Prije nego sta je kasno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Joooooj molim te, samo nemoj da dozvolis da te takve misli obuzmu. Ne zato sto bi stvarno mogla to da uradis, nego zato sto ces tako jos vise sebe uvuci u to stanje.

Pomisli samo na one koji su bili u braku 10 ili 15 godina. Zamisli kako je tek njima? Pogotovo sto oni najcesce imaju recimo svoj posao, decu, ljude oko kojih treba da se brinu, da budu "odrasli" i "zreli" i da budu sto jaci.

Sigurno ne postoji osoba na svetu kojoj nije proletela kroz glavu ta misao, ali skloni sto dalje od sebe sve uspomene na ta lepa vremena. Posveti se necemu sto volis, sto si oduvek zelela, tako ces preusmeriti negativne misli na nesto korisno i pozitivno.

Tesko je uzasno, svi na svetu imaju po neku patnju u svom zivotu, nisu sve iste, ali zato se valjda i zovu patnje, sto za svakog pojedinacno imaju najveci intenzitet i vrednost. Prozivi svoju onoliko koliko ti je potrebno, ali bezi od toga kad shvatis da to postaje deo tebe. Vrati se onda normalnom zivotu, ne postoji bolja stvar koju mozes da uradis za sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Draga Oti,

Noz je u srcu, samo da neko moze da ga povuce van, taj zadnji potez, najbolniji, ali da oslobodi misic.

Znam, sad mi je dosla ta borba ta da ocuvam sebe, moram, nemam izbora.
Ne znam kako bol moze biti ovoliko jaka....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

divna_88 ::Danas sam setala parkom. U parku je most, jedno 25 m visok.....pomislila sam.....
Hm. Pažljivo sa ovakvim izjavama, jer i odgovori na ovakve izjave moraju biti izuzetno pažljivi (ne trčati pred rudu). Mi ne znamo da li ti to tako misliš ili ne, zaista. Po meni, to je neodgovorno prema sebi a i prema nama koji želimo ti pomoći i trudimo se u tome kao da to i sami proživljavamo.

Bol je jaka, nazad nema ostaje ti samo napred. Možda ne bi bilo loše da porazgovaraš sa nekim u tvojoj blizini (gradu, etc.), stručnim ali ispravnim licem. Licem u koje se može imati poverenja. Možda je došao trenutak da saznaš neke nove stvari o životu, koje će ti život promeniti i otkloniti bol i patnju. Patnja i bol, kao i radost, su samo stanja kroz koja ljudi prolaze. Tako, patnja i bol su samo stanje između dve radosti i obrnuto.

