|
Odlazis,ali necu plakati.
Prosipacu stihove za tobom,
neka te prate na putu
i daju ti do znanja
da te neko ceka.
Bice sve ljepsi i snazniji,
jer su inspiraciju za njih
stvorile tvoje oci...
Oni su dio mene,moje svijesti,duse...
Poklanjajuci njih,
poklanjam ti i dio sebe.
Ali,zasluzujes to.
Jer bez tebe bi bili hladni,
beznacajni,samo
zrno u pjescanom satu...
Nicije oci ne bi
za njima ceznule
i ne bi suosjecala sa mnom
ta mnogobrojna srca.
Zato i postoje moji stihovi...
Zato postojis i ti...
Da bi me neko shvatio...
|
