|
Poslao: 09 Maj 2005 22:56
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Iskidanih latica,
zgažena i bačena,
sjedinjena sa grumenom Tvog postojanja,
Volim Te
mrtvilom nepostojanstva večnosti!
Dopuna: 09 Maj 2005 23:43
Blagost novoporođenog dana razlistava ljubav
oplođenu sanjanim dodirima...
Obesnažena mesa,
uzdahom kostiju,
palih luč pčelinjeg ujeda poljubaca
palih na bojnom polju lazi...
Sećanjem pokusavah da rasteram
mrtvilo mračnih seni zabluda...
Dozivah oteti razum,
molih zaborav da zagospodari ledilom
mrku kožu stomaka...
Slepilom izmrcvarena očinja vida,
gluvilom pogleda,
tražih Te u svakom zalutalom prolazniku,
razoružano pobeđena klekoh pred
Tvoju senku
sakrivenu u dubini reke,
zahvalih plavičastom zagrljaju obala
ŠTO POSTOJIŠ!
Dopuna: 09 Maj 2005 23:56
Da li je moguće učiti anatomiju sna secirajući sopstvene nedosanjane snove?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Maj 2005 23:47
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Zaranjam livadom nenapisanih Reči.
kidam ih i bacam u košaru od snova.
Ujutru, kad osvane mrak,
probudiće se,
spletene bojama oplođene želje,
krikom pomešanosti naprslih usana,
tišinom raščerečenih bedara,
pojeći rosom trenutka večnosti
ZGAŽENI CVET...
Dopuna: 10 Maj 2005 0:21
Kao sto si rekao, Grofe, OVA BAJKA NEMA IZLAZ ZA SLUČAJ OPASNOSTI!!!
Dopuna: 10 Maj 2005 0:27
Lutah hodnicima sećanja
tražeći dan neokupan tobom...
Ne pronađoh ga...
Dopuna: 10 Maj 2005 0:35
Seti se...
Došla je neka velika, bela ptica
i odnela sunce.
Danom se prosuo pepeo
nedogorelih zvezda.
Pepeo koji se kao trn zario u srce,
ruke pretvorio u travu,
osmeh u lišće, glas u komad hleba.
Postadoh ono što nikad neću biti:
livada ispred pećine mog razbojnika,
Odmori se na njoj,
pomiluj zelenilo njenog zagrljaja,
pronađi tučkom skriveni cvet,
popij njegovu rosu...
i...
voli me...
voli me nežno...
voli me očajno...
voli me...
Dopuna: 10 Maj 2005 0:47
Otkucavam nervoznim bilom Tvog srca.
Sklupčana zagrljajem praznine,
dozivam stranca izgubljenog u magli sećanja.
Zadah stvarnosti kužno isparava
udahnutim vazduhom.
Pluća ispunjena snom vrište
simfoniju besmisla..
Grizem noktima fetusno rađanje
čudovišta pohlepne potrebe za Tobom!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2005 00:03
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Neskriveno šetam Tvojim srcem,
narcisoidno se pronalazeći u svakom atomu
Tvog postojanja!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2005 01:30
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Dopuna: 10 Maj 2005 1:11
Dopuna: 10 Maj 2005 1:18
Gvozdeni stisak kraljice otrovanih čežnji na vratu...
Probudjeno bezumlje izbrazdanih oluja strasti...
Tetoviranje duse dušom,
ujed prosute krvi...
Korali okeana beznadja...
uranjam u njih,
grozno svesna bledih
razdvajajućih daljina...
Balave na ekranu
neizgovorene Reči ljubavi...
budim te željom,
dodirom vriska...
Dopuna: 10 Maj 2005 2:30
Sanjam...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2005 18:26
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
 U tvojim mislima postajem Ona,
prkosom iscepana glasa,
lepljivo nacerenog soka medjunožja
koje ne doziva...
Pretvaraš me u nju zaboravljajući
da postojim stvarna, bliska, dodirnuta,
rasnosiš me raznesenu kapima
užeglog betona stvarnosti...
Okamenjenih bedara, gorko ćutim
Tvoju izdaju
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2005 17:14
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Verovala sam rečima poklonjenim njime,
oplođenim barutnim umiranjem prstiju
granitno zaustavljenim poslednjim odsjajem
purpurno odbačenog plašta od snova.
Verovala sam u ljubav
tako malu,
tako iskrenu,
tako somotnu,
ljubav koja ne vapi za bludnim pogledima
nagomilanih reči neusnulog čitača.
Verovala sam da postoji beskrajna bajka...
Danas se smejem,
prekrivam odbačenim srebrnim plaštom
Reči pobegle,
Reči čudno izmenjene,
gnjile,
silovane,
grubo zloupotrebljene,
REči koje poklonjene bejahu
bačene na đubrište neverovanja...
Privijam ih,
ljubeći iskidane zareze koji ih razdvajahu,
ljuljam ih kao porođeno čedo ugaslog neba,
volim ih ljubavlju koju ne dobise pročitane njim!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Maj 2005 18:42
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Лижем капи крви отворених рана Љубави
везане и бачене на дно океана вечности.
Молим: Ослободи је,
пусти да сама пронађе тренутак
обојен уснама,
омирисан погледом,
вечност ће пронаћи Њу...
Dopuna: 13 Maj 2005 19:42
Kornet nedosanjanih snova
slepo polizan udahnutim kaljužno
tahikardičnim življenjem
mami ocvalu kap agonično
poremećenog proticanja modre krvi.
Vrisak plavog andjela briše Bol!
Zaspaću,
pokrivena ognjem Tvog pogleda,
dodirujući oluju Tvog obnaženog čuđenja,
prorokovana bljesku Tvog postojanja,
izvajana Tvojim prstima voljenja,
milovana samrtnim mukama
Naše nepostojeće stvarnosti...
Sanjaj...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2005 08:55
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
"Na tvoje usne boje mesa
spustiću kap svoje vode..."
(EKV)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2005 12:18
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Zgužvane stranice noći
bacam u kantu za
nedosanjane snove...
Umorena demonima
nevoljenja bežim u dan...
Prevareni uzdah
nedodirnutih ramena
razmazujem poljupcem
nekih drugih usana...
Osećam na sebi
ledene kapi običnosti
tonući u ledilo navike
ne prepoznajući te...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2005 23:14
|
offline
- Pridružio: 09 Maj 2005
- Poruke: 55
|
Ako pobegneš u normalnost
sunovratićeš me u ambis
neostvarenih čežnji ludila!!!
Dopuna: 15 Maj 2005 23:53
Ne dozvoli gladnim hijenama jutra
ujed na erekciju nedosanjanih snova!!!
Dopuna: 16 Maj 2005 0:14
REČ pretvorena u čudovište
koje fosfornim dahom
preseca kukavičavu venu
krvavim očnjacima razdirućeg uma.
Bačena,
u kašu pretvorena
ljigavobalava
senka srca.
Gazim ga zgrožena milionima pijavica
iznedrenih iz njega...
Gmižu, cvrče uranjajući u kožu...
Sluzavi osećaj modrikaste želje...
JOŠ JEDAN BEZUSPEŠNI POKUŠAJ BEGSTVA!
U kaljuzi,
gutam blato kvasasto naraslih
REČI...
Rađam te ljubavlju
gorkoustalasale duše!
TRAŽIM DALEKI NEMIR!!!
|
|
|
|
|
|
