Nevenova poezija

1

Nevenova poezija

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

"Narcis i Zlatousti" smatram najboljom knjigom koju sam procitao.Cak sam i pjesmu napisao inspirisan ovim remek djelom.

Narcis
Kad na ruku staru Andjeo doleti
krilom njezno dirne naborane prste,
izgubljena dusa djetinjstva se sjeti
i prsti se sami pobozno prekrste.

Zaiskri u oku suza ko snjeg cista
kao prva rijec mekana i blaga,
a lik brizne majke ko zora zablista
i smiraj mu donese njena pjesma draga.

Usnuce zanavjek s osmjehom blazenim
srecan sto je strasnoj umakao hajci,
prestrasen ko nekad sjenama paklenim
u topla ce njedra uroniti majci.

I vidje pocetak na samome kraju
i dusu je Gospodu radosno predao,
i djetinjom dusom pred Njega je stao
srecan sto je najzad pronasao majku.

Zlatoustom



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Jun 2005
  • Poruke: 1847
  • Gde živiš: Apatin

Pesma je fantasticna.Ja nemam reci!Svaka ti cast!



offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

АНЂЕО

Био сам тамо и све сам видио дјецо моја,
жицом сам крвавом Икону Свету у мозак властити урезао
не сјећања ради,нит сачувај Боже сулуде освете,
јер ко би пожелио памтити призор од смрти црњег усташког строја,
монструма што је с'осмјехом пакленим недужну дјечицу пјевајућ' клао
и нијеми вапај што к' небу шаље усташком камом преклано дијете.

Нијесам без разлога дјецо моја Икону ову толико дуго од људи крио,
Нијесам је узалуд сав вијек убоги крвавим кошмаром предивну мазио,
и сад знам зашто је Господ хтио да ја једини утекнем клетој душманској ками,

тако сам близу вјечитог свјетла у оној проклетој јами био,
тако сам близу рајске стазе својим грешним ногама газио,
па ту ме дјецо,у тој безданки,прикривен у тами,
јачи од смрти,мржње и бола гледао благо Анђео сами.

Шачица недокланих жудно је гледала горе
крвавим отвором јаме и свјетлом прелашћена,
слијепа да види хорду што је оштрила зубе,спремна да настави хајку,
не једном зачух лепет што крила Анђела творе
и не видјех ништа љепше до тог божанственог трена,
предамном стајаше дијете које је тражило мајку.

Не бјеше ни назнаке страха на његовом прекрасном лицу,
ни мрака,ни очију страшних,ни крика што душу леде,
није знао за патњу,ране и крваву жицу,
само је тражио ону коју толико воли,

а око се његово држаше за једну танку жилицу,
и зној се самртни скупљао по његовом Светом лицу ,
и свјетлом сијаху његове Светачке усне блиједе
док тихо шапташе мајци :

„Не брини мамице мила,ништа ме не боли!”

Несташе у том трену и жртве и џелати,
неста и мрака и свјетла и зла што добру пријети,
о каква радост Душу испуни када схвати
сву ју је прожео овај прекрасни дјечак Свети.

И ништа више дјецо не може да ме спријечи
сваком ће искушењу Душа да одоли,
само да Господ једно никада не дозволи
да никад не пресахну ове Свете дјетиње ријеци:
„НЕ БРИНИ МАМИЦЕ МИЛА, НИШТА МЕ НЕ БОЛИ.”

Невен Милаковић Ликота

Dopuna: 09 Apr 2007 19:19

Iskonska

Zbog cega me oduvijek vrisak vjetra kroz borove grane
asocira na daleki sjever?
Zasto misli tako zustro odlete u krajeve strane
otkud,cak i kad je toplo i drugi se znoje,
ta navika cudna da zadignem rever?

Kako da objasnim neizreciv osjecaj tuge
pri sjecanju na dogadjaj nikad dozivljen?
Gdje je ledena pista okovana bijelom sumom,
gdje je mrak sto cudnom svjetloscu blista,
i treptaj beskrajni sto umu bjezi,
i kad se naklono poigrava umom?

A tek ono carobno stepeniste koje se u nedogled spiralno spusta,
ta bozanstvena svjetlost i sjene otmene,
lucidnom kretnjom uhvacen pogled,
misao brza i rijec nemusta.

