Miladinkine pesme

5

Miladinkine pesme

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

ZA DOBAR DAN!

Dobar Ti dan Beograde,
kako se osećaš u ovo hladno jutro,
kada je čovek u tvoj pločnik svoj trag utro,
hodajući, blesav, izgubio je svoju suštinu,
slušajući sinoćnu, kasnu a vruću Skupštinu!
Da li znaš kako se osećam ja
lupajući svojim nogama o zamrzao pločnik?
Oni nezmaju kako živi moja porodica
i neznaju da po tebi hoda očajnik...

Beograd, 13.12.2002. godine



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

TIHOVANJE

Poslala sam svoj pogled niz reku,
ispružila ruke u daljinu;
kao reka, moje suze teku,
moja ljubav ostavi prazninu.
Galebovi iznad reke lebde svoju igru,
u grudima nešto trepti, k'o da imam čigru,
jezde, nebom, iznad reke, nežna, bela krila,
podsećaju na ternutke kad sam tvoja bila.
Reka teče, mirno, putem svojim
i nehaje za svu moju tugu,
ja, na mostu dugo sama stojim,
i pitam se da li voliš drugu?
Galebovi, iznad reke, lebde svoju igru,
u grudima nešto trepti, k'o da imam čigru,
jezde, nebom, iznad reke, nežna, bela krila,
u sećanju mome, dani, kad sam tvoja bila.
Mirna reko, imaš li svoj kraj
i da li ćeš njemu skoro doći?
ja te molim, bar mi savet daj
kako mogu sad sebi pomoći.
Galebovi, nežni, beli, raširenih krila
u zanosu, iznad reke, lebde igru svoju,
nekad sam ja, tako, dragi ustreptala bila
ali neka mutna voda uze ljubav tvoju.

Beograd, 16.11.2002. godine



offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

NIJE MI JASNO

Talasi su se penili preko tvoga tela,
a ti skliska, kao foka, drhtala si cela,
i sunčevi zraci su te upijali jače,
dok te gledam, ja sam srećan, možda mi se plače.
Nisam svestan, draga moja, da pripadaš meni,
i neshvatam šta ja mogu da dam takvoj ženi?
Za mene je sve nestvarno. Odale si došla?
Šta u meni tol'ko vredi, kad si zamnom pošla.
Ti me gledaš tako nežno, oči su ti more,
u pokretu tvoga tela k'o da trepte zore,
a u mojoj glavi, Bože, raspukla praznina,
i ničega nisam svestan; moj um je maglina.
I pitam se, draga moja, dal' stvarno postojiš,
meni ništa nije jasno, ali ti tu stojiš,
i te tvoje modre oči, i telo k'o pena,
meni se to ne priviđa, ti si stvarno žena!
Ja i dalje nisam svestan da pripadaš meni,
i neshvatam šta ja mogu da dam takvoj ženi?
Meni ništa nije jasno, ali ti tu stojiš
i kažeš mi da zbog mene jedino postojiš.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

VIHOR

U vihoru od mladosti
ostale su uspomene,
to je sve od tih radosti
sve od tebe, sve od mene.
Od tada kroz život lebdim,
postala sam kukavica;
od kada nad tobom ne bdim,
ja ti nisam čuvar lica
i nisam ti čuvar srca,
nisam čuvar tvoje duše;
dal' se sećaš, kad sve puca
da zidove drugi ruše.
U vihoru od života
ostale su samo tame,
od mene stvoriše skota
te proklete tmine same,
da sama kroz život lebdim
da postanem kukavica,
neću da nad tobom bdim,
da ti budem čuvar lica
da ti budem čuvar srca
da ti budem čuvar duše,
da li znaš da sve sad puca
da zidove drugi ruše.
U vihoru na svom kraju
ovaj život zamke sprema,
nema mnogih što me znaju,
a i mene više nema!
I dalje kroz život lebdim,
usaljena kukavica,
ja nemam koga da sledim,
nevidim ničija lica
nekucaju naša srca,
mi nemamo više duše
oko nas sve davno puca
zidovi se sami ruše.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

BALKANSKA STVARNOST


U proleće rano, kada se sve budi
i pupe jasike a i breze bele;
kada pčele male ulažu sve trudi
da bi slatki med što pre proizvele,

u nama se bude sve prolećne miri,
i sve nam svetluca, treperi i maše.
Kad’ bi ovo osećanje moglo da se širi
Da ponese svakog tužnog u lepote naše.

