Intuicija - Znanje bez Znanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella ::
Nista, ama bas nista, na njoj ili u njenoj kanelariji da uputi da je komplikovana osoba. Na zidovima diplome, na stolu nagrada za "radnika mjeseca", sve uredno i cisto, sve na svom mjestu, ima cak i uredjaj za iPod, ma eto - na prvi pogled savrsena. Ona; pristojno obucena, dotjerana, ne nosi parfem, nokti i kosa po pravilima, govor (i jedan i drugi) bez prigovora ... ali meni nesto ne stima. Ne znam sta je, a znam da ima nesto.................
Da skratim pricu, prihvatila ja posao ali se dokazalo da je moja intuicija bila u pravu kada me je upozoravala na moju seficu. Bila je problematicna zena....................
A to sam znala prije nego je doslo i do kakvih znakova propasti. Ne znam kako sam znala, ali jesam.............

Ella, kako nisi znala šta je? Pa sve je vrištalo oko tebe šta ne valja, a ti ne vidiš! Da sam bila na tvom mestu, već pri prvom kontaktu s njenim radnim prostorom i sve, baš sve u njemu što si navela bi mi ukazali, a da je još i ne vidim, da ću imati posla s narcisoidnom, dežurnomupravu, pametnica iskompleksiranom osobom! Veliki ljudi, duhom veliki ljudi, nikada neće isticati i kititi svoj radni prostor u firmi svojim diplomama, priznanjima, nagradama, titulama. Ostaviće to u tišini svog doma, jer to je njihova intima! Svesni su i oni i oni oko njih njihovih kvaliteta i bez kićenja!Kompleksaši će to udarati na sva zvona, na sve načine. Po pravilu su to i sujetne, teške osobe, nisu za timski rad, njihove rečenice i govori vrlo često počinju ili sadrže ono "ja, pa ja!" Kad osete da imaju konkurenta, ne biraju sredstva da ga diskredituju i diskvalifikuju, podmukle osobe koje svoje komplekse i duhovnu kvarnost vrlo često kriju iza slatkog osmeha, uglađenog ponašanja i treptanja okicama.
Sledeća stvar, tvoj prvi pogled na nju: utisak: nit smrdi, nit miriše, veza: radni prostor:zaključak: smrdi!
Ne ljuti se što ću izneti svoje mišljenje: bojim se da u tvom slučaju nije bila u pitanju intuicija, imala si jasne znakove pokraj puta, ali ih nisi čitala i oni su bili to nešto što ti je smetalo!
Za mene je intuicija nešto drugo, sposobnost predosećanja stvari koje nisu tako očigledne kao u tvom slučaju, ono za šta ne postoje znakovi pokraj puta! To je ono što me intrigira, a što ne znam sebi da objasnim, ne znam da li je to to ili je to nešto drugo i šta je to nešto drugo? Kad postoje znakovi pokraj puta, a mi obratimo pažnju na njih i pravilno ih protumačimo, onda to nije stvar intuicije, već stvar brzopoteznog logičko-dedukcijskog zaključivanja i kroki analize! Jelkicin primer, desio se i meni! Sanjala sam snove koji su se obistinili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nevena, na zalost, znakovi sa kojima sam se ja susrela, u okruzenju u kojem ja zivim i radim, su tacno protumaceni sa moje strane. Sto znaci da izlaganje diplome ne znaci kicenje i (samo)hvalopoljke, nego postovanje zakona. U nekim drzavama (za neke poslove) je potrebno istaci odredjene diplome da bi se mogla vrsiti djelatnost. A nagrada za radnika mjeseca (u ovom slucaju) je objekat koji je vlasnistvo firme i koje kruzi od radnika do radnika, tako da ne pripada dobitniku za sva vremena. Njegova je za taj mjesec a nakon toga ide u ruke drugog sretnog dobitnika.

No, da ne davim dalje oko detalja, da dodam (kad sam vec tu) ...