I opet tuga nosena arijom od cije mirnoce zivot boli.
Odbrane nema,jedini lijek vec tada shvatih,
dusa da Tvorcu svojem se moli,
i zalud trazih,zaludu platih,
Ljubav se pronaci ne da,ni platiti,ni oteti,
i znam da neko voli,i znam da neko gleda,
i znam da tu je smiraj,
ne da se pita,ne da se bori,
vec da se Bogu preda!

Dopuna: 09 Apr 2007 20:32

SPOKOJ NEMIRA


Vučija noć! Mjesec se sledio.
Oluja urlikom vabi demone,
tumaram pijan, a nisam pio,
dalekom jekom mi sjećanja zvone.

List žut k'o vosak začikuje granu
k'o brižnu mater odbjeglo dijete,
kao kad naprasno odnikud banu
vrtlozi tuge, bola i sjete.

I opet čujem riječi tatine:
"Noćas će zeko tražiti majku,
daj da te dobro ušuškam sine
pa ću ti novu ispričat' bajku.

I opet poznati prizor nadjača
pomamnu tutnjavu košmara prizvanih,
a vječni trenuci djetinjeg plača
vraćaju spokoj nemira ranih.

Koraknuh naprijed tek se vratih
ljubav ne spoznah dok zlo ne kušah,
postadoh čovjek tek kada shvatih
riječi što prije rodjenja slušah.

offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Novo i osvjezavajuce. Fino pises Nevene ... Wink smešak

Nadam se da neces postati sebican i uskratiti nas (vece sebicnjake) svojih pjesama.

Zagrljaj

offline
  • Azigos 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 01 Apr 2007
  • Poruke: 18

Aj Beckovicu priznaj da si to ti, pa da idemo kuci!Smile))))))))

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

Umjesto vostanice najboljem drugu

Noc pred Zadusnice...
Dodir nistavila i vjecnog zivota,
opet mi strah razgoni nasmijano lice,
opet zlu prkosi k'o nekada Sota.

Sota...tako smo ga zvali dok smo bili djeca
i samo mi tako u san i dolazi moj dobri Sole
u nocima sumornih kisa i mladog mjeseca
i samo me tada rane njegove manje bole.

A Sole k'o Sole...redovno me obilazi
valjda se,da kojim cudom ne odrastem brine,
ma on je uvijek morao da na nas slabije pazi,
zato je i morao prvi ka Nebu da se vine.

Vedar,bezbrizan...lijep kao Andjeo,
kao da hoce da kaze:"Ne boj se nista to nije",
kraj mog je uzglavlja tiho,sav nekako vazan sjeo
da me dobrotom svojom od vlastitog straha skrije.

Prosapta najednom blago,da me ne probudi:
"Vidjeces kako je lijepo kada Andjeli lete,
ne boj se nista Neso,samo plemenit budi,
ma da ti jasnije bude,zauvijek ostani dijete."

"I dolazicu opet,moram na tebe motriti
zabrljaces nesto,ja te barem poznajem,
sacuvasmo duse svoje,gladniji nego siti
pa zar sad zbog tebe vjecito da se kajem.

Zadusnice...Prinosim drugu i bratu pjesmu umjesto svijece...
dogerala bi svijeca...dogorece i pjesma,
al' On u dusi mojoj dogorjeti nece!

Savu Gosovicu

Dopuna: 11 Apr 2007 20:49

Zivot

Kroz bivsu zavjesu zimski sumrak sobu osvjetljava
dok pola kazaljke slomljeno tugom nemocno stoji,
drugu polovinu u ruci drzi sijeda glava,
djecackim strahom,drhtavim glasom vjekove broji.

Groznicav treptaj nacas mu razbistri ugasle oci:
"Bjese li juce kad ono uplakan u skolu krenu?
Cas prije minu ljeto kad prvi put u rjeku skoci,
zar prodje vjecnost otkad ugleda voljenu zenu?"

Bjese li danas ili je opet to budan snio,
ista mu sreca k'o one noci grudi nadima,
kad ljekar rece:"castices pice,sin se rodio",
a on se zaplaka i samo rece da Boga ima.

