Susret sa dušom

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Dušanu na lepim rečima! Hvala svima koji dolazite ovde i čitate i ostavljate trag da ste bili!
Raduje me da vam se poneka pesma dopala i da ste ih označili, svako prema svom ukusu i onome što je pronašao u stihovima!

• 4Ovo se svidja korisnicima: zoranzota, Neprimetna, Dusan, NIKA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Adađo

Mirisala je
kao posle junske kiše u suton
,
Nišava zagonetna
nemirna
iskričava,
grozničavo grleći oblutke
kao majka ptiće
u odlasku niz zapadno sunce
i uvek, nespretno užurbana
kao pred daleki put,
kao da se ne opraštamo
po navici,
već drugačije
,
i odnoseći nešto
nejasno
iz mene
iz sebe
iz vremena
,
zašumorila je
nešto duboko
teško i
setno,
nešto kao nalik na rečni adađo
okupan hladnom
večernjom
izmaglicom
,
šumorila je
i
šumorila
dok se nismo zamaglili i orosili opraštanjem
,
gledali smo se ćutanjem
gledali
ćutali
tekli
i
utihnuli

Bane Damnjanović

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Ričard, Neprimetna, NIKA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kenozoik - nedostižan san

Život nije fer!
zapisao je mladi dinosaur
koji tek što je počeo pisati poeziju
u rano predvečerje na obali Jukatana
jer,
to je u stvari
sve što če on ikada napisati o svom poetskom viđenju sveta
i dok je ogromna senka padala s nebesa,
topli vetar s pučine raspršio je
sve njegove
snove

Bane Damnjanović

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Neprimetna, NIKA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pad

Između vrha i dna
ima mnogo prostora,
soba
prozora
vidika

i pad je najkraći
ako su baš
svi otvori
zatvoreni

i oči,

i da te baš nista
ni misao
ni kakav slucajni prizor
ni dečji plač

(ni reč
ni pogled
ni nada)

ne odvede stranputicom
i otkloni te od slobodnog pada
u sigurno
dno

Let

Ne,
ti nisi nikakva ptica
mada
i ovo je let

i dugo si
dugo
dozivao oca
al' ne odaziva se

Ti nisi nikad leteo dugo - osim u snu

ipak
ovo je možda nekakva java
i ti probićeš led
iako
ti nisi nikakva ptica
tvoj je došao red
i ti si dovoljno jak
da poletiš


i grudima dok sečeš zrak
gluva se rastvara stvarnost
ti rušiš se deo po deo
i sav tvoj neotkriven svet ...
i ti,
tiho
lagano
odlaziš u mrak

Ti se sad možeš nazvati pticom

i sad drugačije videti sve

s osmehom pravim na licu

sresti ćeš ljude radosne

ko nikad pre

ko nikad pre

slobodne

Ko da sam ovo već video jednom
i ista priča ponavlja se
Zašto u isti kavez ulaze ptice
kad opet rode se

Bane Damnjanović