Prije nego sta je kasno

7

Prije nego sta je kasno

offline
  • ... i pozdravite Vašu mamu!
  • Zagondžija
  • Pridružio: 20 Mar 2006
  • Poruke: 3580

@divna: Nađi nekog drugog dečka, zamenu. Wink Ili nabavi kuče. Mr. Green Kažu da pomaže u preboljevanju samoće.

A i vreme će učiniti svoje... Vreme uvek učini svoje... Proći će te, samo polako. To je proces koji traje i nemože biti drugačije nego što jeste. To što patiš pokazuje da ti je bilo stalo do njega, da si ga stvarno volela, da osećaš, da si živo biće. Bilo bi malo čudno i neprirodno da se osećaš drugačije... Bićeš bolje. Vremenom ćeš početi da zaboravljaš na njega. Onda ćeš se jednom probuditi i shvatiti da ga nisi sanjala prošle noći. Pa će proći dan da ne pomisliš na njega, pa nekoliko dana i vremenom, posle nekog vremena shvatićeš da nisi pomislila na njega dugo i da ti ni ne nedostaje. Onda će sve biti već lako. Wink

Srećno.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 09 Apr 2008
  • Poruke: 87

Nisam jedna od onih koji traze zamjenu. Kad nekog volim to je duboko i to bice mi je vazno. Ne zivim u svjetu zamjenjivih stvari.

Hvala.



offline
  • ... i pozdravite Vašu mamu!
  • Zagondžija
  • Pridružio: 20 Mar 2006
  • Poruke: 3580

Divna, to je bilo više u šali rečeno. Naravno da nema zamene... I to ne ide tako lako. Ali prava poenta mog posta je bio drugi deo, onaj o vremenu i zaboravljanju. Ni sam nisam verovao u to, teško mi je bilo poverovati da ću ikada prestati da volim tu devojku. Prosto nemoguće. Ali vreme je čudo. Ono odradi posao... Vreme uvek odradi posao... Teško je, ali drugačije ne ide. A ti ćeš se vratiti u normalu, ne brini, i jača nego što si bila, samo treba vremena...

I zapamti, nisi ni prva ni jedina u takvoj situaciji. Čak ima i gorih situacija od tvoje. Mi smo tu, možda neko sa nekim iskustvom, neko ko ti može dati savet, u svakom slučaju ljudi koji ti žele pomoći. Jer, razumemo te. Prošli smo kroz to, a možda ćemo tek preći kroz čak i gore trenutke... A ima i gorih, znaš i sama. Gubitak voljene osobe nije laka stvar. Ali razmisli o tome. Možda će te ovo samo pripremiti na neke gore stvari, na neke veće gubitke u tvom životu, koji te čekaju, ali onda ćeš to lakše prebroditi. Jer život nije lak. A gledaj na ovo samo kao pripremu, da lakše prebrodiš i veće gubitke od ovih... A biće ih. Biće svima nama. To nas samo život priprema za mnogo gore stvari koje nam sprema. Misli u tom pravcu...

Želim ti sve najbolje. I biće sve u redu. Makar sada izgledalo kao najveća, najbitnija i najgora stvar u životu... Ovo je samo kap u moru.

Pozdrav.

offline
  • Pridružio: 08 Jan 2007
  • Poruke: 279
  • Gde živiš: Srbija

divna_88 ::
Dali bi ti to uradio?
Dali bi sjedio i osjecao?
Dali bi cekao da te neko voli?
Dali bi se tako ponizio?


Malo kasnim sa odgovorom, vidim da je tema otišla daleko.

Po meni, jedino što se može uraditi je probati partneru postaviti pred oči svoju ljubav, predočiti mu je, a a ko on i posle toga te odbija, onda, u ime ljubavi ga pustiš i miruješ. Živiš svojim životom, učiš na osnovu iskustva, preispitaš svoje ponašanje, učvrstiš ga, i ako je on taj koji je za tebe pravi, veruj mi, putevi će vas ponovo spojiti.

Bitno je tog partnera, ako se vrati, ili možda nekog novog dočkati spremno i polako graditi jednom prekinut odnos ili novi. Naravno, ako se vrati stari partner biće tu mnoštvo pitanja na koja trebaš odgovor, te ispitaj, razmisli, pitaj svoje srce i odluči.

Možda tvoja odluka, ako se vrati, bude suprotna od ovoga što danas osećaš. Probaj zapamtiti, danas se osećaš ovako, sutra je to prošlost, moguća su drugačija osećanja, a isto tako zapamti i on se danas tako oseća, sutra ko zna...

Pozdrav.

offline
  • Pridružio: 15 Avg 2006
  • Poruke: 2381
  • Gde živiš: Trenutno nigde...

Citao sam dosta postova i sta da vam kazem...Smile mozemo da napravimo ''Hospital for slomljena srca'' ha ha ha!

Divna, sve prolazi, procice i to! Ja kad sam bio i takvoj situaciji kao ti, pokusavao sam da na razne nacine provodim svoje vreme! Radio sam sve samo da budem aktivan sto vise...sto vise!