Ako sad živiš patnju, budi sigurna da posle nje sledi radost.
divna_88 ::Ali noz je u srcu, samo da neko moze da ga povuce van, taj zadnji potez, najbolniji, ali da oslobodi misic.
Samo ti možeš povući taj potez. Povuci ga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmmmmm...ponekad mi se cini da ljudi sebi dozole i da budu razmazeni u tugovanju. JESTE boli...JESTE tu je i nostalgija.....JESTE ne vidi se kraj patnji...ali ima i gorih situacija u zivotu pa covek smogne snage i bude jak. Ako upadnes u vir kuknjave za "vama" tesko ces isplivati.
To sto ti se desava su jasni znaci depresije. Pitanje je samo kako ces da prodjes taj put. I ja sam se valjala u depresiji pa mi nije palo na pamet ni jednog sekunda da sebi "olaksam" muke na takav nacin. A kolikoje bila moja depresija jaka govori podatak da ja u opste nisam spavala 2 meseca (posle raskida 8 godisnje veze).
Pitanje je da li ces sebi dozvoliti da te demoni prate celim zivotom ili ces iz svega izaci pametnija i sposobnija da kvalitetnije volis.
Posle raskida veze od 3 god svaki rodjendan (sto moj i njegov sto bliskih prijatelja i familije), svaka slava, svako bitniji datumi, pozivi prijatelja koji zele da me vide ponovo (nas dvoje zivimo u razlicitim gradovima), pozivi dece koja su navikli na mene i placu kad im kazu da nas dvoje nismo vise zajedno (zamisli da te malo dete od 3 godine zove i place da dodjes...da li bi ti "most" pao na pamet tada?) me je asocirao na prosle dane i vukao u tugu...i onda standardne faze....tugujem, stegne se obruc oko mojih emocija kao da ce me udaviti, boli me grkljan od stresa i ne mogu da udahnem, retko placem ali tada se suze same cede iz ociju...one vrele i po par kapi...i ne mogu da razmisljam ispravno...glava mi trne...i isplacem se...i iznerviram se do dna...i onda se na moment rasteretim tog bola...tog stresa...i tada moj um nastupa...predhodno potisnut jakom bolnim emocijama u zapecak mog bica a sada je malo udahnuo jer su se emocije umorile...i razmisljam...razmisljam o svemu sto me je zabolelo...vrtim pitanja po galvi "Zasto, Kako, Sta sam mogla da uradim da bude bolje..." i sve me to "opasulji" da nije sve u mojim rukama i da koliko god da se trudim ne mogu da kompenzujem njegove nedostatke. Treba umeti spoznati svoje realne granice. Mimo onih koje mi zeljom postavimo. Drugo je zeleti uciniti vezu max dobrom pa i po cenu svog max a njegovog minimalnog pozrtvovanja (bez obzira sto nam razum kaze "Idiote sta to radis...gde ti je sistem vrednosti") a drugo je realnost u kojoj zakoni nasih zelja ne vaze koliko bi mi to zeleli da bude. Tu negde lezi crv idealizacije veze a i jako bitna greska kod svih nas. E to je jedan od momenata koji treba da shvatis za buducnost. To je ta mudrost koju treba da steknes kako bi vise i sebe i njega(buduceg....a docice i taj moment veruj mi na rec) i vasu vezu umela vise da cenis i bolje da gradis. Razmisljaj...razmisljaj o svemu....nemoj kriviti sebe za nesto sto nisi bila u mogucnosti da uradis....gradi sebe kako bi u buducnosti mogla boju emociju da pokazes...kako bi znala bolje da volis. Taj bol koji osecas dozivi kao saveznika a ne kao neprijatelja. Ne, nemoj pogresno shvatiti, ne mislim da treba da budes mazohista, nego bol je nesto neminovno sto nam se s vremena na vreme u zivotu desava i svi to otpatimo ali ta bol nas i uci. Tacnije ako si jak onda te uci a ako si slab uvek ces u zivotu zbog necega kukati a to su ljui koji cak i simuliraju jad kako bi skrenuli paznju na sebe. Tu temu sada preskacem. Ako dozivis bol kao skolu u zivotu iz svega toga ces izaci pametnija. A veruj mi na rec da ce sve to da te prodje i da ce to jednog dana biti istorija a sada ti se cini kao da ceo svet polazi i zavrsava se u tom bolu.
Razumem te...osecas se slabo...i zelim da verujem da i sama mislis da su te reci izrecene u slabosti i bolu glupe...ali prevazicices ti to. I nemoj zeleti da izbrises tu godinu dana. Jer videces...mnogo ce ti pomoci da otvoris oci u zivotu.
Ako zapadnes u krizu gde ti je autodestrukcija mnogo izrazenija idi pod obavezno i kod strucnog lica...a ovako pisi svaku svoju bol...pricaj o tome...razmisljaj...izivi...polako idi ka tome da naslutis kraj svemu tome. Kraj ce doci. Mozda i brze nego sto ti se cini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo u tome i jste stvar, budim se svaki dan u nadi da je bol gotova.
U odluci da je gotova.
Naprosto zivim za dan kad cu moci da pogledam natrag i vrlo malo ce moci da me uzburka.
Jer kad je sve u redu tako puno mogu da uradim sa mojim zivotom i zelim ponovo da budem takva.
Bila sam u redu prije ove veze, zelim ponovo sebe.
Bas nedavno sam radila neki dobrovoljni posao za opcinu i tako sam se dobro osjecala. Dobila sam ponovo ukus kako je to biti fokusiran na druge stvari (humanitarne na primjer) i zelim jos toga. I da ljudima pomazem kroz dobrovoljni rad.
Ali eto, kako ne mogu bas svaki minut da popunim aktivnoscu spopadnu me crne misli ili ne spavam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uspeces....trust me... Ne nestaje bol kad mi hocemo vec kad mu istekne rok trajanja. Doci ce i to vreme. Dobro je sto popunjavas sebi vreme ali i kad te god bol stegne ne potiskuj ga vec nadji srodnu dusu i izivi te momente a kraj ce doci sam po sebi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ne nestaje bol kad mi hocemo vec kad mu istekne rok trajanja.
@DR.R

