Little mermaid: Moja poezija

1

Little mermaid: Moja poezija

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Uvek sam volela da pisem, zato sam se na kraju i registrovala na sajtu. Do sada sam pisala samo za svoju dusu ali.. Volela bih da to podelim sa drugima, pa ko zna.. Mozda se neko pronadje u nekim od mojih dela... Mozda se nekima i svide.. Volela bih da cujem iskrene komentare.. Unapred hvala



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Sanjam te cesto...
Svaki mi san probija vec ranjeno srca
Kao uzarena strela mekani vosak
I topi ga...
Pretvara u krvave kapljice praznine
Neme, cudljive, zalosne...

Budim se tuzna,
Ruke mi prazne, srce pusto, a bol...
Sa svakim jutrom se ponovo radja,
sve veci i jacu, sve usamljeniji i ostriji.

Jos uvek osecam...
Tvoje dlanove na mojim obrazima,
na mom licu...
Blagi poljubac na mom umornom
i bledom celu.

Tvoje reci...
Odzvanjaju mi u usima kao najlepsa muzika,
Ona od cije lepote i uzvisenosti
srce zaboli, zastane, kuca tise
da ne remeti mir koji muzika sa sobom donosi.

Moje suze...
Ponovo teku iz vec presahlih izvora u ocima...
Vec dobro poznati nemir i ceznja
radjaju se u dnu srca i sire citavim telom.

Ruke klonule,
beskorisne otkad tebe ne grle,
Usne se izvijaju u najbolniju grimasu,
otkad tebe ne ljube...
A srce...
Srce tone u tamu,
Usamljeno bez otkucaja tvoga srca
najmiliji moj...



offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

A imali smo sve…
I strast i vernost, i predanost, i ljubav…
Samo nam je falilo malo srece.
Da. Imali smo sve, samo srece nismo..
Pitam se samo, da li te nekada zabole moje suze,
da li ih osetis, nocima, u snovima,
kako tiho padaju na tvoju dusu,
ostavljajuci tragove, zigove,
oznake po kojima ces znati da sam jos uvek tu, sa tobom,
vecno zarobljena u tom tamnom ambisu proslosti…
I prolazice godine,
vetar ce oduvati preostali pepeo davno spaljenih uspomena,
a ti ces, mozda vec prosed, mozda igrajuci se sa unucicima
i pricajuci im cudesne price,
osetiti neki ostar bol, tu negde u grudima,
peckace te nesto u grlu i najednom,
iznenada, tvoje ce se oci prepuniti suzama
i preplavice tvoje vec izborano lice,
prosarano tragovima davno minulih vremena,
poniruci u svaku brazdu i pukotinu,
a ti neces ni znati zbog cega one teku…
Potocici bistrih kapi zamutice ti pogled,
zamagliti vid, zaglusiti tisinu,
i reci se se zaglaviti negde u grlu.
Zanemeces,
zadrhtaces
i mozda shvatiti koliko sam te volela…

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Krenem, pa zastanem…


Krenem, pa zastanem,
Pocnem, ne nastavim,
Pevam, ne zavrsim,
Radim, pa pogresim.

Bez tebe,
Moje su noci hladne.
Bez tebe,
Moje su zelje puste.
Bez tebe,
Moje su godine jadne.
Bez tebe,
Moje usne ni da zauste.

I podjem, pa zastanem,
Oslusnem, al’ ne cujem,
I nikakako da odustanem,
Na svoj bol da se smilujem.

Zar je sve bio samo fol,
Zar je sve bila samo laz,
Il’ tvoje oci kriju bol,
Tvoje srce, staru draz.

I uzmem, pa ostavim,
Pozelim, pa odzelim,
Zaboravim, pa prevarim,
Al’ vratim se, i nastavim…

Da trujem srce svoje,
Da gusim osecaje stare,
Da verujem u lazi tvoje,
I pustim da me kvare.

I krenem, pa zastanem,
Pocnem, ne nastavim,
Ljubim, pa pogresim
I placem, pa se nasmesim…

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Svako vece kidam svoje srce na delove I svakom delu ponavljam isto I molim ga da shvati. Pred zoru ga ponovo sastavljam u novu celinu, ali bez uspeha jer ono I sledeceg dana kuca u ritmu tvog imena.. Znas koliko volim malu sirenu, taj slikoviti simbolizam u jednoj naizgled sasvim obicnoj bajci o maloj morskoj princezi. Niko nikada nije shvatio zasto sam toliko opcinjena njenim likom. Svi su to pripisivali tome da sam detinjasta, a niko nije znao koliko mi njen lik znaci. Ona je uspela da se bori za ono sto toliko zeli uprkos preprekama I nerealnim zeljama. Htela je da se promeni sa samo jednim ciljem, da se priblizi onome koga voli. Zrtvujuci svakim danom sve sto ima I odbacujuci stari nacin zivota, zbog nade, samo zrna nade da bi mogla biti ona prava za njega.. Bajka se u originalu zavrsava njenim neuspehom, jer nije uspela da pokaze princu da je ona ta iako je svima to bilo ocigledno. U bajci se princ ozeni drugom, pogresnom I ona dobija poslednju sansu da prekine prokletstvo kojim je vestica uslovila. Prokletstvo je bilo takvo da, ukoliko ne uspe da privoli princa da odabere nju, umire I pretvara se u morsku penu.. Da bi razbila prokletstvo moze samo u slucaju ako nozem probode srce svog princa I njegove izabranice.. Ona stoji nad njihovom posteljom I posmatra ih kako spavaju, podize noz ali.. Shvata da ne moze da mu naudi I izlazi na palubu broda, gde u suzama ceka zoru I svoj sudnji dan. U zoru, sa prvim zracima sunca ona se pretvara u morsku penu. Poslednja recenica u bajci je: Princ svakog jutra seta obalom mora sa svojom princezom dok mu nezna morska pena miluje tabane. To je moja sudbina znaci.. Da se pomirim sa cinjenicom I postanem za tebe morska pena, samo zato sto nisam imala dovoljno srece I sto ti nisi mogao da shvatis da sam te tako volela, kao mala sirena iz bajke svog princa, I bila spremna da odbacim sve zarad nase srece koju nisam dozivela.

