|
Može...Evo tog motela u kome smo bili. ''Vulkan'', ali zelenila, čistoće i reda. Luksuza svakako. Ovo ne mora niko da veruje, ali je istina: u danu kad smo poleteli, bilo je 39 stepeni, a tamo nas je sačekalo 24. U toaletu sobe cevi radijatora bile su vruće ! Koma! Pitam ja zašto, a oni objasne da je to voda iz saune i da im se ne isplati da je isključuju. Aferim!
Foaje...
Bar. Na stolovima, pored slanika, stoje obavezno flaše sa belim vinom, votkom, mineralnom vodom. To se pdorazumeva.
Na gotovo privatnom, srdačnom prijemu kod ''glave reona'', Vjećeslava Karabanova. Nas je primio neformalno, pre cele gungule , da se ispričamo ljudski pre nego što se svi obruše na njega.
U antreu njegovog kabineta - vitrina sećanja na heroje...
Krst sećanja u krugu ogromnog, utvrđenog manastira Josifa Voloskog. Sam manastir je čudo božje, jer je tu, na tom mestu, u sred sunačnoga, vedrog dana udario grom i dao znak da se tu podigne građevina. Tu su sahranjeni, kako već napisah, Maljuta Skuratov, njegov otac, Natalija, Puškinova žena, njen brat, a samo mesto čuva burnu istoriju vere, ratova, državnosti. Pred ikonom Andreja Rubljova jedinstven fenomen: kao i pred Belim anđelom u MIleševi, suze same od sebe klize niz lice. Nije to plač, niko i ne plače, već je to pročišćenje. Kad sam se vratio, odmah sam uzeo da ponovo odgledam ''Andreja Rubljova'', i ponovo su, same od sebe, niz lice izšle suze pročišćenja. U jednoj fenomenalnoj studiji o delu Tarkovskog, kritičar citira Šilera koji je rekao da je ''Rusija jedina zemlja koja se graniči s Bogom''. Fantastično...
A sada malo svetovnih zadovoljstava: na ''kaljcu'' (prstenu oko grada) ima privatni klub zatvorenog tipa koji se zove ''Na Severnoj'' (obilaznici). Tu smo se družili sa domaćinima i drugim gostima. Vrlo usko drštvo. Od 19 sati pa do 23, kada je počelo da se smrkava. Tada smo pošli u centar da prisustvujemo vatrometu.
Ovu ''žujku'' smo samoinicijativno zvali Kaćuša, jer se neki muški šovinista setio da tako nazove višecevna oruđa...A stvarno deluje impresivno... 
|
; prelepe su slike beograda iz aviona; ja sam bila razocarana kako je nekad izgledao nocu. valjevo je izgledalo mnogo blistavije od prestonice. ali dosta se radilo na osvetljenju ovih godina, pa pretpostavljam da su i nocne panorame sada lepe.
pa opet ovi stolovi,hrana, a ja na dijeti 
