|
I kad sve jednog dana nestane,
kad osvane zora u blistavom sjaju,
tad će u mom srcu uspomena da ostane,
o sećanjima koja večito traju…
Živeće zauvek u meni I dobro I zlo,
iz prošlosti mračne I sive,
iako živeće uspomena,to nije to,
u meni neće sadašnji događaji da žive!
Plakaću,želeću da se prošlost vrati,
da se vrati vreme bez kojeg ne mogu,
da dođu do mene srećni sati,
a da nesrećni brzo poput munje odu!
Živece zauvek u meni oni koje volim,
i tuga i sreća prošlih trenutaka,
živeće u meni svi moji boli,
i osmesi mojih dečjih lutaka!
Živeće u meni sećanja na davne dane,
sećanja na mržnje i ljubavi ,
živeće u meni osobe zvane,
melodijom koju poznaju svi!
Patiću,ali vratiti vreme neću,
jer prošlost ostaje zarobljena u trenutku,
patiću,ali će se patnja pretvoriti u sreću,
a ja ću i dalje u sećanju grliti svoju dečju lutku!
|