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

I opet ce leto, opet se sunce budi,
I priroda opet mirise k’o pre,
I opet prolaze k’o do sada ljudi,
I sve oko mene buja, i sve, oko mene, mre.

I kao da niko i ne mari vise
Sto u mom srcu sve trune i vene.
I placem tiho, sapcem jos tise:
“Nemoj nikada zaboraviti mene”.

A ti sada kraj druge stojis,
Drugoj poklanjas srce i zivot ceo,
Kraj druge lezes, nove snove krojis
Kao da me nema, kao da me nisi ni voleo.

I mozda se jednom setis mene,
Kada me, bacenu, u dnu srca budes nasao.
I mozda je tamo zauvek stalo vreme,
Na onaj sat i minut kada si otisao.

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Kada odlazis, svakim korakom mi paras srce
i unistavassvaku lepu uspomenu koje ono u
sebi nosi..Ostavljas me da se mucim dok ga
sakupljam i krpim svaku pukotinu koju za
sobom ostavljas..I boli me svaki pokidani
deo, a pri svakom mom pokusaju da ga
sastavim, kida me mucno i nemo..
sveti se za svaki lep i nevini osecaj koji
sam ti ikada poklonila.. i svaka rana zarasta
sa onim tupim osecajem nistavila i nemoci
koji me preplavljuje dok pokusavam da
zaboravim tvoje teske reci.. Svaka rec koju
izuste tvoje hladne usne ubija moje
najnevinije zelje i osecaje koje sam
tako pazljivo birala i gradila..
I svaki tvoj prezirni pogled
zarije se kao bodez u moju bespomocnu
dusu i telo, i ostavlja ostar bol u grudima
i ukus gorcine u ustima..
Nema i bleda, ostajem da te necujno molim,
da nanovo svoje snove krojim od mizernih
ostataka lepih trenutaka, i da te bez glasa,
bez reci i bez objasnjenja volim..
Ali ti to nikako ne bi mogao da znas, zar ne?

offline
  • Pridružio: 16 Sep 2008
  • Poruke: 7

Svidja mi se tvoja poezija.. Pogotovo "Krenem, pa zastanem.."

Poslao sam ti privatnu poruku, ali ne znam jeli stiglo..

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Meni se sviđa ova pesma, koja počinje strofom:
Little mermaid ::I opet ce leto, opet se sunce budi,
I priroda opet mirise k’o pre,
I opet prolaze k’o do sada ljudi,
I sve oko mene buja, i sve, oko mene, mre.


Nadam se da nećeš zameriti, ali odveć mi prozaično i ponavljajuće deluju naredne dve strofe:
Little mermaid ::I kao da niko i ne mari vise
Sto u mom srcu sve trune i vene.
I placem tiho, sapcem jos tise:
“Nemoj nikada zaboraviti mene”.

A ti sada kraj druge stojis,
Drugoj poklanjas srce i zivot ceo,
Kraj druge lezes, nove snove krojis
Kao da me nema, kao da me nisi ni voleo.


Četvrta strofa je opet "jaka", i u logičnoj i suštinskoj vezi sa prvom:
Little mermaid ::I mozda se jednom setis mene,
Kada me, bacenu, u dnu srca budes nasao.
I mozda je tamo zauvek stalo vreme,
Na onaj sat i minut kada si otisao.


Dakle, uz sitnije korekcije, pesma koja bi mi se mnogo više dopala, izgledala bi ovako:

* * *
I opet će leto. Opet se sunce budi.
I priroda opet miriše k’o pre.
I prolaze opet, k’o do sada, ljudi,
I sve opet buja, i sve opet mre.

I možda se jednom, opet, setiš mene
Kad me u dnu srca budeš pronašao.
I možda se tamo ustavilo vreme
U onaj trenutak, kad si otišao.

Oprosti na "skrnavljenju".

offline
  • Pridružio: 19 Nov 2008
  • Poruke: 49
  • Gde živiš: Nis

Slazem se u potpunosti sa tobom, samo se ne slazem sa prepravkom poslednjeg stiha koji jeste najvredniji i svetla tacka cele pesme. Hvala ti na kritici ali nisam napomenula da je to moja prva pesma i namerno nisam htela da je prepravljam. Obicno svoja dela ostavim u originalu da bi me podsecala na greske i na to kakvi su moji poceci bili.
P.S. U svakom slucaju hvala na komentaru, puno mi znaci. Pozz

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 433 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 1 sakriven i 424 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bane san, bato, bojank2, Boris902, cikadeda, goxin, kybonacci, Taso