Opet negdje procita da je intuicija "trenutacno mentalno razumijevanje/znanje", sto mene navodi na misao da je potrebno biti budan i svjestan tog trenutacnog znanja. Procitala sam i to da se intuicija, takodje, javlja/iskazuje kroz san. I jos nesto ... da je svi imamo/posjedujemo, ali da je svi ne tumacimo/dozivljavamo na iste nacine. Da je potrebno praksiranje (tu se preporucuje meditacija i besciljno zurenje u plafon/zid) i osluskivanje sebe. Navodno, slusajuci intuiciju je dobar nacin da se kroz hipnozu prisjetimo sta smo imali za rucak 8/8/2008. Ko bi rekao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najpre, izvinjavam se što mi je trebalo ovoliko da odgovorim svima vama tj da nastavim učestvovanje u temi... Jedan od razloga je to što sam perfekcionista, ali perfekcionista bez dovoljno vremena da radi na svoj opsesivno-usiljeni način (bar za/do sad) i najzad - sve ovo sredi onako kako misli da bi bilo dobro za sve nas.

Aj' sad natenane..:

jelkica7 ::
Ako sam shvatila MladjuVR, intuicija je posledica pasivnog znanja, odnosno postojanja engramskog magacina kod svakog od nas. Predosećaj je nešto drugo, i može se objasniti kao biološka reakcija na nadražaje kojih nismo svesni.

Intuicija je onda usko povezana sa našim razumom, samo što mi toga nismo svesni ... tako nekako?


Pa, otprilike (koliko moja malenkost zna/misli; ponavljam da sve što kažem jeste najpre posledica moje skromne subjektivnosti - iskustva, istraživanja i učenja. A tako je i sa bezmalo svima drugima koji su govorili o ovoj temi... sve nas definišu naše [ne]mogućnosti i svi imamo samo svoju 'lupu' za posmatranje sveta Na vama je da me smatrate budalom ili ozbiljnim sagovornikom; a mogu biti i jedno i drugo, kako-kad. No, opet - ne bih se usudio da progovorim nešto o ovome da ne mislim kako je to dovoljno dobro ili provereno. A nezahvalno je pričati o Umu... niti je sasvim definisan, a kamo li bar sličan kod svih).

Ne bih rekao da je intuicija sasvim odvojena od tog 'predosećaja', već sam samo razlučio predosećanje kao kategoriju kod drugih životinja (jer to je upravo to - životinje, zbog drugačijeg fizičkog sklopa, neke stvari bukvalno osećaju pre nas tj u drugačije vreme ili na drugačiji način) od intuicije, nečega što je, čini se, moguće pripisati samo Čoveku.
Hajde ovako - da je ova tema sasvim istražena ili ne-toliko-tajanstvena/mistična, ne bi uopšte ni bilo ove Krusade i toliko različitih ideja/mišljenja; zato je najbolji argument koji vam (verujte mi) iko može dati taj da bi MORALO da bude tako - da nas u ovome (kao i u mnogo čemu drugom, i to drastično) od životinja razlikuje upravo naša Svest, te znanje, um... koliko god smešno i neuverljivo zvučalo.

Intuicija bi, i zbog toga i zbog nekih naznaka upletenog iskustva i sposobnosti zaključivanja pojedinaca, Ljudi, morala da bude posledica znanja (videti podnaslov 'Various definitions': http://en.wikipedia.org/wiki/Intuition_(knowledge) )... A mislim da ne razumemo dovoljno to KOLIKO je ljudski mentalni sklop drugačiji, bukvalno uzvišeniji u skladu sa svojom svrhom! Evo promera: radi više prostora za razvoj mozga nakon (zamislite ) korišćenja tog organa, evolucijom nam se nije razvila veća vilica; a zarad usavršavanja limbičkog sistema (pomenutog u mom prethodnom komentaru), rhombencephalon ili 'nosni mozak' je gubio mogućnost tj kapacitet funkcije čula mirisa itd. Bukvalno je tako.
Baš kao što i dizanjem tegova u teretani nakon odredjenog vremena adaptacijom 'dobijemo' veće, rigidnije mišiće. Malte ne jedina razlika je u tome što je mnooogo zeznutije za nervni sistem da se razvija i/ili adaptira (nervi se ne regenerišu; dobro, u poslednje vreme ima naznaka i za to, ali je brzina ovoga zanemariva možda i u odnosu na čitav životni vek Čoveka), te mu je zato potrebno više vremena... mnogo više vremena. Btw, a šta je mozak ako ne Centralni nervni sistem?!