Istog mu casa umorne oci zamuti sjeta:
"Kako sam mogao toliku radost da ne prozivim,
potrosih zivot zasijepljen varkama ovoga svijeta,
pa koga drugog sem samog sebe da nocas krivim?"

"Ko da mi vrati toliko suludo prosuto blago,
osmjehe mile,rjeci sto nisam saslusat znao,
sto ce mi pare koje sam tako bezumno slago,
kada sam svakim dinarom zivot vlastiti krao?"

Dopuna: 12 Apr 2007 18:55

Sveti Vasilije Ostroski

Pred kapijom Masnastirskom ostarjeli djecak jeca
k'o kad domu roditeljskom odbjeglo se cedo vrati
izmucecena dusa zudi da dotakne Mosti Sveca
ali stid joj sacuvani ne da k njemu,mora stati.

Evo Ti se Oce vratih prljaviji od svih ljudi
al' prag Sveti ne smjem preci,strah mi Boziji krocit ne da
i smatr'o bih izbavljenjem da mi Gospod visnji sudi
ali strepim nedostojan od pravednog Tvog pogleda.

Nebo si mi Oce Sveti u nasljedstvo ostavio
legije si necastivih da sacuvas mene sreo
rad mene si casu meda casom zuci zamjenio
bezumnog me blagosilj'o kad bi svako drugi kleo.

I sad mjesto da se Rajem zasluženim nasladjujes
danonocno brizan strazis moju dusu izgubljenu
mjesto divnih Rajskih Dveri Vaskrsenje njeno snujes
Svetoscu je Oce svojom osvetljavas pomracenu.

A ja vijek svoj potrosih osamucen nistavilom
odrekoh se ognja Svetog da me gresna strast ogrije
pa zar smijem rane vidat' roditeljskim Tvojim krilom
zar Te smijem ocem zvati Sveti Oce Vasilije.

Pa okrenu glavu svoju uplakani djecak s'jedi
htjede da se paklu vrati,da od Oca svog se skrije
al' u trenu izlijecen,opet rođen smjerno stanu
dodirnu ga rukom Svetom sami Sveti Vasilije.

Pa zar Oca da se bojis bogomdano cedo moje
zar ocinsku ljubav smije slabost tvoja da pomuti
dovoljna je suza jedna da okaje grijehe tvoje
dovoljan je jecaj iskren Oca tvoga da razljuti.

U mraku si cedo milo čitav zivot tavorio
al' si Oca sacuvao domu svome da te vrati
ljubavlju si svojom sine put do svjetla prokrcio
Ostrog će se danas Sveti tvom povratku radovati.

Zazvonise zvona Sveta k'o da nebo samo poje
Krst zasija spasonosni k'o sto nikad sjao nije
zaaplakase svi prisutni krijuc' vrele suze svoje
kad vidjese kako slavi Sveti Otac Vasilije.

Dopuna: 13 Apr 2007 21:27

Uzdah
Poznom se avgustu jesen ceri
vrelina vazduh ko tjesto kida
jagnje u meni rastrzu zvijeri
sve smo sacuvali osim stida.

Cemernu necu prezivjeti zimu
cvrcak u meni je ubio mrava
kome da poslednju posvetim rimu
kad gordost bdije,a ljudskost spava.

A kada prolece otjera sjene
sto put Spasenje kriju od gresnih
hoce l' se neko sjetiti mene
i mojih stihova neutjesnih?

Hoce li iko Molitvu uznijeti
da dusu mi hladnu njome ugrije
hoce li umjeti i hoce li smjeti
da vjenac stihom gorkim mi svije?

Dopuna: 17 Apr 2007 22:00

ПИСМО СА РУМИЈЕ Пише: НЕВЕН МИЛАКОВИЋ

МОЛИТВА СВЕТОМ КРАЉУ ВЛАДИМИРУ


Јесу ли Ти, Свече, зацјелиле ране
ил' Ти браћа опет главу одрубише,
боле ли Те муке земље недоклане
смијемо ли тражит Твој Благослов више?!

Озари л' Ти јутрос Душу Праведника
гвозден Црква знамен тврде Вјере наше
ил' Те мори туга због брата крвника
што крваву сабљу разбратничку паше?!

