Pandorina Priča

Pandorina Priča

offline
  • Lazar
  • čik pogodi
  • Pridružio: 30 Apr 2013
  • Poruke: 311
  • Gde živiš: tu iza ugla xD

Pošto sam od uvek imao bujnu maštu ja sam negde još u šestom razredu osnovne smislio čitav jeda, svet,pomalo inspirisan(više sam pušptao mašti na volju) raznoraznim legendama i mitovima iz raznoraznih kultura i mitologija.Relativno skoro sam rešio da zapišem to i eto...Planiram da ubacim ovde nekoliko odlomka čisto da vidim šta misle ljudi koji su neutrani(koji ne moraju da brinu da li ču se uvrediti na loše komentare)



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Aco  Male
  • Moderator foruma
  • Aleksandar
  • Pridružio: 12 Maj 2006
  • Poruke: 16823
  • Gde živiš: /home/aco

Samo napred, ko zna možda kreneš kao Tolkien pa na kraju to sve preraste u velika dela.



offline
  • Lazar
  • čik pogodi
  • Pridružio: 30 Apr 2013
  • Poruke: 311
  • Gde živiš: tu iza ugla xD

Pandorina Priča


Dobar milenijum pre hrista kada su ljudi billi još u jaslicama...kada su oni tek učili da govore i kada su žvljali po zidovima,kao sva mala deca koja tek istražuju svet oko sebe.U to vreme,kao danas što to rade ljudi,svetom smo gospodarili mi.
Mi jesmo i nismo bili ljudi.Iz iste smo porodice humanusa,i isti su nam predci,ali mi smo ipak bili vrta za sebe.Mi smo bili Divane.Ne Divni u muškom rodu već u baš-baš Divane.
Kao dete nisam nikada mogla da shavim zašto su ljudi u pećinama za nas mislili da smo bili bogovi.Bili su mi smešni,ti,kako ih je moja prijateljica Damina nazivala,čosavi majmuni,ali su me i fascinirali jer su bili tako nalik nama a ipak nekako čudni.Tek kada sam odrasla shvatila sam da njima ustvari deluje magično to što mi koristimo sve to što oni još ni nemodu da sanjaju.Shvatala sam još tada da će oni jednoga dana biti isto kao i mi i da će nam možda čak parirati i divila sam im se još više.Sada kada pogledam današnje ljude,vidim koliko sam bila u pravu.
Joj zaboravih da se predstavim!Ja sam...Hmm...Marta Smit...Maru Megara...Mara Simić?Mnogo imaena imam,i u svakoj zemlji u koju me vetar odnese ja uvek uzimam drugo čisto da se utopim u masu.Vekovima već to radim...Lutam tako bez cilja samo da pobegnem a ni sama više ne znam od čega to bežim kada od sebe ne mogu.Prepešačila sam celu žemlju,više puta i čini mi se da svaki put kada se vratim na mesto sa koga sam pošla sve više me tera da ne stajem tu,već da nastavim iz početka i tako u krug...Iznova,i uvek u krug.
Ja sam pre svega lekar...Tešim sebe time,i kao davljenik slamke ja se držim toga..Ljudi me po tome najviše i pamte;kao vidarku,babicu,vešticu,travarku...Kao devojku sa drečavo-crvenom pletenicom koja preko ramena nosi torbu bez dna iz koje izvlači čudne stvarčice i koja poput grčkih orakla trabunja besmislice koje se obistinjuju.Kelti su me zvali Morigen.Jer sam se decenijama i vekovima motala po bojnim poljima i vidala rane ratnicima verovali su da sam nekakvo božanstvo.Videli su u mom pogledu i radoznalu devojčicu i ženu koja sebi daje pravo da tvrdi da je majka sve dece ovog sveta iako svoju nikada nije izrađala i umornu,prastaru staricu.Slaveni su me zvali Milosnica iz istog razloga...A srbi...Moji šašavi srbi,oni su me čak i prisvojili,kako oni to uvek rade kada im se nešto,tako svidi.Nazvali me Kosovkom Devojkom i čak mi i pesmu posvetiše...Ali grci,oni su me znali bolje.Jes' da su priču vremenom izokretali tako se više ne vidi šta se iza toga krije ali to,prokleto,zloslutno ime idalje me progoni.Nameće se i stalno iskače iz frižidera,zaskače me kada se najmanje nadam i ne da mi mira jer sa sobom nosi užasna,stašnja sećanja i osećaj krivice koji nikada ne mogu da zbacim...A ipak to je moje ime.Dali su mi ga kada sam se rodila,ali ne roditeli.Divane su svoja imena dobijali od patrone.Kada se rodi divana uvek su je donosili pred patronu koja je u sebi nosila kali...Kali je praznina i nepregledno crnilo koje je u isto vreme celo ispunjeno svmi što je ikada postojalo i što će ikada postojati u čitavom univerzumu.Vreme tamo nema reda ni redosleda već je sve zbrkao i izmućkano kao u blenderu...Kao misli u mojoj galvi,od prilike.Postojalo je verovsnje da je na početku univrzuma bila samo kali i da se čitav univerum polako iz nje izdvojio,a zajedno sa univerzumom i prva divana koja je udahnula kali i tako je postala prva patrona.Naravno,ta koja u sebi nosi takvu jednu silu ne može da ostane sasvim normala i te patrone su uvek bile pomalo uvrnute.Trabunjale su na raznim jezicima od kojih su neki bili prastari i zaboravljeni,drugi pa nisu bili ni bili izmišljeni u to vreme.Pominjale su događaje koji će se tek desiti i koji su već se izdešavali...A ponekad,samo ponekad kali ih je dovodila do potpunog ludila i gubile su razum sasvim...Ali to su bile one najslabije.
Kada je tako,polu-luda patrona videla mene,ona je videla sve ono što ću postati i što ću uradeti i koje ću sve odluke doneti u svom životu.Kažu da se patrona uplašila od mene ali im je i rekla da ću biti lekar pre svega,ali i sve ostalo što ikada budem pokiušala i da ću govoriti hiljade jezika...I dala mi je ime Pandora.Narvno,to da se patrona uplašila od mene dugo je bilo tema prepričavanja i nagađanja,jer se nikada nije to desilo,čak ni kada su pred nju doneli Daminu.Za nju je samo rekla da će voleti da vlada i biće na sve sprema samo da to ostvari...Al svi su mislili da je to normalno za matriahinjinu sestričinu.
Nikada,kao dete nisam ni slutila da ću ja jednoga dana biti osuđena na to polu-ludilo,ali desilo se.Imala sam tek dvadeset;za jednu divanu to se računalo još uvek kao derište,i još uvek sam izučavala medičinu...Zapravo,nikada je zvanično nisam ni završila.Pre nego što sam ikada dotle i stigla patrona me je proglasila za svoju naslednicu tvrdeći da kali želi baš mene.I tako se desilo da sam ostala bez svega što sam ikada mogla i želela.
Naravno,trebala sam da sebe računam kao privilegovanu ali ja sam ipak rešila da bežim!

offline
  • Lazar
  • čik pogodi
  • Pridružio: 30 Apr 2013
  • Poruke: 311
  • Gde živiš: tu iza ugla xD

ovo je deo prvog pogavlja...ustavri,baš je uvod u poglavlje.Izvinjavam se za pravopisne greške jer pravopis mi nikada nije bio baš jača starna(disleksija),ali obično kad pišem tako nešto ja se vraćam jedno 3-4 puta pa ispravljam tako da ih svedem bar na minim

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 494 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 487 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bane san, cikadeda, dane007, Haryy, Marko Marković, Nekicoveculjak