(dok životinje deluju mahom instinktivno tj samouslovljeno, skoro isključivo podsvesno, ljudi imaju pregršt novih momenata, novih kategorija; da li i iz kojih razloga neka životinja može biti ljubomorna, sujetna, lažljiva, podrugljiva, prepredena u nameri da prevari nekog, praštati, na kraju krajeva? A tek u odnosu na Čoveka i njegov svet mogućnosti?!)

Evo još malo diskusije o tome: ljudsko biće je vrsta čijem mladunčetu je potrebno ubedljivo najviše vremena da se razvije do stepena zrelosti - zrelosti u svakom pogledu. Nevezano za to da li će neko od četvrte godine života biti virtuozni pijanista ili tek progovarati svoje prve reči, dok se sve moždane kockice ne sklope, ne može se (najčešće) ni preći na razvoj drugih delova tela... tako se seksualna zrelost dostiže tek u pubertetu. Ej! Neke životinjske bebe su odmah nakon rodjenja moždano krajnje oformljene, seksualno zrele ili prohodaju u roku od 15 minuta. (na stranu sa poremećajima u razvoju, duševnom zaostalošću i sl.)

Kad je jednoj jedinoj jedinki potrebno toliko vremena, zamislite koliko bi trebalo čitavoj vrsti... pogotovo zbog ogromne raznolikosti po pitanju unutrašnjeg (geni) i spoljašnjeg faktora (fenotip; osobine stečene u okolini u kojoj se nalazimo) i zato nepravilnog nasledjivanja, prenošenja tih upgrade-ova na sledeće generacije... Ljudi su evoluirali mahom kolektivno slično (svih skoro 7 milijardi nas), za razliku od životinja (sline podvrste, sojevi - rase pasa, mačaka npr.) jer su se držali zajedno; koliko god da su to mogli. Zato imamo samo tri 'rase' i to neznatno različite u odnosu na različitost podvrsta ostalih životinja: negroidnu, mongoloidnu i kavkazoidnu.

Preterah s ovim, a imam još puno za pisati.

jelkica7 ::
Kada psiholozi upotrebe reč podsvest, nikada nisam sigurna koliko je taj pojam pozitivistički. Ja podsvest uvek razumem kao nešto mračno, skup neobjašnjivih fenomena koji nam komplikuju život. Ali ja te komplikacije volim, i nije mi mnogo ni stalo da ih razumem.

Kažem šesto čulo, mislim na mogućnost spoznaje koja nema veze sa ostalih pet čula. ( pa ne znam kako da objasnim ) Ne mislim na vidovnjake, proroke i tome slično. Za mene je intuicija pre u vezi sa pošlošću nego sa budućnošću. Nešto više od nakupljenog nesvesnog znanja. Nešto što seže dublje u prošlost od trenutka našeg postojanja. Nešto što ukazuje na predodređeno, unapred zapisano.

Prvu dilemu ovde ti mogu lako odagnati - Podsvest je (otprilike) sve ono što nije Svest tj sve ono što nas čini onakvima kakvi jesmo iako možda uopšte ni ne želimo da postojimo. Podsvest je neukroćena bit Čoveka, simbolički nešto nalik snu za vreme kojeg smo itekako još živi ali sasvim automatizovani, nevoljno takvi, za razliku od budnosti (Svesti), stanja u kojem reagujemo u skladu sa svojim željama i ostalim psihičkim kategorijama koje se 'upale' i postanu nam dostupne...
Podsvest ima suštinsku kontrolu nad nama, ne toliko Svest (iako neka stanja mogu svesne stvari, doživljaje toliko utemeljiti, 'gurnuti' u podsvest da i one postanu nakontrolisana preokupacija; primer: psihosomatske bolesti ili kad nam se prilikom zaljubljivanja/seksa/preživljenog straha rad srca poveća), jer koliko god da smo sretni, tužni, osramoćeni, koliko god da dobro računamo, stvaramo nadrealna, apstraktna dela ili komponujemo predivnu muziku - zbog podsvesti uopšte dišemo, jedemo kad smo gladni i težimo sveukupnom samoočuvanju...