Врати ли се радост на Свету планину
са веселим појем Православних звона
хоће л' моћи Твој Крст да разагна тмину
и отјера чопор паклених демона?!

Може ли се опрат' сузом Мученика
наопаком 'раном чељуст нагрђена
може л' глава Свеца дјечачкога лика
отјерати вуке од свога племена?!

Кад би глас мој слаби стиг'о до Румије
чистотом би својом растјерао жбире
викнуо би јаче но икада прије
"ВАСКРСНИ СА ЦРКВОМ СВЕТИ ВЛАДИМИРЕ!"

Невен Миланов Милаковић




ПИСМО СА РУМИЈЕ Пише: НЕВЕН МИЛАКОВИЋ

Цик зоре. Звијезде се полако повлаче са неба, узмичући пред врелим јулским даном. Само једна свијетли истим сјајем. Узалуд зачуђени рибари пребирају по непроспаваним ноћима на мору излоканом сјећању, питајући се како то да досад нијесу виђали ову величанствену звијезду са истока. Није замјерити искусним морским вуцима, што не знају да је она одувијек ту, да има људи којима је њен, за остале невидљиви сјај, служио као светионик вјековима. Попеше се неки од њих ове ноћи на свету Румију, вођени љубављу својом, како би омогућили и нашим грешним очима да се насладе божанственим призором. Запалише лучу, и показаће нам куда треба ове зоре да се запутимо, ако хоћемо свој образ и душе своје да спашавамо.

Народ пред парохијским домом је очито свјестан огромне Благодати Господње која му се указала. Нестварно дјелује смирење и господственост ових људи, који се спремају да крену у походе мјесту које је ближе Богу него свијету. Спознасмо напокон опамећени Вјером прађедовском, да су једино право племство и господа Хришћани,они који се рађају, живе и умиру загледани у Господа нашега, трудећи се да буду што достојнији својега Оца. Ево крећемо јутрос у сусрет вјековима, захвални и поносни што нам припаде да остваримо Аманет Предачки, али и смирени и ријешени да не направимо ни најмању грешку свјесни ванвременског значаја овог тренутка.

Десетине паркираних камиона полако се пуне људима. Попех се и ја на један. Међу свој народ! Одувијек сам умио да одаберем најбоље друштво! Сједох на металну страницу. Никада у животу нијесан путовао удобније, опијен мекотом и топлином чисте Православне душе. Несагледиво је задовољство и част сједјети међу овим људима који својим држањем, бесједом, пјесмом, пошалицама...тако неодољиво подсјећају на претке на које се позивамо. Важније је ово мјесто на страници камиона, од најпрестижније фотеље. Овдје сједе прваци, ово је темељ, и стуб и потпорни зид. Ово је судница.Нема теже пресуде од оне коју ови људи изрећу. "Бог и Правда на нашој су страни, а на другој Мило и дукљани."

У тренутку изречена и кривица и пресуда и казна! Све је то овај мудри народ сажео у један стих, баш као што је и наше вјековно битисање сажето у ову благословљену колону која полако напредује стрмим странама Свете Планине, загледана у звијезду источницу.

Из села Микулићи мора се наставити пјешице. Лијепо је то Господ уредио. Не може се пред Свету Тројицу сједећи. Мора се и повити, и кољенима и главом земљу додирнуту, и Господу молити, баш као што је то Мојсије чинио пењући се на Синај. Планина се радује, свака травка, сваки живи створ...Већ данима нико на Румији није угледао змију. Замислите! Ова кршевита планина која иначе обилује змијама, нарочито у ово доба године, повукла их је у своја њедра како не би реметиле поклонички пут Светој Тројици. Знамења Господња на све стране.

Изнемогли старци, жене у папучама, дјечица...просто лете ка врху. Чују се весели поклици, пјесма. Негдје на пола пута застадох постиђено. Не могу више, морам да предахнем. Покрај мене пролазе старци који се градом не могу кретати без помоћи штапа! Каква је то Вјера која их носи? У каквом сам то данас друштву?

