!

On je meni vezao ruke svojim ponasanjem...jedino mi je bilo ostalo da ga mlatnem ili da histerisem...ali to mi nije palo na pamet...nisam takav lik. To smo oboje zakljucili kroz razgovore...kasnije. I da...rekao je da je se promenio. Da...i pored toga sto sam odmah mogla da budem sa osobom koja je adekvatnija za mene ja sam padala i ustajala i cekala da vreme prodje i da mi se bes slegne...da ne letim...jer ja tako ne mogu. Posandrcala sam kad sam uocila da je i dalje u stanju da smislja detinjaste izgovore za svoju lenjost. Da su druge okolnosti mozda bih mu slozila filozofiju o njegovoj zakrivljenosti sistema vrednosti ali sprzio mi je svaki tracak strpljenja. Nije dovoljno plakati i reci "volim te".... Da...da sam strpljivija napravila bih tu situaciju boljom...ali ko kaze da ja treba sve da znam a on ne treba nista? Ja ne znam sve...sta vise svesna sam diapazona koliko ne znam.

Nije on jedini koji zaradjuje...zaradjujem i ja.

U mojoj dusi tegovi na dve strane vage nisu imali isto opterecenje i ja sam to rekla, pokazala,...bunila se....kad volis nekoga valjda te boli kad tu osobu koju volis boli nesto...

Necu vise da kradem Divninu temu...samo me je ovo prepisivanje mnogo podsetilo...i mozda ganulo...

Vracam se na Divninu pricu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DR.R

Polako. Primetno je tvoje uznemirenje kroz ovaj text. Suštinu tvoje veze (od 3 god.) i probleme kroz nju ne znam, upotpunosti, pišem ono što mogu da izvučem iz tvojih rečenica (opet se ograničavam, možda grešim). Kad sam rekao da je Eva ubrala jabuku, mislio sam na strpljenje.

OK, to što si ti napisala stoji i podržavam te u tome. Ako partner ne želi pomeriti se sa mrtve tačke, tu ne možeš ništa, nego pustiti ga da ide svojim putem. Primetio sam da si još vezana za njega, podosta, te predlažem, ne sugerišem, da ne žuriš sa novim partnerom. Druženje i priče su korektne, al neka veza, bar za sad, mislim da ti ne bi dala ono što tražiš. Strpi se još malo, imaj poverenja da neko to odgore vidi sve (što bi Balašević rekao) i ako bar jedan od aktera želi iskreno i otvoreno voleti priča nije gotova. To što ti neke stvari moraš da vučeš, konce, ne gledaj kao strašno, nego posve suprotno u partneru pogledaj sebe i pomozi mu da shvati.

BTW, šta je 1 godina i 10 meseci!?! Ako realno pogledaš, ukoliko je ljubav prava, a da osećaš to s obe strane (bez obzira što je partner možda "hladan" i nema inicijativu - ljubav se oseti), izuzetno kratak period koji ste dali sebi.

Imam jednog poznanika koji se zabavljao sa devojkom 8 godina. pred brak dogovarali su se gde će živeti. Recimo godinu dana pre tih 8 godina. On je hteo kod njegovih na selu, bogata kuća imali su sve, a ona je htela otići u grad u stan. To je u tom momentu, posle 8 god., bila nepremostiva prepreka za njih. Raskinuli su. Naredne 4 godine proveli su u preispitivanju, etc., nisu našli novog partnera, te posle te 4 godine našli su se, otvoreno popričali i pomirili se. Danas su sretni, žive na selu, ali su kupili i stan u gradu. Ona je njemu rekla pri tom razgovoru, da kad su bili razdvojeni, tad joj je najviše trebao, ali ni ona ni on nisu bili jači od ega da kontaktiraju jedno drugo. Dakle, trebalo im je čak 4 godine da se srede,iznutra, i posle toga jedan otvoren razgovor je rešio sve.

Priču sam skratio, al nadam se da ćeš shvatiti suštinu.