Nemoj da sedis za kompjuterom! Po mom misljenju, posle raskida je najteze prvih 10 dana, a posle samo od sebe shvatices da on nije vredan tvoje tuge! Rekla si da radis? Imas drustvo? Pokusaj da uzivas i zapamti nisi ti ta osoba ili toliko losa da te neko zeza!
Jednom recju ti slabo postujes sebe!

pozdrav i sve najbolje

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2008
  • Poruke: 104
  • Gde živiš: ns

Meni je kad sam bila u slicnoj situaciji bilo bolno,bolno,bolno....x n,kad sam malo porazmislila..uradila sam sve sto sam mogla,pokusavala da razgovaramo...cekala,trpela..savest mi je bila mirna.To mi je bilo jako vazno da se jednog trenutka u buducnosti ne pitam 'SBBKBB',ako njemu to nije bilo dovoljno...sta reci...
Bilo mi je lakse jer sam sama sobom bila zadovoljna.Sada sa ove distance iako nije sve jedno ponekad,ali zaista samo ponekad zadovoljna sam jer sam 'prezivela',shvatila da sam 'ojacala' ,zadovoljna sam i ne bojim se buducnosti,bila sama ili sa nekim...ako bude hocu da bude istinski i pravo,polovicna resenja ne mogu da me zadovolje.I da, svesna sam da trazenje srodne duse boli,ali vredi biti 'emotivno hrabar'....i ne treba se povlaciti.
Divna ,samo napred...imas ti i snage i znanja....

offline
  • Pridružio: 09 Apr 2008
  • Poruke: 87

Povlacenje, da.
Jedna sam od onih ljudi koji vjeruju da se sve velike stvari u zivotu dogadaju jednom.
I eto, mislim da ce moj zivot sada biti sasvim drugaciji.
Mislim da cu se posvetiti iskljucivo znanosti, radu, umjetnosti, i prijateljstvima.
Ne vjerujem da cu ikad vise u zivotu biti u ljubavi i ako se desi to ce biti cudo.
Naprosto me to vise ne zanima.

offline
  • ... i pozdravite Vašu mamu!
  • Zagondžija
  • Pridružio: 20 Mar 2006
  • Poruke: 3580

divna_88 ::Ne vjerujem da cu ikad vise u zivotu biti u ljubavi i ako se desi to ce biti cudo.

Veruj u čuda, dešavaju se. Wink Biće još ljubavi, veruj mi. Samo je trenutno prerano za tebe da misliš u tom pravcu.

offline
  • Pridružio: 08 Jan 2007
  • Poruke: 279
  • Gde živiš: Srbija

divna_88 ::
Jedna sam od onih ljudi koji vjeruju da se sve velike stvari u zivotu dogadaju jednom.

Svaki dan u životu je velik, odnosno iskustva kroz koja prolazimo su velika, tako bi se trebalo prema njima odnositi
divna_88 ::
I eto, mislim da ce moj zivot sada biti sasvim drugaciji.
Mislim da cu se posvetiti iskljucivo znanosti, radu, umjetnosti, i prijateljstvima.

Odličan lek za ovakve stvari su prijatelji, nauka, umetnost. Sada do izražaja, najupečatljivije, može doći tvoja kreativnost.
divna_88 ::
Ne vjerujem da cu ikad vise u zivotu biti u ljubavi i ako se desi to ce biti cudo.

Bićeš u ljubavi, mlada si. Da, slažem se da se čuda dešavaju, ali ako nešto zaista želimo i duboko verujemo u to. Želje se ostvaruju, al možda ne prepoznamo u određenom momentu da nam se želja ostvarila.

Iskusniji ljudi govorili su da život treba učiniti što jednostavnijim i iskrenijim, jedan partner, jedna ljubav, jedna porodica, etc. Ako se, pak, desi da nas naša "ljubav" (partner) ostavi, kao što je sad slučaj, treba to ozbilno shvatiti, upoznati sebe, svoju bol i patnju, pustiti da to sve to prođe, kad se zaleče rane, nekako spontano život se sam od sebe menja, ulaze nam novi ljudi, možda nova ljubav, al treba ih spremno dočekati otvorenog srca da bi im se mogli prepustiti.

Na kraju, možda će zvučati čudno, al bolje je, već ako do rastanka mora doći, biti ostavljen, zalečiti rane i hrabro, otvorenog srca, krenuti napred. Obično oni koji ostavljaju, ne daju sebi dovoljno vremena da preispitaju svoja osećanja još jednom, te uleću u vezu sa novom osobom misleći da su time rešili problem, al baš naprotiv. Posle nekog vremena, pošto se nisu odvezali od svog pređašnjeg partnera (nisu sami sa sobom razrešili odnos) dolaze u probleme sa novim partnerom dok se i ta nova veza ne završi na isti način. Razlog je jednostavan, da je taj partner koji ostavlja, uklonio svoj ego, video bi svoje greške koje su dovele do prekida i ako ih prihvati sigurno ne bi ostavio svog, sada ranjenog partnera, i gledao ga kao jedinog krivca za rastanak. Uvek treba poći od sebe...

offline
  • Pridružio: 09 Apr 2008
  • Poruke: 87

Danas sam setala parkom. U parku je most, jedno 25 m visok.....pomislila sam.....

Znam da je to bezveze, niko na svijetu nije vrijedan toga. Ali samo mala se misao usuljala u glavu, mozda bi bol prestala...
Nista ne zelim vise od toga nego da bol nestane, da zaboravim sve, da mi je potpuno izbrisano sve od ovih godinu dana.
Tako, datumi, mjesta, stvari. Ne moze se od svega pobjeci, od boli se ne moze pobjeci. I tako, svakakve misli padaju na pamet...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 710 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 1 sakriven i 696 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., djboj, elenemste, francis begbie, Krusarac, laki_bb, lekso, miodrag, Mixelotti, stefanstankov11, su27, t84dar, VSJ193