Помолих се Богу свјестан своје недостојности и продужих даље. На врху нестваран призор. Још пар корака и додирнућу звијезду. Господу је све могуће! Одавде се види и море и језеро, и села и градови, али нико не гледа доље. Све су очи упрте у звијезду, у Цркву Свете Тројице, у нашега Митрополита, у Владику Захумско Херцеговацког Григорија, Свештенство... Виоре се србске тробојке. И оне додирују небо као некада. Са прса стамене србске младости осмјехују се Витезови србски Ратко Младић и Радован Караџић. Не мора Рашо да силази са планине. Ево стигли његови хајдуци да покажу да није умро витешки, слободарски дух овага народа.

Порад Свете Цркве још једно знамење. Млади Француз, којега Владика Амфилохије почасти епитетом Боготражитеља, обилазећи свијет стиже у цетињски Манастир, а одатле на ово Свето мјесто. Обрео се овај мудри Француз, запрепашћујућом прецизношћу на најзначајније и у овом тренутку Богу најближе мјесто на кугли земаљској. Обрео и примио најдрагоцјенији дар Свете Тајне Крстења. Сада се зове Јован Владимир. Разлеже се веселих пој Православних звона Светом Планином позивајући на Свету Литургију. Сабра се Вјерни народ око своје Цркве, ишчекујући милозвучни и љековити глас Владичин. Све очи бијаху упрте у Њега. Само мој поглед, из мени незнаног разлога одлута према небу изнад Цркве. У том тренутку појавише се ниоткуда два голуба. Кружили су око Цркве правећи правилне кругове. Затим се појавише још два и тада угледах призор који ћу памтити док сам жив благодарећи Господу што ме удостојио овог дивног знамења. Птице изнад Цркве у неколико наврата, својим летом направише крсни знамен, а онда нестадоше изненада као што су се и појавиле.

Након силаска са Румије, народ расположен, ведар, нико не показује знаке умора. Трудим се да прикријем своју исцрпљеност. Моја се сестра попела и сишла са планине у сандалама. На њеним ногама ни огреботине, а моје препуне жуљева. Како је силна Вјера у Господа! На једној чистини, поред водопада припремљени столови препуни хране и пића. Одбијам понуђену флаширану воду. Хоћу да се напијем воде са извора. Не питам је ли добра за пиће, данас смо у Божијим рукама. Данас нам се ништа не може десити. Па и дјечак чији су пад државни медији дочекали на начин примјерен својем образу, је добро. Знали смо то. Нико није посумњао ни за тренутак у Господа нашега.

Вратих се у град како сам и дошао. На металној страници камиона. Овога пута око мене само млади. Расијана србска младост широм кугле земаљске окупила се данас око своје Светиње. Један младић и његова сестра живе у Бечу, заљубљени пар је из Београда, симпатична и духовита дјевојка из Сарајева. И ово је знамење. Растјерали су душмани Србе далеко од своје отаџбине, али отјерати их не могу и неће. Сабраће се србска младост опет јер је много моћнија Светиња која их призива, него ништавна и пролазна моћ овога свијета.

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ

Dopuna: 22 Apr 2007 17:57

Poslao: Sub Feb 03, 2007 1:18 pm Naslov: boem

--------------------------------------------------------------------------------

BOEM


Ne tražite od mene
da bojama postidim dugu,
moja je duša vjernosti sklona,
ja nemam nagon kameleona,
a to što sa smješkom
umjesto slave ispijam tugu
isto je kao kad tunjavo blejanje
arijom nebeskom,
nehatom zagluše
crkvena zvona.

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

Možda sam mogao i bolje proći
svi su me pretekli,ali neka,
sve će na kraju na svoje doći,
sve nas na posletku plata ceka.

Možda sam mogao i bolje plivati,
nisam se trudio,ali neka,
jednom će i ova vrteska stati,
a tek nas tada plata ceka.

Možda su s' razlogom podsmjesi skriveni,
možda sam budala,ali neka,
ne sudih ljudima već oni meni,
ma sve nas na kraju plata ceka.

Možda mi s' pravom sin sinoć dobaci,
znam da se salio,ali neka:
„Sto će ti znanje kad si na pijaci,
zar takva plata i mene ceka?!”

Pa evo sine i svi sinovi,
u svoju odbranu samo ću reci:
„Sve osim Gospoda pusti su snovi
i samo kroz Njega platu ćeš steci”.

