|
Poslao: 20 Sep 2014 00:36
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Ovdje cu postavljati svoje pjesme, nadam se konstruktivnim kritikama i iskrenim savjetima! 
Nebo misli
Po mom nebu misli mnoge uspomene lete,
jasne kao zvjezde, a olovne k’o dan
Dolaze tiho i na tren me sjete
-da i zivot je samo neodsanjani san
U tom od kapljica satkanome moru
ja zedan se gusim, zeljan visina,
I cudim se prokletome ljudskom stvoru
sto rukuje se sa lazi, a bjezi od istina
Ocima duse grlim predjele daleke
i put nade trazim, koji um opija
Minoran lutam ispod mjeseceve sjenke
i mastam o trenu koji beskrajem sija
….Nebo misli puki razum truje
i zlatna krila daje svakom ko vjeruje!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2015 00:36
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Naci cu put do neba
ako si ti gore,
I zagrlicu zvijezde
ako druzis se sa njima;
Upoznacu i Sunce,
sto donosi nam zore,
nistavna zbog tebe svaka je daljina
Trazicu te u sapatu vjetra,
mozda on sa sobom glas tvoj nosi,
nemoguce da ostala je samo sjeta
Trazicu tvoj lik, makar i u rosi !
Moje bice adresu nema,
sada sljepo tvoj trag ja pratim
Zivim samo od nade i uspomena
Zovem te - bar u snove meni svrati !
Od istina bjezim, lazem i sebi i svima,
a znam da nije data Zemlja andjelima;
Ti Andjeo si bio rasirenih krila,
Koja su te cednog u beskraj prenijela . . .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Sep 2015 12:44
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Tamom drhti noć koja srce muči
glas donoseći tihi tragaču snenom
u čudnoj poemi što horizontom huči
i tajnu krije nad dalekim nebom
Stvarniji od stvarnog taj snovidni svijet
što granicom se širi u purpurna polja
opija čula čovjeka koji mora mrijet
i sa nadom čekat' da opet svane zora
Magloviti pejzaž slobodu uspavanu budi
i obasjava put u predio neznan
gdje iskra znanja svjetlošću rudi
a olobodja um okovima vezan!
U dubine hrabro kroči, srca pokajana
pred očima tvojim otkriće se tajna!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2016 23:51
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Vapaj
Boni krici duše
okovane ledom
i izmučene bolom
u tužan se slamaju jek...
Ja sanjam o Jednoj dalekoj
koja će zapaliti vatre
i očima, snage Sunca,
koja otopiće led..
Budi moje proljeće,
moj plamsaj nade,
osvijetli staze
koje ne poznaje
pali pogled moj!
I budi bar stvarna
i dodji
i zajedno - dobićemo boj!
...Plešu bjele pahulje
dok studen je okolo -
ali i u meni...
Mašta razum opija
pa te vidim jasno
i molim -
-Kreni!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2016 16:15
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Simfonija duše
Budi me uzavrela krv
Srce lupa
Opet sam ziv.
Hvala ti, za dah života
za minute nestrpljivog čekanja
i plamsaje nade.
Ulice više nijesu puste,
Ritam tvojih koraka
Daje im smisao.
Obris jedne sjenke
Vratio je oku sjaj
I usnama žar.
Gledam ka daljinama
Sa novom snagom
Praćen nebom koje (ni)je sivo.
Bacaš prah magije
Koji leprša na povjetarcu
I inspriše
...simfoniju duše.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jan 2017 17:05
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Svi moji Bogovi su vec odavno mrtvi.
Sam lutam stazama zaborava
i opijam se zanesen
- nekada maštom, nekada vinom
u bunilu i poezijom.
Ideali su nestali poput dima od cigarete
Srce je naviklo na led.
Nekad me noću tame sjenke posjete
i natjeraju da pomislim na te...
Ali ne...!
Ti si sada hladna i daleka,
Čaša gorči i pelina
Spoj otrovi i jedinog lijeka.
Odbijam da priznam ono što znam
...da (ni)je kraj
...Svi moji Bogovi su već odavno mrtvi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Feb 2017 00:44
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Peripetija u osvitu
Veselim sonatom moje srce zvoni
raduje se jutru i novome danu
ludo srce, sada ne kloni
pogled njen liječi svaku tugu i ranu!
Hvala ti nesrećo na gostoprimstvu svakom
al ja sada novim putem hodim
dovoljno koračah ja tim mrakom
stazama ljubavi opijen se vodim
Jedan je osmjeh iznjedrio dan
Izbavio iz čudesnog matriksa samoće
Jedan bi dodir ispunio san
zagrijao dušu, oslobodio od hladnoće
Jedan je korak izmedju vrha i dna
Jedna je Čarobna izmedju jave i sna
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Feb 2017 00:26
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Pijana pjesma
U toj sjajnoj rakijskoj čaši
nestaju svjetovi i bude se sunca
Množe se ili nestaju jadi naši
dok u očima sve viđe oganj svjetluca
Uživam u tom magnovenju milom
kada osjetim plimu zadovoljstva
i borim se uporno sa težinom silom
dok polako gase mi se čuvstva
Svaka kaplja na usnu što padne
ubrzo se obruši direktno do srca
i olako u srž duše me takne
pa ili veseo pjevam, ili u tugi grcam
Vuku ka čaši razlozi mnogi
neki doduše i ne tako jaki
al po čudu na kraju se uvijek zgodi
da dovoljno snažan postane svaki!
Ko jednom udje u to vrzino kolo
obično sužanj ostaje dovjek
jer sve je ljepše i manje bolno
Kada u čaši pronadje odjek!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2017 12:49
|
offline
- Conte7
- Ugledni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 477
|
Epifanija noći
Noćna tama sija zrakom istine,
iskren je svaki večernji tren;
Glas je najljepši glas tišine,
a budan sam najviše kada sam snen.
Daleke zvijezde, blistajte jako,
vi radjate jutra za naš mali svjet
i sa svakim novim, prekrasnim zrakom,
piše se novi životni sonet...
Modro je nebo ogledalo naše,
svakog putovanja početak i kraj,
a obmane i laži pune su čaše
koje nam nudi prevrtljivac dan!
Snažno i opojno svaka noć teče,
Sunce izvini, al ja cekam veče...
|
|
|
|
|
|