To jeste svojevrsna 'mračna' strana nas. Ali daleko od toga da se bar delić toga ne može prevazići (prost i banalan primer - svesno isplanirano samoubistvo, i to ne ono kao posledica sveukupnog nezadovoljstva, agravacije ili tereta, već temeljnog razmišljanja, racionalisanja; o Svrsi života možda)...

Što se drugog dela citata tiče, zar nečije (bolje: svačije) znanje/iskustvo nije upravo direktna posledica nečije prošlosti? Hoću reći, donosićemo odluke o onome što nam se dešava u skladu sa svojim afinitetima i mogućnostima, te smo otprilike zarobljenici prošlih dešavanja, preko kojih smo prikupili neko znanje, te ga isprobali i potvrdili kao delotvorno... a previše je različitih (i mnogo čak pogrešnih) mišjenja medju različitim ljudima o jednoj istoj stvari/pojavi, jer su svima njima ponaosob te ideje možda potvrdjene kao isključive i tačne; i možda su svi oni u pravu, a možda niko od njih. To je ona subjektivnost koje se ja barem uvek pazim... svako od nas ima svoj život!

Baš zato intuicija može biti to 'šesto čulo', ono što o budućnosti razmatra na osnovu prošlosti - sve naučene stvari su ti se morale desiti u prošlosti, da bi različitost sadašnje situacije od ostalih procenjivao u skladu sa time (onim što znaš, ali i onim što ne znaš) i nadao se jednom od scenarija koji se može razviti u budućnosti. A to je to - ti se suštinski nadaš nečemu jer znaš u kom pravcu stvari otprilike mogu otići, ali nisi gospodar nečije namere ili slučajnosti i zato ne možeš biti siguran u ikakav ishod...
(sve ovo pod uslovom da intuicija jeste vid korišćenja prethodnog znanja, u skladu sa onim iz mog prvog komentara u temi)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

@ danka :

Što se nekih mojih navoda tiče (prevashodno iz prvog komentara), otelotvorenje su improvizacije na datu temu, ali sam o svemu ovome uglavnom učio na fakultetu ili svejevoljno, samoinicijativno... Čitao sam i literaturu mnogih stranih autora (Slavoj Žižek je jedini kojeg se sada sećam), a od domaćih vredni spomena su: Aleksadar Knežević (koji mi je predavao, ali i pisao udžbenik za studente mog faksa), Vladimir Desimirović i Slavoljub Radonjić. Mislim da ne bi bilo OK (cimam se zbog autorskih prava i pravilnika MC-ja) da skeniram odredjene delove kao dokaz, ali mogu i to... no svakako mogu navesti knjigu i broj stranice, na primer.

danka ::
Svaki covek je svet za sebe,neponovljiv i razlicit.Svi smo fascinirani njegovim velikim srcem i cvrstim karakterom ...bez toga nema ni coveka ,ni njegovog dela.Ipak od svega je najgore ako covek,ziveci svoj nevoljni zivot,ne stigne do sebe samog...

O nečemu vezanim i za ovo pisah gore... a što se naglašenog dela tiče - ako je čovekov život upravo nevoljan, neizabran, zašto bi postojao i način da on i dokuči svoju bit, svrhu..? Kao što ga niko ne pita za radjanje, za ogromnu većinu nas je i smrt (iako ponekad predvidljiva, donekle vremenski očekivana) nešto čije vreme, mesto i način ne biramo... (opet, rekoh, za većinu nas! )

danka ::
Prema misljenju francusko-kanadskog psihologa-bihevioriste Zo Godfrua,svest coveka u veoma maloj meri pripada njemu samom.Svest -to je ''stanje, koje se pojavljuje samo u nasoj sposobnosti da efikasno desifrujemo spoljasnje stimulanse i odgovoprimo na njih tako kao sto je opste prihvaceno u socijalnoj grupi kojoj pripadamo.A,namecu nam taj nacin reagovanja od najranijeg uzrasta...misli koje smatramo svojim sopstvenim u stvari su 99 posto predodredjene i uslovljene mislima drugih ljudi.Mi mislimo da su nase predstave o stvarima i to kako mi na njih reagujemo-nesto nase, licno,a u stvari,to je sveukupnost misaonih konstrukcija koje su razradili drugi tokom pokoloenja.Mi ih najcesce reprodukujemo i ponavljamo da bismo ostali u harmoniji sa socijalnom i fizickom sredinim koja nas okruzuje...

