offline
- Pridružio: 13 Jun 2009
- Poruke: 777
|
Napisano: 15 Nov 2009 21:07
Dosta sam razmišljala nakon ove poruke, čak me je i zbunilo to što se nisam prepoznala u mnogim delovima.
pokušaću da idem od segmenta do segmenta...
Freia ::tebe (kao i mnoge) vodi strast. a da ljudi s intelektom ispastaju vise, brojnije.. mislim da nikom ne godi put do agonije.
Uh... strast me inspiriše, ali kako sam došla do zaključka da strast vrti gde razum ne sme, postala sam izuzetno racionalna i obuzdavam se, koliko mogu.
Moja strast preplavljuje. To nije dobro.
Ume da bude impulsivna, a kad se osetim ugroženom i destruktivna.
Citat:O necem drugom je sigurno rec, i nisi unikatna u tome, koliko god ti se delovalo istinito.
O čemu drugom ?
E, jest vala, neprijatno kad se suočiš sa tim da nisi unikat  ali malo realnosti nije na odmet, priznajem.
Citat:Svedi racunicu groznicave potrebe za analizom i ispoljavanje, i naravno sagledavanje partnera po njegovim potrebama izostaje.. itekako.. hocu reci da u takvom stanju samoj sebi si dovoljna, iako ceznes za sopstvenim idealima..
Nisam sigurna da li sam dobro razumela...
Usled potrebe za analizom ja se bavim sobom i samodovoljna sam, pa i ne mislim na potrebe partnera ?
Da li sam dobro razumela ?
Mislim na njegove potrebe ... zapostavljam svoje... TO je problem.
Citat:nisam htela opet da se javim na ovu temu, i da kazem da je jedno sto je u tvojoj glavi, a drugo sto je u njegovoj, bez obzira na sadrzaj misli, ideja, shvatanja.. strast (te) ume vodi do agonije, a ona tek ne prija..
Strast me diže u nebesa... do sedmog neba. Do agonije nas dovodi međusobno nerazumevanje i neka, čudna, obostrana potreba da rušimo kad se zbližimo... To ne razumem... on misli da ja rušim. Ja mislim da ON ...začaran krug.
Citat:bila bi itekako ljuta da bilo koja simpatija udari po keyboard, umesto samnom u razgovor.. To je tek dilema i koci sve.
Aha... pričamo mi.
Mene ne bi ljutilo da on udari po tastaturi, ni da je istupi... Da, njemu se, verovatno, ne sviđa ovo što ja, ovde, pišem... čak misli da je sve ovo što pišemo budalaština i patetika  ali meni je potrebno da čujem vaša mišljenja, mene zanima da sagledam iz različitih uglova jer sam sigurna da mnogi od nas imaju slične probleme i jednake nedoumice i pitanja.
Potpuno smo različiti po tom pitanju, ali ja se trudim da ispoštujem njegovu intimu i da se više fokusiram na dileme i pitanja koja mene muče, generalno.
Oduvek su me ta pitanja mučila...
Citat:Svaka misao treba da trpi ' svetlost dana' da se covek oseti stalozenim, tj otpornijim... citaj kakve su ti misli, takav ti je zivot..
hmmm... ponekad haotičan. ponekad stabilan...najčešće konfuzan  ali znam čemu težim i šta želim.
Citat:ili bolje uporedno uci, na sopstvenoj kozi, do konteksta da zelis da razumes druge oko sebe, a grcevi te sprecavaju...i naj vaznije, voli svaki taj odraz u procesu, jer je deo tvoga bica koji ne trpi unutrasnje konflikte..
Da, saglasna sam da je ogledalo izuzetno bitno...
Citat:tu gde tvoja unutrasnja racunica uvz s tvojom ljubav ne stima je povod samo za tebe da odlucis nesto, ono sto nije nije, ono sto ne ide, nece ici, ono sto hoce(s), bice...
Ovo nisam razumela ...
Dopuna: 15 Nov 2009 21:10
...a moze li neko da opise tih pet minuta u kojima je prepoznao Ljubav,kako bismo mi, ostali, mogli da ih prepoznamo kad se dogode ? Koji su to pet minuta ?
Meni se učinilo da mi se dogodilo, ali je trajalo daleko duže... više je to proces...
Moj najveći strah je da će otići, nestati, umreti, napustiti me, ostaviti kad mi je najpotrebnije i čini mi se da više guram od sebe nego što vučem ka sebi, ne privlačim već odgurujem... kao da znam da je to neminovnost... zloslutnica.
Kako se iz toga izlazi ???
Dopuna: 16 Nov 2009 14:36
Od jutros sam imala razne obaveze, srela se sa dosta ljudi, cula s nekima i vratila kuci sa neverovatnim osecajem gađenja i odbojnisti prema trendu i tendenciji u međuljudskim odnosima, jasno određenim u rečenici:
Ako bude prilike videćemo se, ako ne - nećemo
Dogodio se momenat u kom sam čula tu rečenicu upućenu nebitno koga i nebitno kome jer onog momenta, kad sam je čula, svaki ton i glas odzvonio je žestoko i shvatila sam kako ja sasvim različito funkcionišem, kako i koliko mi je nedopustivo odsustvo delanja i prepuštanje slučaju i situaciji "Šta bude - biće" koja za mene predstavlja odsustvo htenja, cilja, motiva i naposletku ljubavi.
Ne delati = ne voleti,
ne raditi ništa da dođeš do nečega do čega ti je stalo, prepustiti se "životu" da te nosi od okuke do okuke, od sliva do sliva... i tako do ušća...
Istog momenta shvatila sam da ne mogu, ne želi i neću sebe da prepustim takvoj vrsti iskustva, života, bivstvovanja.
Energija, odluka, jasna motivacija, jasno ispoljavanje, jasni ciljevi i podrazumevanje borbe za ono što voli i zarad onoga što voliš ili koga voliš....
Svakodnevno posmatram kako se ljudi odriču sebe, svojih potreba, neke laži proglašavaju za ono što vole i žele, ubijajući u sebi ono što im je, zaista, potrebno.
Ponekad uhvatim sebe u dilemi da li da posustanem, odustanem, uhvatim sebe u sumnji dovedem u pitanje kvalitet svog cilja, uletim u odnose koji mi suštinski ne odgovaraju, koji su u suprotnosti sa mojom prirodom, pristanem da mi prigovaraju, kritikuju i proizvoljno ocenjuju, čak i osude moje želje i potrebe... a pritom ih i ne razumeju.... ne moje postupke - moje potrebe...hmmm...
Ne želim da se prilagodim trendu odsustva dogovora, zajedničkog odlučivanja i planiranja. Ne želim da živim po principu "Ako bude - biće, ako ne - nema veze".
Neko može i nekome odgovara, a u meni to stvara bunt i otpor.
Hoću da živim - neću da životarim !
Hoću da naučim da budem bolja osoba i sebi i drugima.
Želim da razlikujem ljubav od oponašanja ljubavi.
Želim da shvatim šta treba učiniti i kako da bi se sačuvala ljubav u nama... pre svega u sebi samom.
Kako se budi, razvija, gaji, neguje i hrani ljubav ... u međuljudskom odnosu... koji postupci ukazuju da nešto, u osnovi, jeste ljubav a da je nešto drugo, u osnovi, bedno oponašanje iste.
|