P.S. ne sugerišem, samo želim predstaviti sliku da nekad nije sve tako strašno kako mislimo da jeste, a u tvom slučaju čovek sa kojim sad vodiš razgovore i koji te razume možda uošte nije za tebe, ali eto, dat ti je kao iskušenje. Ništa nije slučajno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr
thanks za misljenje ali veruj mi razmislila sam ja o svemu. Razmisljam ja non stop....u shali kazem da mi je to hobi. Da je bila prava emocija ne bi se mnoge stvari odigrale onako kako su se odigrale. Nisam ja idealista niti zahtevna i sa mnom moze uvek da se nadje resenje...ako zelis. Ovi meseci posle raskida su bili njegov bezpovratni kredit (od bivseg)...da pokaze da li se promenio. Da cekam godinama? Pa on mene ne bi cekao. U jednom razgovoru glupavo je formulisao recenicu i nehotice tresnuo "Posle svega ovog ako i jedna bude i malo normalna bice pored mene mazena, pazena i bice joj lepo" a ja pitah "A ja sam bila nenormalna?"..on mi kaze "ma pogresno sam se izrazio"...i jeste...hteo je reci nesto drugo...ali i to drugo podjednako vredja. Ja sam se trudila i nisam bila primecena...sledeca treba da bude bar malo normalna i dobice sve? Negde se mi uporno ne razumemo.

Ta moja vezanost je produkt i mog karaktera kao i emocija. Kad sam u vezi ja svoj maximum dam i tesko mi je da se pomirim sa tim da je to promasaj.

Eva je ubrala jabuku a ne Adam....hmmmmm...to znaci da su zene manje strpljive? Pa znas kako da sam ja neko ko je flegma onda mom strpljenju ne bi bilo kraja. Imala bih strpljenja i dno okeana da sacekam dok brod tone.

Opet kazem nije problem moje strpljenje nego njegov egoizam. On jeste dobro stvorenje ali da me je stvarno voleo ne bih ga molila da razgovara sa mnom. To nije logicno.

Pustila sam ga da ide svojim putem...jos samo da se skoncentrisem ja na svoj put. Meni je bila podrska potrebna da prevazidjem neke svoje strahove pa je i na tom casu izostao. Trebao je on meni da pomogne da shvatim neke stvari...ali...sta ces. Ja mozda i pricam swahili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DR.R

Sad je momenat gde ću stati. Pročitao sam još jednom tvoj prethodni post, a i ovaj sad. Još jednom, predlažem da se strpiš, da ne žuriš i ako ga zaista voliš, daj mu šansu.

Naravno, neću nametati svoje mišljenje tebi, ali iz onoga što pišeš o sebi i njemu, imate dosta posla, odnosno rada na sebi (veruj mi, kao posmatrač sa strane isto koliko i on imaš i ti, jer je on tvoje ogledalo).

Osećam, mada to je subjektivno, da ste pravi partner jedno drugome. Ne odustaj, ako si malo svesnija od njega, pri tom još ga voliš, pomozi mu. Neće biti lako, znam, al pomozi mu.

On mora da pronađe žensku emociju u sebi, a ti racionalnost i strpljenje. Još jednom kažem, nije slučajno što si, možda, upoznala nekog ko te razume. Ali, da li te on zaista razume, ili samo želi iskoristiti situaciju, umeju to ljudi odraditi. Šta, recimo, uđeš u vezu s tim novim partnerom, a nisi se razvezala od prethodnog, koliko vidim!?! Pa posle nekog vremena shvatiš da ti ovaj nije pružio ono što si očekivala!?! Još te i napusti zbog druge!?! Pa se opet razočaraš, još i više. Zato, daj vremena sebi, da sazri, ne žuri. Vreme je relativna stvar, imaćeš ga uvek dovoljno.

Menjanje partnera ne dovodi da otvaraš svoje srce, posve suprotno, zatvaraš ga zbog prethodnih iskustava.

Rečenica:
Citat:Posle svega ovog ako i jedna bude i malo normalna bice pored mene mazena, pazena i bice joj lepo

nije mudrost, nego ego. Pomozi mu da to shvati, veruj mi, isplatiće ti se. To je samo ego i ništa više.