I ovo sam dotakao pisajući o Podsvesti malopre (za jelkicu).
Po Dinamičkoj teoriji ličnosti (Sigmunda Frojda), moramo se sasvim složiti sa tim g-dinom Godefroi: Čovek je biopsihosocijalno biće (ima i organizam i psihu i socijalne norme kao posledicu življenja u zajednicama, počevši od porodice). Id je primitivni, podsvesni, biološki, životinjski deo; Super Ego je psihološki deo sa čitavim unutrašnjim sklopom pojedinca, duhom; Ego je socijalni deo ličnosti, spona izmedju Id-a i S. Ega.
Budući da su primitivni Id i racionalni, uzvišeni S. Ego direktno suprotstavljeni, Ego ih i povezuje i razdvaja preko moralno ili normativno prihvatljivih akcija. Ovako: zbog Id-a jedemo kad smo gladni, bežimo ili se borimo kad smo ugroženi i zadovoljavamo svoj seksualni nagon... Id je odgovoran za puko primitivno i zamalo bezuslovno samoodržanje.
Super Ego je odraz viših moralnih/etičkih kategorija (onih mentalnih sposobnosti koje nas razlikuju od drugih životinja) i on baš zato protivureči Id-u. Čovek stvara, prevazilazi probleme nalaženjem rešenja, daje, oprašta, voli... nije krajnje sebičan uprkos tome što ga Id uslovljava na to.
Tu sad dolazi Ego - oličenje i Id-a i Super Ega u prihvatljivim dozama i prvog i drugog; on preko čula i mišljenja proučavanjem okoline pronalazi prihvatljiva i/ili očekivana rešenja - ako smo gladni, ali i usred poslovnog sastanka (ili nam se ide u WC), sačekaćemo malo, znajući da nećemo umreti ako odmah ne utolimo glad (ili da nam bešika neće 'otkazati' ako se odmah ne olakšamo) poštujući ljude naspram nas, ali i misleći na svoju poslovnu budućnost. Inače, po nalogu samo Id-a bismo se odmah 'bacili' na jelo ili počeli mokriti...

Opet, to je sasvim u skladu sa tvojim citatom; Ego je jedan sloj čovekove ličnosti, i zbog njega (nakon milenijuma življenja u zajednici sa drugima) se pokoravamo drugima na taj očekivani način...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

@ Sorelag :

Niko nije ni rekao da intuicija nema veze sa nekakavim pritajenim htenjem nas samih... upravo suprotno - pošto je preduslov za intuiciju verovatno prethodno znanje, koje pak može biti isključivo subjektivno, od našeg duha (naše naravi) će i zavisiti to pretpostavljanje, preispitivanje, nadanje koje izgleda formira osećaj intuicije... Biće realističko, pesimističko ili optimističko, a opet, možda sasvim pogrešno (jer, po ko-zna-koji put, nemamo dovoljno informacija o dešavanju, niti možemo znati tudj sledeći potez na osnovu čega bismo imali pravi, apsolutni uvid u blisku budućnost tj rasplet).

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

@ tuzor :

You're the man.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

@ Ella :

Ćaaaaaaaaaaaaos!

U pravu si - nije me bilo odavno na forumu; zapravo, stalno bih 'provirivao' gde god da sam i kad god da sam mogao, ali nisam bio aktivan. But I never really left.
Zauzet sam (životom), ali ne previše... samo mi je trebalo malo vremena (i prostora ) da sazrem malo i van MC-ja. Ovde sam 'prosuo' skoro čitav svoj dosadašnji život; i kad počeh da se ponavljam, još budući da su u pitanju stvari koje kod sebe nisam voleo, rešio sam da se aktivnije/ozbiljnije pozabavim sobom. Sad je mnogo bolje, iako ne savršeno (niti će, verujem, ikada biti tako).

Sad, da li si me dozvala telepatski ili me je privukla tema... ne znam!
Ali, veruj mi, moj prvi komentar ovde je započet pre nego da ti post-uješ tvoj. Samo mi je trebalo vremena da otkucam onolike redove, lol.

