|
Poslao: 25 Maj 2012 22:50
|
offline
- Pridružio: 10 Mar 2012
- Poruke: 47
- Gde živiš: Beograd
|
Bane, sta reci...svaka cast, majstore!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2012 22:55
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Zahvaljujem Gaši na čitanju i lepim rečima u komentaru!
Raduje me kad vidim da ljudi čitaju i vole poeziju koja u ovim teškim vremenima baš i nije "in"
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2012 18:32
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Tišina - jedna od mnogih
Tišina bi mogla biti jedan tanani most
koji spaja
dva otkucaja
jednog srca
kojim
prolazi
život
i
iza poslednjeg otkucaja
srca
u vama
nastaniće se nečujna tišina
(beznadežno čekajući sledeći uzdah)
i lebdeći
nad mostom
proći će
svi vaši životi u nizu kratkom
kao tren
iza poslednjih (ne)izgovorenih reči
na rastanku srca i svega što ste ikada voleli,
tišina će biti
muk
koji će vas zauvek razdeliti
od svakog bola
,
(i ako budete spremni,
na usnama ćete kao pouzdano poslednji pozdrav, ostaviti najlepši osmeh )
,
koji ste ikada
imali
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2012 23:54
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Traži se najlepša slika
dok
čiste
peglane
košulje, šarene i
bele
i crna
svečana odela
ostaju utihlom
čežnjom da vise
,
u ormanu, već
slegao se
mir.
Drug moj
stari
što upravo dođe i
već stoji kraj odra,
stežući strukove šeboja
seća se tragova
naših malih bosih nogu
u pesku kraj reke,
i da sam svima,
ja onako mali,
najbolje udice veziv'o
i
s najviših topola i vrba,
(dok srce probija grudi)
,
lastom se
bacao u vir.
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2012 13:50
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Padajući u vreme
Ne znam
Koliko
Dugo
Već
stojim pred ogledalom
i gledam u dva maglovita neba
duboka kao Marijanski rov
,
i uzaludno tražeći
nekakav
oslonac,
u sebi (valjda)
,
gubim se
u dva paralelna svetla
koja vrtložeći se u meni,
tako magično
me uvlače
u bezdan,
koji u ovom trenu, čini se kao lagani izlaz iz ove beznadežno
nepodnošljive stvarnosti
,
koja kao da nije od onog sveta u kojem sam začet
,
ne,
ne,
zaista nemam
,
nemam ništa metalno prislonjeno na slepo oko,
al ponekad tako žarko poželim taj prasak
sa putokazom u tunel
koji vodi odavde
do jezera
Inisfri
,
"jer stalno, taj čarobni šum šuštanja jezerske vode čujem u snu"
Bane Damnjanović, 10.10.2012
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2012 22:45
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Tragom Jesenjina
Obhrvan setom Jesenjin izgubljeno hoda u snu.
Hodaju Ta crna senka i on,
kao bledi mesečari nad jatom poleglih ptica
tražeći majku kroz bespuće rjazanskih ravnica
kroz stepska polja ko iz pesama naslaganih skica,
s kojih stražu počasnu mu drže
ta znana kafanska lica,
pripitih drugara, poeta
i ljubavnica
i,
provlače se tako
utihlo, sa strahom
kroz mitske pejzaže
zaspalih godina,
i čudesnom galerijom minulog veka
pesnika čoveka,
On zna da će noćas konačno se sresti,
s vernim likom svojim što ga dugo prati,
sa tom tamnom senkom, crnog čoveka
na gredi što se njiše
i zove pesnika,
A Voronski je, kažu, već video te da bolestan ležiš u memli u grobu
Nikog, baš nikog nema pored tebe,
te crne decembarske noći
dok smrt se prikradala u hotelsku sobu
Na hotelska mnoga, lupao si vrata, ne otvori niko, na svima je reza
- u tebe u ljude, u breze, uvukla se jeza
usamljen, bez nade, podigo si glavu gore prema gredi . . .
