|
Poslao: 07 Nov 2008 02:10
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Posudi mi na kratko
odezdu crnu da podjem.
Trebace mi samo
ovaj dan.
Jer nocas je svanula zora
mojim mrtvim,
upaljenim svecama.
Hocu da odem.
Ali tamo gde polazim,
samo se crno nosi,
i tuga propusta.
Crnu mi odecu posudi
da zakoracim
do vecnog konacista.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2008 20:33
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Da poginem od tvoje lepote,
nocas bih zivot dao
da te ponovo krote
vranci iz moje kose,
pa da lagana snena
u moj san spustis
vitko tvoje telo
i tvoje noge bose...
da mi je nocas ginuti
zbog tvoje lepote,
u usnulom gradu
praiskonske samoce.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2008 19:53
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Nizu se dani
u kavezu zatvoreni...
tek poneke oci svrate da zoru
sumornijom ucine.
Perle se gube u blatu i tmini
sve se lepe stvari
izgubljenim ucine...
ostaje samo uzdah i nada
u noci bez svitaca,
u zori bez petlova
u jednom juce i jednom sada.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2008 18:13
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
U kuli strazara
ni zvuk,ni glas.
Memljivi zidovi
izbuseno vreme,
nestali tragovi
ptice izgubljene.
U kuli strazara
mrtvilo,cutanje.
Bezglasna kula,
odjekuje secanje
i kame seku,uvek pred zoru,
najteze...
Iz kule mrtve
napolje se ne stize
protice zivot
gledan kroz resetke
i mrtav san
sto zorom se gasi...
Bezglasne ruke
skrstaju se nemilo
o dan se razbijaju
ranjeni uzdasi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2008 14:51
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Uhvacena u izrazu,
u recima zardjalim,
mislima nedovrsenim....
Stihovi kao stare kule
istroseni,
dzepovi pohabani,
u jesen kada mirisu kestenovi,
kad osipa se nada
i duvaju vetrovi,
kad dusa na Don Kihota pocinje da lici,
protiv zivota se bori,
a u zivot pritice i uvire...
i sa zlatnim bojama
pod suncem zakasnelim,
neispunjenih snova
plodove ubire.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2009 15:37
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Izmisljeni razgovori
i ruke oko vrata...
recenice koje nikad nece
biti kazane...
Malo ljubavi u vazduhu,
vise bola u dusi...
izmisljenog te sanjam,
dok mi stvaran odlazis.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2009 15:21
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Pronadji me
u prozorima
zavucenih pariskih ulica,
i u memljivom snegu
prvog januarskog Beograda.
Pronadji sve ono
sto ti necu biti nikada.
Pronadji me...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2009 15:22
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Vrati mi pesme moje
u zorama
koje ce me zaboraviti...
U praskozorjima tvoga imena
u jezerima ociju tvojih...
moj lik bice uspomena
led na kucama zaboravljenim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2009 21:51
|
offline
- prater
- Građanin
- Pridružio: 03 Avg 2008
- Poruke: 58
- Gde živiš: Breda, Holandija
|
U ukletoj zemlji
tvoga nepostojanja
raspukle se stijene
i medju njima ponikao
zaboravak.
Nebo se preliva
u svim nijansama crnog
i sipa kisama oporim
nas...preostale.
Trave, nekada zelene
u sebe se povukle,
zdenci iz kojih smo
sve ljubavi tocili
grlato se podsmijavaju
odrazima u plitkoj vodi.
Ma sve...bas sve:
i trava, i vode,
i nebo, i stijene,
bas sve je tu.
Divan je dan
za umiranje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2009 01:28
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Divan je dan za zivot!
Onaj posle Hamletovih tragedija i sumnji i obmane
i posle ove nase jade,
licne i tako obicne...
ovaj dan nije za umiranje.
Da,nece nas opevati u pesmi,
i necemo postojati
kao Balzak ili Lenjin,
ali ovo sunce u ocima je samo nase
u ruci je samo nas dijamantski cekin.
Pa neka je i najmanji,
neka po lepoti daleko je iza
srecnijih nekih,
holivudskih fraza,
neka je i najmanji,
taj nektar skupljeni od nasih koraka,
sa nasih staza...
Ne,ovo nije dan za umiranje,
nas obicnih,u pesku utisnutih
svitaca,
ma pusti,nek gori jos malo...
jednom cemo zaista biti
samo nebo
pod krilima ptica....
jednom, kada mrak bude pao...
|
|
|
|
|
|