Možda se može reći, bol prestaje kad vreme sazri.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@loshmi_sr
Moze se i tako reci
Dodala bih jos samo da bol treba i postovati jer postoji sa odredjenim razlogom. Taj razlog sami nalazimo. Nekome je to, kao sto vec rekoh, skola a nekom izvor nepresusnog jada kako bi zaokupio plitku paznju neposredne okoline (takvi ljudi su davezi).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

divna_88 ::Upravo u tome i jste stvar, budim se svaki dan u nadi da je bol gotova.
U odluci da je gotova.
Naprosto zivim za dan kad cu moci da pogledam natrag i vrlo malo ce moci da me uzburka.

Polako, to ne moze tako brzo da se desi, jednostavno je tako...

Ja sam posle takvog kardio-zahvata (cupanje srca )) hteo sam isto kao i ti da bol sto brze prodje. Bilo sta, samo da to vise ne osecam...ali..
Posle prolaska akutne faze (kod mene je to bilo 2 meseca, po mojim procenama ti su jos u toj fazi), nameracim se na jednu devojku (stvarno mi se svidjala) sa kojom sam hteo da se smuvam. I sve je proslo OK, malo smo pricali, zezali se i posle 10-tak dana kada smo krenuli da se ljubimo meni jednostavno prodje kroz glavu "Ovo nije ono sto mi sada treba". Nisam se osecao dobro, emocije su mi jos bile pod anestezijom i nisam mogao da ostvarim vezu sa tom devojkom onakvu kakvu sam zeleo i znao sam da to nije njena krivica. Naravno, nisam mogao da ostanem sa njom u vezi, ne bi bilo fer sa moje strane a i ona je to razumela.
Tek tada sam usao u 2 fazu koja je trajala i trajala ali je bila daleko podnosljivija od one prve. Um pocinje normalno da ti radi, pocinjes pomalo "normalno" da zivis. Shvatis neke stvari...

Molim te, ne pokusavaj da prekines naglo bol, da ga resis npr. picem/drogom/necim drugim - wrong way!

Ovo ti je jedan od testova u zivotu iz kojis moras da izadjes kao pobednik (pobeda nad samim sobom, nad sopstvenim egom), nije bitno koliko ce to trajati. Uradila se sve sto je u tvojoj mogucnosti da sacuvas tu vezu i tu nema tvoje krivice. Igrala si otvorenog srca (potrebna je hrabrost za to) a cini mi se da se on krajnje proracunato ponasao prema tebi tako da te on uopste ne zasluzuje. Doci ce vreme kada ce neko drugi da prepozna tu hrabrost u tebi i da uzvrati sa poverenjem i ljubavlju a dok se to ne desi...

A dok se to ne desi ti imas dosta posla na konsolidaciji sopstvenog zivota. Cunami je prosao i vreme je da se rasciste rusevine i krene ponovo u izgradnju. Takodje, citaj knjige, gledaj dobre filmove ima svuda pametnih stvari u kojima mozes pronaci neku scenu, recenicu koja ce ti pomoci da ides napred i napred.
Kao sto vidis imas toliko posla ispred sebe da prosto ne vidim kada ces imati vremena za tugovanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cao ljudi,

Drzim se hrabro. Ali sad sam u fazi da razmisljam: sta sam mogla drugacije da uradim za vrijeme veze, da sam bila malo odbojnija, da sam bila malo (ne)postenija, da sam malo manje volila, da sam se drugacije ponasala, da sam mozda bila lezernija i opustenija i nisam pridavala toliko vaznosti vezi, sta bi bilo danas?

To je ona faza razmisljanja : "if", "but", "should"?

Znam da je i to uzalud razmisljati, ali eto pocela je ta faza.

Dali je iko od vas to prosao i kako ste se probili kroz to?