Citat:jos samo da se skoncentrisem ja na svoj put

Možda je tvoj put, baš, pored njega, al ne želiš to da vidiš. Za svaku krizu postoje vrata, samo ih moramo videti. Često su nam pred nosom. Nije poenta da jedan partner otvori troja, a drugi ostane na prvima. Šta se onda dešava, taj koji je na trećim mora ili čekati da partner otvori sledeća vrata (dvoja) ili što je bolje rešenje da pomogne partneru pronaći ta dvoja vrata i da mu se pridruži. Tu se dobija na vremenu, možeš čekati i gubiti vreme, a možeš lepo pomoći i to vreme skrati. Izbor je uvek samo tvoj, tj. odluka.

Odlika mudrih ljudi je strpljenje (razmisli još malo, nema potrebe za žurbom).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr
previse mog bivseg subjektivno posmatras. Mi smo ipak prosli kroz neke faze gde njemu ni "batina" (jak bol) nije pomogao... Da kaze on da je shvatio...ali on u stvari nauci pesmicu napamet i ponavlja je.

Ako imamo taj slucaj gde jedno brze shvata a drugo sporije imamo problem ako taj sto sporije shvata ne zeli da saradjuje...pa se zalepi za ta prva vrata.

Ja znam na cemu treba da radim...i uz koga prevazilazim probleme koji su bili izrazicto specificni samo za mene 29 godina... Pokusala sam da mu prezentujem njegov problem (kako ga ja vidim) i nas problem (kako ga ja vidim)...

Imala sam ja njemu mnogo toga da kazem za njegovo dobro. Da bude sretniji i zadovoljniji sobom u zivotu...

Stvarno ne mogu da ti navodim primere koji su okosnica raskida te veze.

Kako ja da gradim emociju i da pricam o pravoj ljubavi ako sam i zapostavljena. Zbog okolnosti mog sazrevanja u zivotu ja sam u istinu i iskalkulisana u otvaranju sveta svojih emocija i ne mogu da volim kao ludak a bez povoda. Da volim i da me emocije ko budalu vode jer mi nije uzvraceno. U mom svetu da bi ja verovala da me neko voli mora da postoji i neki dokaz za to kao zavestanje. On je te dokaze sacuvao za sebe a greske nije hteo da vidi...jer on je, kako sam ga ja zvala u nasim pricama "V..... The Princ".

No....nebitno... I will survive

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@DR.R

OK.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uf, uf, uf...Ova tema se tako super razvija, drago mi je sto sudjelujete

DR.R. Ti si stvarno moja "sestra" po svemu sta si dozivila i toliko toga imam da kazem

DR.R ::@divna_88 oh kako te razumem da samo znas. Navikne se covek na kuce a kamo li na coveka.

Totally agreed

Ali nisu to samo navike. Jesu i navike ali ne samo navike. Kad raskinemo sa nekim jer je to bilo racionalno ne prestajemo tog momenta da volimo.

Istina! Istina! Da prestanemo da volimo odma onda nismo nikad ni volili, nije srce electric switch.

Um i emocije neretko idu razlicitim putevima. Potrebno je vreme da ta distorzija umine.
Znam da ga volis i da ti je tesko ali razmisli malo koga ti to volis. Da li "onog" koga si zamisljala ili "onog" koji je on stvarno. Bas zato sto nas emocije cine slepima i "navedu" nas da nekoga idealizujemo vise se zaljubimo u nasu predstavu o voljenoj osobi nego u realne karakteristike te osobe.

Stalno pokusavam da ga se sjetim iz onog vremena kad je on mene "jurio" - bio mi je tako obican...

Tu idealizaciju osobe trebamo mudro iskoreniti jer nas sprecava da blagovremeno uocimo i svoje i njgove propuste i korigujemo ih. Tacnije usporavaju ili skrecu tok zdrave evolucije emocije i veze.
U pravu je @loshmi_sr stvari znaju da evociraju emocije. Znaju da nas trgnu nazad kad um kaze "napred". Ja sam u besu rekla da cu sve da pobacam ali nisam. Ni jednu sliku zguzvala i ni jednu stvar bacila.
Odlozila sam ih.