,crni čovek sedi
i, . . .
tiho, svu noć, kapljala su slova
iz grudi, iz duše, iz srca, iz vena
poslednja strofa pisala se
sama natopljena krvlju
ta crna poema
pala je na pod
iz njegovih
ruku,
pesnika čoveka,
i čovek u crnom plakao je za njim zašuvši iz stepe
anđeoski hor, nečujnim krikom probuđenih breza,
mesec kada umre i jutro dok ne svane
dok ne nađu mir, njihaće se grane
stepskih drvoreda ,
sam čovek u crnom
u pesnika gleda ...
Sergej! Sergej ...
"Sam sam ...
i parčad ogledala ..."
Bane Damnjanović, o Sv. Arhangelu Mihailu 2012.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2012 13:17
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Nije sve
Ne dolazi baš sve od Boga, govorim
u sebi, kao da ima
nešto i nepoznato u ovoj simfoniji
zimskog vetra što svira
pored ušiju
uspavanku
promzloj
nadi
,
i uvek sa poslednjim odletom ptica
s hladnoćom napuštenih gnezda
u meni proklija praznina
i srce zaposedne
nedokučiva
ćutnja
,
sad
sred ove ledene tišine,
voleo bih da (ti) probudim
nadu,
ali,
(ne i da budem jer . . .)
,
kao ni ovaj prvi sneg,
nisam
postojan ni
tako beo
nisam
ni pričesno čist
ni dostojan
nisam,
a voleo
bih,
i
kao što ni noć svaka
nije tako
crna,
kao neke,
niti se jutru
obećava,
zasigurno,
ne budim se baš ni svakog
jutra
sa suncem u očima,
niti se svakoj pesmi
veselim,
kao ni
ovoj
ovakovoj
,
ovakav
osedeo i umoran
od premošćavanja noći,
od jutra do jutra, . . .
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jan 2013 16:33
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Taj Januar
Znate,
taj Januar
,
ta zimska impresija
što se uvlači u pore
,
u kosti
u moždinu
u misli,
i,
sažima me
davi
i steže
,
i zateže me kao mraz telegrafske žice
na kojima ledenice liče na usnule ptice obešene niz vetar
i u očiima imaju taj staklasti pogled
što pada na spuštena krila
na koje nebo uzalud
pokušava
da sleti
,
o Bože!
,
koliko još ima . . .?
(odavde do mene),
do prvih vrba,
do života . . .
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2013 21:52
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Istina
Poštovani
sude
sudijo
tužioci
porotnici
publikume
vi bliski i ini
počnite svoju tiradu
odbrana će da ćuti
dajem vam završnu reč
al'
pre nego predstava počne
(i prvi se kamenja lati)
sudite
i ciljajte pravo
evo otvaram grudi
i molim vas
nemojte nevino kamenje
reči će ubiti jače
moju malu
nemu
tišinu
bez glasa ćutke na grudi
priviću mrtvu
istinu
i proneću je
gore
i držeći je
čvrsto
uz grudi
odneću je
visoko
jer
ćutanje je
moj svet
moj zavet
i moja tišina je
moja svetinja i
moja dovoljna smrt je
uspavanka za srce ovo
za srce što je jednom kucalo
i za sve vas imalo snove
a sad samo će da ćuti
i da odbroji
do kraja
sve
svoje
mrtve
praznine
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2013 03:38
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Bane Damnjan ::
...i molim vas
nemojte nevino kamenje
reči će ubiti jače
moju malu
nemu
tišinu
bez glasa ćutke na grudi
priviću mrtvu
istinu...
Ne znam čija je i da li je ovo još nečija ispovest, ali moja sigurno jeste i neizmerno sam Ti zahvalan što si je iskazao rečima, stihom... kako ja ne bih uspeo nikad... 
|
|
|
|
|
|
