In Dreams - Roy Orbison

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A candy-colored clown they call the sandman
Tiptoes to my room every night
Just to sprinkle stardust and to whisper
Go to sleep. everything is all right.

I close my eyes, then I drift away
Into the magic night. I softly say
A silent prayerlike dreamers do.
Then I fall asleep to dream my dreams of you.

In dreams I walk with you. in dreams I talk to you.
In dreams you’re mine. all of the time we’re together
In dreams, in dreams.

But just before the dawn, I awake and find you gone.
I can’t help it, I can’t help it, if I cry.
I remember that you said goodbye.

It’s too bad that all these things, can only happen in my dreams
Only in dreams in beautiful dreams.

-----------------------------------------------------------------------------
Pesma je inace po meni sa velikim uspehom koriscena za film Davida Lincha "Blue Velvet"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gdje njega iskopa?

Skoro sam baš nešto razmišljao o mr. Orbisonu.

Bio je neobičan lik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

offman ::Gdje njega iskopa?

Skoro sam baš nešto razmišljao o mr. Orbisonu.

Bio je neobičan lik.

Kad sam bio klinac i pravio ovakve i onakve band-ove, svaki od njih se zvao "Blue Velvet" jer sam ja bio fasciniran tim filmom, a i David Linchom generalno.

Sada sa svojim prijateljima iz tog perioda (pocetak devedesetih), koji vise i ne sviraju i bave se nekim drugim poslovima, treba da odradim neki materijal ne vezan za ovo sto radim sa ostalima i verovatno ce se raditi upravo pod tim imenom :-) , pa me to podsetilo na Orbisona.

Orbison je stvarno bio specifican.

Ocekivao sam da ti prokomentarises text jer ocigledno imamo slican ukus

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Telepatija,

skoro sam svirajući (onako niotkuda to dođe ) uhvatio onaj uvod (g-h-c-d-f-g-g-h-c-d-f, itd,) iz pjesme Pretty Woman, te sam se sjetio R.Orbisona, koji mi je uvjek bio zanimljiv zbog malo ekscentričnog izgleda.

Za Blue Velvet sam čuo, ali nsam ga odlgedao nikad.

Što se tiče muzike ja volim blues, i van toga generalno volim melodičnu muziku, osim ljigavog, trendovskog popa.
Naravno ne sve što je melodično, ali skoro sve muzičke klasike volim čuti, između ostalog i R.Orbisona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se slusanja muzike tice, ja slusam bas sve sto mi se dopadne bez obzira na pravac. Za mene postoje samo dobro odradjene i lose odradjene pesme, dobre ideje i lose ideje...

Kao klinac (5-6-7) razred osnovne skole) sam slusao disco muziku tog vremena (Kaja Goo Goo, Duran Duran, Falco), da bih se nesto kasnije (8 razred) bacio na veliko paljenje na R'N'R '50-ih (Bady Holly, Stray Cat's...).

Ubrzo je usledio i najduzi period muzickog napalma u mom zivotu koji je trajao godinama. Tu su bili Pink Floyd, The doors, Led Zepelin, Janis Joplin, Hendrix, Deep Purple, Eric Clapton...

Nakon godina slusanja takve svirke (vec sam uveliko svirao) lagano sam se napalio na Jazz (Chik Korea Electric Band, McLaflin Trio, Natan East, John Patitucci...). Ocigledno je bass gitara uticala na mene pa sam se upecao na virtuoznu svirku.

Ehhh... danas... Danas slusam sve to zajedno, nisam niciji fan ma da izdvajam Pink Floyd kao neponovljiv fenomen, a i Hendrixa takodje.
Od novijih bandova sa simpatijama gledam na Limp Bizkit, Placebo, Franz Ferdinand... Cini mi se da su oni vratili na velika vrata gitaru u muziku, jer je gitara bila zapostavljena zadnjih godina. Dopao mi se i poslednji album Metallice...

Zvuci mozda smesno da neko prepodne slusa Limp Bizkit, a popodne Claptona, ali tako je... :-) Uz jutarnju kafu RHCP, a pre spavanja Blue Hotel :-)

U sustini...ipak... sve te stvari, svi ti pravci... sve ima zajednicku osnovu i nalaze se sa suprotne strane od one na kojoj je Zeljko Joksimovic, Jelena Karleusa itd. :-)

Od aktuelnih domacih bandova mi se svidjaju samo Van Gogh i Negativ. Nisam odusevljen ni njima, ali recimo da ne mlate gluposti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, ne pravim ni ja komplikaciju oko toga da li se nešto zove ovo ili ono, punk ili grunge, pop ili rock.

Volim puno toga, ali ako nešto hoću da izdvojim onda mi je važna estetika samog izvođača.
Blues se od Delte i prvih Čikaških dana nije puno izmjenio. To je skoro uvjek ista šema, zatvoreni krug, u kojem svako, ali većina tih velikana ima svoju estetiku, izraz, snagu, i po tome se razlikuju.
U rock i pop muzici, sa svim mogućim pojavnim oblicima to još više dolazi do izražaja, jer se tu spaja bijela (evropska i Bah kao utemeljitelj) muzička tradicija, (mol, dur, i uopšte zakoni harmonije) i nasuprot tome crna bazirana na bluzu, koji je neutralan.
Vječiti sukob između "prljavih" i "čistih" zvukova, tečnih melodija i vrlo malo melodičnih linija, itd.

Kad sviraš nešto, i voliš muziku više od prosječnog slušaoca, koji je prihvata po nekom drugom (svom) ključu, samim tim si širi u muzičkom pogledu.

Meni je najkomičnije kad se pojavi neko (zaluđenik nekog pravca) i pljune recimo po Bitlsima, a da pri tom ne zna da su razne pojavne oblike pjesme upravo definisali (skoro pa kao standardizovali) oni, i to recimo u svijetlu toga da ti objasni kako Stonesi mnogo bolji, a da su ovi prvi bili komercijalno smeće.
Nisam neki fan Bitlsa, pa zbog toga ovo navodim, ali je recimo to nerijedak slučaj lupetanja.

Ima i drugih nebuloza kao npr. Sting je sranje, Police su bili bolji i tako dalje.

Ja slabo nešto poznajem današanju scenu. Skoro sam čuo neku novu stvar od Green Day, i to mi se svidjelo. REM su mi simpatični još od '89.

Domaća scena, DLM su mi bili dobri, simpatičan mi je Darkwood, vječni Partibrejkersi, i to je valjda to.