I ja sam odlozila, vec mjesecima nemam nista, ali me cak i stan i ulica i moj dio grada podsjecaju na njega pogotovo sada jer nam je trebala biti godisnjica za nekoliko dana.

One stvarcice koje su me vezivale za 8 godina me sada ne bole. A one stvari vezane za 3 godine jos me bole jer se ta veza zavrsila proslog septembra. Ja sada pokusavam ici napred.

Samo idi naprijed i kad god ti je tesko samo se sjeti da njega nije briga jer da je borio bi se za tebe. Kad bi zene vise razmisljale kao muskarci kako bi nam bilo slatko

Novu emociju doziveti na pravi nacin. Postoji neko do koga mi je dosta stalo a i njemu je extremno mnogo stalo do mene. Kad god me nesto zaboli u vezi bivseg ili bilo cega drugog ja mu kazem.

Nikako nemoj novom pricati o bivsem, udarit ce mu kad tad na sujetu - muskarci su takvi !!

On mi je i prijatelj i sagovornik i emocija. Svesna sam da to zaboli i njega ali kako mi je i sam rekao bolje da mu kazem i da se izborimo sa time jer ako budem cutala samo ce mo se udaljiti.

Neces se udaljiti, muski svijet drugcije funkcionira nego nas, neke stvari oni jednostavno ne shvacaju, treba ih voliti za ono sta jesu i ne objasnjavati ono sta ne shvacaju. Da sam ovo znala sa 18 godina zivot bi mi danas bio mnoooogo laksi. Muskarac koji nam je ljubavnik i partner ne treba da bude i nas prijatelj. To je nebitno u musko-zenskom odnosu.

On je prva osoba u mom zivotu koja sa mnom prica o svakom mom strahu i o svakom mom bolu i ima svoj stav o svemu...prica sa mnom.
Pre sam se u vezama osecala usamljeno jer sam o svemu morala da razmisljam sama i da sazvacem svaku situaciju kako bi taj neko ko je lenj mogao sto bolje da shvati i da odluci da li ce da me cuje ili ne. A sada nas dvoje nismo u vezi a ja se ne osecam usamljeno.
Ja nisam placipic...ali i sada bi mi suze krenule kad bi se setila situacija gde sam se pored divne (stvarno lepo vaspitane osobe i prijatne i dobre ali i egocentricne i razmazene) osobe osecala zapostavljeno...kad mi je potreban na deset minuta on ne mari i ako me celo telo fizicki boli vec mu je prioritet da tih 10 minuta provede sa drustvom.

Isto se i meni dogodilo, mi smo u ovoj zemlji bili u saobracajnoj nezgodi ( ne opasnoj, ali neugodnoj). Isto vece je zahtjevao da idemo na zurku i to ispred vlastitih roditelja. I jos mi je rekako kako nisam dovoljno "dobra devojka" ako ne idem, jer je on zelio da me "pokaze". To je tipican egoizam, umjesto da me drzi kao casu na dlanu on se tako ponasa. Pobjesnim kad pomislim sada na to, trebala sam kategoricki da kazem ne.

A da ga je neka drugarica pitala da je odveze kuci on bi odma ustao....no...necu o tome...mrzim suze... I nije problem kad covek neceg nije svestan. Kad nije svestan da gresi. Kazes mu. Problem je kad on to posle ignorise i kaze ti "pa necu ja sada da ti se uvlacim tako sto cu da ucinim nesto extra lepo za tebe"...pa ok ali ne bi trebalo ni da ga ja primoravam da se izvine...a to je tako uporno islo.

Dopuna: 10 Jul 2008 9:33

Mrzim kad za tog bivseg (3god) kazem ista lose....jezik, prste bih sebi odsekla...volela bih da nije bilo tako...da je bar malo zeleo da me upozna, cuje i shvai...malo vise paznje da mi posveti a sebe ne stavi kao prioritet u nasoj vezi...