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

Суза пустињака Цетињскога

Олуја бијесни изнад славног града,
сијевају муње к'о оштрице мача,
отворио Небо стих Владике Рада
али нигдје нема Молитве нит' плача.

Туку се вјетрови кидајући гране,
бујице се јуре односећ' памћење,
сванула би зора ал' коме да сване
кад проклети вјерним нуде искупљење.

Долина богова сном мртвијем спава,
утваре је страшном јеком запосјеле,
бдије само једна...најмудрија глава,
узносећ' Молитву из старе капеле.

„Поврати им разум Свевишњи Господе,
уклони им копрену са очњега вида,
скрени их са стаза што тартару воде,
исцјели их даром кајања и стида.”

„Иако је облак сунце заклонио
трајаће к'о трептај плаховитог ока,
нико се пред Правдом Божијом није скрио,
не требују јарам људи него стока.”

А горе на Небу врх Свете планине
самртничким ропцем јечи обезглављен,
немоћан да синџир разбратнички скине,
залуд Светом лозом Његоша прослављен.

Залуду је сваки крш крвљу украшен,
залуд вјечна борба и вјечна голгота,
неугасли плам је бестрвом угашен,
славну Српску Спарту притисла срамота.

На трон Светог Петра кидишу демони,
несањане снове нечастиви снује,
са старог звоника звон самртни звони,
ал' га распоп страшном хулом заглушује.

Олуја бијесни изнад славног града,
окупа ли икад црњу мајску зору,
мјесто кише суза Владичина пада,
ал' на Монтенегро...не на Црну Гору!

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

DOŠLA JE...

Dragani

Došla je iz drugog svijeta
mojom je tugom prizvana bila,
nježna k'o šapat, ljepsa od cvijeta,
postala moja kad se vratila.

"Nisam za tebe" tiho mi reče
dok ju je mazio mjesec blijedi,
a meni toplo ljetnje veče
zamjeni studen što srce ledi.

Dugo sam potom kivan bio,
duša se pretvori u santu leda,
a čudan osjećaj razum mi mutio
da ona odnekud krišom gleda.

Tek kad mi rekoše, kao da sjeku,
da moje mile nema više,
razumjeh njenu dušu meku
i znam da ovo Ona piše.

Znam da me voljela svim bićem svojim
i one noći više patila
i sada zbunjen k'o onda stojim:
"Kako je suze od mene skrila?"

(C) Neven Milaković
25.11.2006. godine

offline
  • Neven 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 08 Apr 2007
  • Poruke: 9

Sanjaj djecace

Znam da si sanjao smijeh djeteta
u trenu kad Ti se dusa Stvoritelju vratila
kao blagi lepet golubijeg leta,
kao kad se dodirnu andjeoska krila.

Znam da Te nije boljelo...Znam da nisi patio,
samo si odletio gore omamljen poznatim zvukom
i znam da si oblak jedan dodirom svojim pozlatio
nestrpljiv da dodirnes Nebo svojom plemenitom rukom.

I dogod budem tumarao ovim bogazama propalih nadanja,
rana ce me jesen sjecati,znam to pouzdano,
djecaka sto je ostvario snove ne prekinuvsi da sanja
cak ni u osvit sudnjega casa,cak ni u ono jutro rano.


Kazu za Sveca ce Te proglasiti
kao da se dekretom to uraditi moze,
ja znam samo jedno:Tvoju cu Ikonu duze od ostalih kaditi
i moliti sapatom blagim:"On i sad sanja,molim Te cuvaj Ga Boze".

Tosetu

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 942 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 10 sakrivenih i 886 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, A.R.Chafee.Jr., AF-1, airsuba, babaroga, bojank, Boris BM, ccoogg123, FileFinder, FOX, Georgius, hooraay, HrcAk47, ILGromovnik, Ilija Cvorovic, JOntra, Krvava Devetka, Kvazar, kybonacci, ladro, lord sir giga, Luka Blažević, MB120mm, milanovic, milenko crazy north, Milos ZA, Milos82, MilosKop, Misirac, Motocar, nemkea71, nick79, nuke92, pein, pera bager, procesor, raptorsi, Ripanjac, sovanova95, Srle993, stegonosa, Stoilkovic, tubular, VitezKoja, vukovi, |_MeD_|