|
Poslao: 09 Jun 2009 01:20
|
offline
- longing_one
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Jan 2009
- Poruke: 11
|
Gledaš u mene a duša mi trne.
Rekao bih ti hiljadu najlepših reči:
da u tvom oku stanuje duga,
u tvojoj kosi prolećni vetar
a u tvom dahu svežina mora.
Gledaš me tako a bujica topline
bije mi grudi, obraze rumeni.
Zapleo bih prste u tvoju kosu,
milovao nežno ramena i ruke,
ljubio ti usne i te oči tvoje.
A ti me i dalje netremice gledaš.
Pravo u oči i tako smelo
da mi se jako vrti u glavi,
te spuštam pogled put tvojih grudi
što jedro krase lepotu tvoju.
I onda konačno krećem ka tebi.
Usne su tvoje nikad mi bliže,
osećam miris, toplinu daha.
Talas miline plavi mi telo,
dok lagano tonem u tvoje oči...
Al’ mesto tebe sad ruke moje
komad papira u grču stežu
a usne moje tvoju sliku ljube,
u jastuk šapću najlepše reči.
Budan i bolan sanjam o tebi,
kao i toliko puta do sada...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2009 12:17
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Da, Satenčice, moram se složiti s tobom. Baš "avaj i ne lezi vraže". Mislim da je netko već negdje pitao "ima li sretne ljubavi?". Ili ono što se čini sretnim zapravo i nije ljubav? Zar je ljubav nužno samo bol? Samo snovi puni suza?
Pjesniče kojeg želja razdire, čitala sam tvoje riječi koje si ranije ovdje ostavljao. Iako plače, anđeo što se vratio "međ’ ljude" čak mi je slutio na tračak optimizma. A sad opet čežnja što ne nalazi put u svoje ostvarenje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2009 17:26
|
offline
- longing_one
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Jan 2009
- Poruke: 11
|
Anđeo je sišao sa neba, carstva logičnosti i moralnosti, sa koga je mogao sve da vidi ali na kome ništa nije mogao zaista i da oseti. Slomio je stakleno zvono iza koga se nalazio da bi osetio pravo ushićenje i ljubav, kojih izgleda zaista nema bez bola. Od kada ga boli, doživeo je i shvatio mnogo toga. To je divno i vredno iskustvo, makar se njegova ljubav nikada i ne ostvarila.
Kraj pesme je došao sam po sebi, do poslednjeg momenta ga nisam ni naslućivao. Kao i toliko puta do sada. Mozda svesno nisam želeo da sagledam sve realno moguće varijante kraja. Možda one lepše sobom nose još veće boli. Nisam to hteo, da se ne bi izgubila draž, ili nada... jer, Ivana, nada uvek mora da postoji. Saten, možda će biti i drugačijih krajeva, ko to zna, i ko zaista želi da to zna unapred?
Anđeo je na zemlji i živi pravi život, iz dana u dan...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2009 18:04
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Zar je nada sama sebi svrha? Draž u nadanju za koje zapravo i ne želimo da se ostvari, pomalo je gorka draž. Malo naginje mazohizmu. Nekom bespotrebnom samokažnjavanju. Nadam se da se moja nada neće ostvariti??
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2009 19:40
|
offline
- longing_one
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Jan 2009
- Poruke: 11
|
Mislio sam na ljubav koja zbog realnosti ne može da se realizuje bez drugih posledica, koje bi mnogima donele bol. Stoga neko vreme ostaje neostvarena ali nikad se ne zna sta donosi sutra. U svakom slucaju ako bi anđeo ostao na nebu ne bi bilo ni inspiracije za pesme...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2009 21:00
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Nije problem ne znati kakav će kraj imati pjesma. Teško je što često ne znamo kakav će kraj imati neko realno životno očekivanje. No, možda je to i dobro. Iščekivanje, neizvjesnost, nada, radovanje, strah ("Ima više draži ova slatka strepnja, čekanje i stra'. Sve je mnogo lepše donde dok se traži, o čemu se samo tek po slutnji zna.") koliko god je teško, toliko čovjeka tjera naprijed. Ipak je čovjeku prirodno da sve svoje nade, sve svoje snove jednoga dana želi vidjeti ostvarene.
Longing one, drago mi je što anđeo živi pravi život. Pusti ti one s krilima, oni egzistiraju u nekoj sasvim drugoj dimenziji, a, što bi rekla Satenčica, i to nije sigurno.
|
|
|
|
|
|
