|
И сад, Шта!?
Хоћеш да ми кажеш да је умро!? Ти да ми кажеш? Ти, бедо, који не можеш да склопиш проширену реченицу. Пертле не умеш да вежеш.
Ти, безумниче, који још увек мичеш усне док читаш, пишеш на папиру ''са линијама'', бројиш тарабице на кафанском рачуну и пребројаваш кусур; ти, који не би имао коме пиће да платиш да ти није мене.
Бежи тамо, за онај сто!
И шта ти то значи: Умро је!
Ма немој да лажеш! Немој да лупеташ! Немој, злослутниче, јер, тако ми ове мученице, има да те нема ту где ниси ни био... Ти да ми кажеш да је Песник умро.
Зар тебе судбина посла да ми кажеш да остадосмо САМИ!?
Зар из твојих уста проговори Тајна!?
Ти ли си поклисар Смрти?
Конобар, избаци ово, ово...ово...избаци ОВО напоље!
Кажеш да је Он умро. Хм...мрш!
Конобар, дај пиће свима, а овоме овде, овом, овом...
Ма, људи чујете ли га! Јелкице, Сириус, Звездаста, Сор...Натрикс, Там...људи! Хеј! Овај каже да је Песник умро!
Мали, конобар, дај те новине да видимо да ли овај лаже.
Ево, сад ћемо да видимо. Ево, ништа о њему на насловној...видите...ништа. Читуље нећу ни да гледам; не би имао ко да напише читуљу за Њега.
Људи, бре, реците овом овде да песници не умиру, песници одустају.
|