Ma pusti egocentrika, narcista!!! Nek ide tamo odakle je dosao! (izvinite na jeziku) Neki muskarci imaju problem narcisoidnosti radi majki koje su ih tako odgojile. Oni jednostavno ne shvacaju i NEMAJU potrebe da shvate i udovolje drugima, jer kako bi se Boze moj odrekli svog ega!!
groups.msn.com/narcissisticpersonalitydisorder
Molim te procitaj link, da u buducnosti izbjegnes takvoga. Na zalost, i ovo je moje objektivno gledanje nakon vremena provedenog u inostranstvu, balkanski muskarci imaju izrazito izrecen problem narcisoidnosti. Razlog su mame koje su ih previse tetosile, a njihov razlog je to sta nisu dobile dovoljno paznje od muzeva i to su prenile na sinove na nezdrav nacin. Tako da se ciklus nastavlja iz generacije u generaciju.

Ali preboljevam ja to...prolazi...prosli su dani kad mi je glava trnula od pitanja "Zasto", "Kako moze da tvrdi da me voli a da bude sam sebi prioritet", "kako moze da me uvredi pa da me ignorise"....."Sta sam ja u toj vezi?", "Zar on vise vredi od mene pa mu treba vise paznje a meni i kad se izjasnim ne treba...ja sam tu i necu nikud pa moze da me ignorise"....sad sam u fazi isceljenja uma i duse...boli me..preispitujem se...takva sam...uvek bih volela da vratim vreme pa da nesto izmenim ili bolje uradim....

Ma kakvi R!!!! Ti ( kao i ja, i ovo pisem sebi isto) i ja i svaka koja se trudi i posvecuje muskarcu smo super zene! To kako se ponasa neki mamin sin i kakavi su mu problemi - to je NJEGOV problem - mi nismo tu da preodgajamo odraslog muskarca! Nama treba formirana licnost, odgovorno musko, hrabro musko, ne mamin sin! Kad ce mamin sin da rjesava moje probleme? Sta , on ce da ima 30 ili 40 godina i ja jos uvjek treba da ga razumim u njegovim glupostima? Koce mene da razumi i tolerise moje gluposti (ako odlucim da ih ucinim)? Da samo ja budem odgovorna? Zasto da ja radim na vezi sama ? Ne kraju, narcisoidni muskarac nije Bogom dan, ima ih hiljade, ali zena kao ja i ti nema Get my point?

i onda se setim priznanja "Jeste bio sam lenj, ne znam zasto, ali ti si trebala da budes upornija pa bih se ja pokrenuo"...ja sam cinila za tu vezu poprilicno...

On lupa, lupa, i lupa! I blebece kao baba. I bice sam sa 50 godina.

a on se "suncao" u toj vezi...i ja sam trebala vise da uradim da bi on mozda nesto...i cekala sam skoro godinu dana da vidim da li se
promenio...

Nek se sunca na neciji drugi racun, ne na tvoj. Vuk kozu ne mjenja , samo krzno. Odrasli muskarac koji je u svojim 30-ima i 40-ima jos uvjek ljen i sebican nije dostojan da bude otac djece, niti partner sa kojim treba da djelimo krevet.

i kad sam u suzama pricala o svemu telefonom sa njim on je upalio Tv...slucajno?

I moj isto, i jos ga je mama njegova podrzavala. Ja sam mu rekla: nek ti mama nadje zenu, pusti mene da se vratim u moj grad i budem super sama za sebe. Imam ja moj TV!