Bilo bi veselja, osmeha, radosti,
igrarija čudnih i za svake dobi,
i divnih susreta starih, i mladosti,
a došli bi zaboravi na nemile kobi.

Al’ proleće kratko traje, k’o životi naši,
Dokle god se smeješ, ti i živiš dotle,
Kad ti osmeh sa usana skinu “kašikaši”
Upao si u vrtloge sopstvene golgote,

A golgota prati sva godišnja doba
Pa lomi i krši sve u ljudskom biću;
Ko je hrabar da odoli, nek’ slobodno proba,
To je bolje, neg’ utehu da traži u piću.
Doći će proleće, biće sve zeleno,
Jednog dana sve će biti kao saliveno!

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

ŠAPAT MLAKE KIŠE


Šlušala sam šapat tihe, mlake kiše
u letnjem danu, dužem od ostalih,
mene ove divne kapi, tako, naučiše
slaganju velikih misli, pa do onih malih.
Misli moram da presložim sad u svojoj glavi,
da što manje zamišljam, koliko sam tužna,
da zaželim mnogo sreće, šta srećnima fali
da nekako razgrnem sva sećanja tužna.
Čovek je tužan kol’ko misli da je,
a srećan je onoliko koliko to želi;
rezmislite, Poštovani, šta Vam pesma šalje,
verujte mi, to pomaže;
Miladinka veli:
svi budite zdravi, nasmejani, srećni
nek Vas vodi divni šapat životnih milina,
niko od nas na planeti nema život večni,
radujte se i čekajte put plavuh visina!
Prave ljude uvek pamte neki drugi ljudi
zato, smej se i veseli, ali ČOVEK budi!

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

KAP VODE


Ispružim ruke kad pada kiša,
spustim na dlan kap bistre vode
ona se na dlanu smiri i utiša
stoji neko vreme, pa onda ode!
Dok je još mirna, ja je gledam
prozirnu i bistru, k’o da mi kaže
da skupim dlan i da je nedam
jer bistra kap vode svakom pomaže:
slabovidom, izbistri oko,
malodušnom, dušu podari,
nemoćnome, da gleda visoko
gde su oblaci, kiši podstanari...
Ta kap razveje osmeh na usnama,
Ta kap umiri nemire u nama.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

ŽUTI LIST


Pada jedan žuti list sa starog platana
na njemu je bio čio, oko dvesta dana!
Padajući, leluja se, sav je žut k'o dukat,
a do sad je bio s' granom k'o meso i nokat.
On je svoje završio u ciklusu ovom,
ostavio svoje mesto nekom listu novom.
Kad proleće opet dodje i Sunce ograne
doći će novi listići da okite grane.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

ČEKAM

Stojim, čekam,
dolaziš.
Stojim,
prolaziš.
Stojim,
odlaziš.
Stojim, čekam,
ne dolaziš.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

SAMOĆA


Sumorne kiše padaju nad ovim gradom
na moju dušu koja previše pati.
Kasno je u jesen žaliti za nadom
kasno je probati, mogu li više dati.

Teško je saznanje, kad jesen života dođe
da je prošlo jedno prelepo doba,
kako je moglo tako brzo da prođe,
da prohuji, a da se sve ne proba.

Bilo je staza rasutih na sve strane
i bilo je teških i sumornih dana,
i putokaza koji ništa ne brane
i zanos da je život nirvana.

Bilo je snova koji se ne mogu obići
i izmaglice koja prekriva um;
sve je to u trenu puklo k’o balončići
kad shvatih kuda vodi taj drum,

izgleda dug, meni se prekratak čini
sad je jesen tu, a mladost u pozadini.
Pređoh veći deo svoga puta
noseći na svojoj duši teret sudbine svoje
nemogu više duši dati da luta
moram je zatvoriti, unutra sve je moje.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 670 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 2 sakrivenih i 629 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, _Sale, A.R.Chafee.Jr., Battlehammer, BlekMen, bojank, Boris90, cenejac111, djo97, Doca, DonRumataEstorski, ekser222, goxin, ikan, ILGromovnik, Insan, ivan979, JOntra, kvcali, madza, MB120mm, Mercury, nenad81, Panonsky, Polemarchoi, sakota79, Sale.S, Sirius, Sr.Stat., stug, suton, tomigun, Toni, VaRvArI 85, vasa.93, voja64, Warhawk, Wisdomseeker, Wlade