|
LAZI
Lazi me sada kad cvetaju visnje
Zaboravi na me' dok prodje leto il' dva
Jer sam ti dao svo sunce sa neba ovog
I poklonio dusu ranjenu
Seti se ko ti je brao zimzelene grancice dok vejali su snegovi
Reci, da li ti je tesko kada vidis da sve sto je bilo, vise nije,
Da su ostale samo urezane uspomene slatke i gorke
Da su izbledeli snovi, tvoji snovi koje nisi htela da sanjas?
Katkad smo bili kao goluba dva,
Ne na grani vec' medj nebom i zemljom ovom gorkom
A sada na pute kreces sama, nekako uplakana i prazna
Dok ja jos pamtim poklon koji sam ti davno dao,
Srce u staklenoj posudi vezano crvenom masnom
Suze su gorke i mene pekle, ali ja sam vuk stari,
Zima je moja prijateljica, i vracam se njoj
A ti, lazi me dok snevas letnje sne,
I dok sanjas mene ili nekoga drazeg ti,
Jer ovo je moje poslednje zbogom,
Sada vidim sunce iza oblaka tvojih mracnih!
|