Kad je trebao sms da mi napise (jako bitan) boleo ga je palac....jesam li ja mentol ili to nije logicno....i popizdeh totalno i uvedoh totqalne sankcije na komunikaciju. Ja se pokidah...zbog cega? Kad mi je stalo do nekoga ja nemam izgovore i ne postoji nista da me spreci...a on mene voli i ima milion decijih izgovora....kida me a opet kad me (pre) nazove prica o sebi i koliko ga boli i kad zavrsi prekine razgovor. Ne pita me kako sam....ne prica mi o resenjima...nema inicijativu...mozda ja negde gresim...ali to ne vidim...Dugo su se nizale serije problema koje nije zeleo da resava sa mnom...i nije se plasio da ce me izgubiti dok nije shvatio da me neko drugi voli a da ja to primecujem. Sta je to u ljudima...kad ih konkurencija budi.
Mozda ja nisam strpljiva...mozda ja tek ucim o strpljenju...ali sve sto ucim zar treba sve sama? Godinu dana sam mu govorila i skretala paznju kako sam znala...niko nikad nije predpostavio da mi imamo problema...a on je majstor da se praci slep na probleme.

Dala si sve od sebe! Sve. I ja isto. U tome JESTE nas problem: nikad muskracu ili bilo kojoj osobi ne treba dati sve. Jer kad si readily available oni nemaju nikakvu inicijativu da se za tebe bore. To je moja NAJVECA LEKCIJA koju sam naucila. Nikad vise, i to ne znaci da necu volit duboko ili jos dublje, samo znaci da necu dati sve. Muskarac treba da se bori za tebe; you are the PRIZE. ( ovo pisem i za sebe). I nek rjesava svoje probleme sa prijateljima, a tebe neka ne opterecuje, nego nek ti ugodi

Na kraju je uvredio srz mog bica i iskretenisao se i ignorisao svaku moju rec i bol na tu temu...i ja vise nisam mogla da odem kod njega...to je bilo pocetkom proslog septembra...od tada ja se uvek bar po malo najezim kad cijem ime njegovog grada.

Ja se ne samo jezim na ime grada ovde , nego na cijelu Srbiju! Uzasno , jer je obozavam i jer smo imali zajednicki san da tamo podignemo nasu obitelj. Moj buduci zivotni saputnik ce biti samo Srbin, to su neki moji principi ( nije bitno), zamisli onda kako je meni tesko znajuci da me je ovaj ostavio da bi tamo otisao i nije ipunio nas san, i da sam ja sada sama sa tim snom. Ali ostvarit cu ga ja.

Izvinite ako sam previse emotivna. Tvoj post me tako taknuo jer vidim iste teme kao i u mojoj vezi, klasicne zenske greske , i samo bi zelila da sve zene ovo nauce sa 15 godina - zivot bi nam bio tako laksi. I suosjecam sa tobom Slusaj ovu pjesmu i uzivaj: muvids.com/rihanna_videos/take_a_bow.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@divna_88 pa rekoh ti da te razumem
http://www.tekstovi-pesama.com/Kerber/Poslednja/6340/1/

Dopuna: 14 Jul 2008 12:37

Ja sam danas slomljena...bivsi me ubi komentarima...Pisao mi je sms.

Nemam ni jednu pametnu danas da sastavim....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR.R :: Ja sam danas slomljena...bivsi me ubi komentarima...Pisao mi je sms. Nemam ni jednu pametnu danas da sastavim....

Rekao sam da imate dosta posla, rada na sebi, al za to je potrebno strpljenje oboje aktera i pozitivno mišljenje (mada ako je samo jedan akter strpljiv i dovoljno jak da ne nasiljem pokaže partneru gde greši i koliko mu je stalo do njihovog odnosa vremenom to će tako i biti). I dalje stojim iza reči da ne treba sa ovim "trećim" ulaziti u dublju vezu, intimniju. Priča, razmena mišljenja je sasvim korektno i ispravno ponašanje, al sve preko toga bi moglo dovesti do pogreške koja bi mogla koštati puno u budućnosti (oboje).

Polako, daj si vremena, rastumači komentare bivšeg, pokušaj mu staviti do znanja, otvorenog srca, gde greši i stvar će se sama po sebi razjasniti.

Ne namećem ovakav stav, ne sugerišem, samo iznosim neko moje mišljnje, možeš me poslušati a i ne moraš, odluka je tvoja.