Back on track - da, u Čoveku zaista leži ogroman potencijal... ili nije shvaćen ili problem to što se ne ostvaruje lako; potreban je rad, odricanje za odredjenu oblast briljiranja... ali bezmalo svako može mnogo više od onoga što tj koliko misli.

À propos onoga da se intuicija javlja/iskazuje kroz san => san je oduvek bio zanimljiv (i zato i bitan) naučnicima jer je to poslednje (ili jedino) uporište iskrenosti pojedinca. Neko možda neće uvek lagati druge, možda čak nikad, ali će zaćutati kad zatreba i sakriti svoje mane i sl. A budući da san doživljava sâm i da je to splet njegovih mana, vrlina, želja (skrivenih ili ne), iskustva, strahova, vrlo je verovatno da će priča dešavanja u snu biti sastavljena od svih tih 'začina', krajnje iskreno, ali i simbolički, fantazirano... Možda je u tome fora? San je s jedne strane nesvestan/podsvestan razvoj unutrašnjosti (psihe) Čoveka i istinit, iskren baš zato što smo dovoljno odvojeni od drugih spavajući, te im ne moramo niti možemo otkriti nešto što ne želimo, a od samog sebe se jedva-šta može sakriti (a najpre se to uopšte ne želi, je li).

~*~*~*~*~*~*~

Moment of truth:

ja sam totalno intuitivan. Ponekad me to poprilično plaši... Ali sam previše puta bio u pravu da bih želeo da prestanem da se osećam tako.
S druge strane, kad su snovi u pitanju - nikada (ali nikada) nisam sanjao sebe onakvog kakav nisam. Štaviše, snovi su mi sasvim realni, racionalni i neapstraktni... i uvek u njima postupim onako kako bih postupio i u budnom, svesnom stanju, te ispaštam zbog onih nedostataka koji me zaista definišu u stvarnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella ::
Citam da se intuicija cesto trpa u isti kos sa duhovnom inteligencijom. Sigurno zato sto smo svjesni da postoje, ali ih ne moze vidjeti, dodirnuti, izvagati. Ne mozemo im odrediti velicinu/tezinu. Koja bi mjerna jedinica izmjerila intuiciju?
Iskoristiću deo koji sam pre tri godine napisala....
Citat:Intuicija je spoznavanje istine ili stvarnosti, nezavisno od iskustva ili logičkog zaključivanja, neposredno putem nagona.

Američki psiholog Judith Hall sa više od sto istraživanja dokazala je da žene bolje posmatraju, bolje slušaju, brže i lakše primaju i razumeju saopštenja bez reči i da su verovatno u toku razvoja naučile da osluškuju svoju intuiciju. Ali, nova saznanja pokazala su da ne smemo slepo da se oslanjamo na šesto čulo s obzirom na njegovo usmeravanje od iskustva i okoline.
Intuicija je ''mač sa dve oštrice''. Da bismo je pratili, mora da prođe mnogo testova da bismo je potvrdili kao neki oslonac.
Kažu da je intuicija ''šesto čulo''. Lično mislim da se ipak sa njom čovek rodi. Svako od nas je pomalo intuitivan, samo neko više, a neko znatno manje. Da bismo dobili ''čiste informacije'' moramo biti opušteni. Ona ne zavisi od nekog racionalnog razmišljanja ili logike. Prosto, ona je osećaj koji se prati. Uglavnom je njen rezultat dobar ili loš osećaj za nekog ili nešto.

Sa intuicijom se mora oprezno, jer osećaj ume i da prevari.
Intuitivna sam. I pratim svoj osećaj.

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrlo zanimljiva tema.

Mislim da intuicija jeste donekle povezana sa emocionalnom inteligencijom, te našim iskustvom i, najzad, nekim tajnim silama

Merna jedinica ne može postojati za pojave ovoga tipa. Kako biste odredili ko je mudriji od nekog drugog, ko je duhovniji, ili ko više voli?

Moje mišljenje jeste da je intuicija, dakle, jednim delom vezana i za naše iskustvo, i za kolektivno nesvesno što nosimo u nama samima. Smatram da nagoni nemaju nikakve veze sa intuicijom.

Iz mog iskustva, nisam primetio da žene imaju bolju intuiciju od muškaraca. Naravno, ne želim da donosim neke generalne zaključke, to je samo moj utisak.

Kakva će nam biti intuicija, zavisi i od naše samoizgradnje. Zamislite kakvu intuiciju ima jedan pesimista (sve će propasti).

Sa intuicijom se ne rađamo, intuiciju gradimo kroz neprestana iskustva sa ljudima, sa nama samima i raznim drugim aktivnostima.

Samim tim, da zavisi i od racionalnog razmišljanja. Verujem da svako može pronaći zašto "mu se nešto javlja" ako kopa malo dublje po svom umu. Kategoriju "kolektivno nesvesno" takođe smatram kao deo koji je racionalno stican generacijama i prenošen.

Osnovni problemi sa intuicijom:
- Opasna stvar je kada čovek da primat intuiciji, a ne sasluša sagovornika do kraja;
- Problem predstavlja kada predrasude postaju deo intuicije;
- Problem predstavlja kada neko veruje da ga intuicija nikad ne može "izdati";
- Za istu pojavu/osobu/štagod neko može imati doabr, a neko drugi loš osećaj;
- I najzad, kada se emocije previše upletu u intuiciju

Dakle, sasvim oprezno s tim. Meni ako se intuicija javi za nešto, ja to obavezno dobro ispitam/ispipam i to vrlo direktnim pitanjima. Pretpostavka je majka svih za*eba i uvek treba ostaviti mesta da razmislimo i o drugim stvarima/viđenjima. Pa i da posumnjamo u sopstveni način razmišljanja.

Imam neku intuiciju, ali sam i fulao za neke bitne i manje bitne stvari. Uglavnom jer su se emocije uplele i to "čulo".

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Intuicija je deo ljudske podsvesti. Zato nam je teško da ovladamo njome. Imaju je svi. Samo svi nisu imali isti start. Neki su je bili mnogo svesniji od malena i njima je bilo lakše da istu razvijaju, zato sam i rekla da se čovek rodi sa istom, više u tom smislu....

Predrasude su nešto sasvim drugo. I ako je neko brka sa intuicijom, onda taj neko i ne zna šta je intuicija.

Predrasuda je unapred izgrađen stav o nekom ili nečem, a intuicija je nešto što osetimo spontano. Prosto neka vrsta informacije koja nam potvrđuje ili otkriva nešto što smo se pitali. A možemo dobiti informaciju vezano i za nešto ili nekog i da se nismo pitali. Prosto, nezavisna je od bilo kakvog razmišljanja i logičkog zaključivanja, pa i emotivnog.

Mislim da sam i reka, da sam vrlo intuitivna osoba i da mi to ponajviše pomaže u poslu koji radim. I kada svi misle da je sve ok, ali moj osećaj govori da baš i nije, da nešto ipak fali, ne odustajem dok sve ne proverim. Čak sam uporna do te mere da i kada mi drugi ukažu da bez potrebe brinem, ja zaista na kraju pronađem nešto što bi nas moglo dovesti u problem. Tako da me više niko ne stopira, ako posumnjam da ipak nije sve kako treba.
Mislim da u takvim situacijama dolazi baš ono iskustvo do izražaja, u smislu da je tu intuicija više kao rezultat iskustva i u kombinaciji daju odličan rezultat.
Inače, da bi se dobile prave ''informacije'', čovek treba da bude opušten, u suprotnom meša svoja logička razmišljanja, emocije itd.

Da li se intuicija može meriti? Ne znam baš da li se može meriti, ali recimo, da o nekim važnim životnim pitanjima, ne pratim osećaj, već znanje, iskustvo i logiku. Ne bih se usudila da intuicji u svemu dam prednost. Recimo da bi to bila neka mera...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deo je podsvesti, a da bi bila deo podsvesti mora ili biti deo kolektivnog nesvesnog ili "progurana kroz svest", represijom ili drugim mehanizmima coveka.

Ne znam da li je imaju svi, ne znam kako bi se to moglo utvrditi. Verujem da mnogi fulaju žestoko, ali ne znam, ne mogu da dokažem.

Takođe ne znam kako drugi ljudi doživljavaju intuciju, ali znam da ljudi oko mene mešaju sa predrasudama, i netrepeljivošću. Reda veličine, ako se pojavi musliman i gradu, on oseća da će "ispasti" nešto loše ako ostane dokasno u gradu, i sl.

Citat:A možemo dobiti informaciju vezano i za nešto ili nekog i da se nismo pitali.
Osim ukoliko smatraš da je ovo povezano sa nekim višim silama, ne, ne možemo dobiti nikakvu informaciju osim na način koji sam pomenuo (po mom mišljenju).
Šta god da "dobijemo" moramo ispitati, jer ima raznih ljudi. Dobar deo je "providan", a ima i vrlo neobičnih koji razmišljaju na potpuno drugačiji način, rečima pridaju neka svoja osobena značenja i slično.
Neko može reći "volim te" a da mu to nešto i ne znači, dok će drugi strpljivo čekati da se to probudi do kraja i slično.

Citat:Prosto, nezavisna je od bilo kakvog razmišljanja i logičkog zaključivanja, pa i emotivnog.
Ne mogu se složiti. To bi onda značilo da je intucija nekog "božanskog porekla".
E sad, da je božanskog porekla, život bi nam bio mnogo lakši i mnogo bi lakše izbore pravili u životu.
Mada, i to je cela tema za sebe - postoji li neko proviđenje koje nam se nekad može javiti i sl.

Intuitivnost u poslu je sasvim druga stvar. Verujem da čovek kada ima iskustva u poslu može proceniti dobro kako stoje stvari. Ali i to je deo iskustva, ili delovi koje znamo i reaguju iz podsvesti.

Citat:ja zaista na kraju pronađem nešto što bi nas moglo dovesti u problem.
Ovo je već racionalnost. Tipa, Marfijev zakon: "Ako se može desiti - desiće se". I ja volim, koliko pamet dozvoli (a nikad je dosta) da pokrijem sve moguće opcije za grešku. Intuitivno osećam gde nešto može da škripi i sl.

A to da čovek dobija istinite informacije za nešto, ako se opusti i sl. to ne verujem.
Moguće je da postoji neki trans, meditacija i sl. , ali nisam se tim nikada bavio.

I na kraju, ja se nikad ne vodim intuicijom, ona mi služi kao alat za dodatna ispitivanja, a uvek mora da presudi razum.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za podsvest bi se moglo i reći da je nesvestan um...no, na isti se može uticati.... i ne samo to već i ''programirati'' putem afirmacija i radom na podsvesti. Nekima je to prilično dobro i uspelo, recimo jedna od najpoznatijih knjiga popularne psihologije koja je inače i ''pitka'' za čitanje je i ''Moć podsvesti'' od Džozefa Marfija koja upravo objašnjava kako se može uticati na podsvest i izmeniti pogled na svet u pozitivnom smislu.

Ipak, iako deo podsvesnog, smatram da je intucija ipak drugačija i da je ona nešto što se ''javlja'' više kao neki vid osećaja i potvrde da li je nešto dobro ili loše. Jednostavno, njome se ne utiče na podsvest, ona je produkt podsvesti u vidu reakcije na nešto ili nekog. Spontana je.

Citat:Osim ukoliko smatraš da je ovo povezano sa nekim višim silama, ne, ne možemo dobiti nikakvu informaciju osim na način koji sam pomenuo (po mom mišljenju).

Upravo to. Recimo i ja sam neko ko voli da filozofira, da analizira i da traži uzročno-posledičan odnos u svemu, no kada je intuicija u pitanju, nema tu nekih logičkih zaključaka....Neke se stvari ne daju objasniti.
Viši stepen razvijene intuicije imaju obično one osobe, koje su se više puta suočile sa smrću, koje su uspele da dosegnu možda neki viši stupanj duhovnog nivoa. To je recimo neki moj zaključak.

''Intuicija je česta tema istraživanja u psihologiji, a također je jedna od tema u pseudoznanosti i/ili nadprirodnom odnosno paranormalnom. '' http://sh.wikipedia.org/wiki/Intuicija
Tako da....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne mogu da definišem šta je tačno intuicija niti mogu da tačno opišem taj osećaj a skoro pa redovno mi radi.
Skro pola od stvari koje radim i koje znam(a ustvari i ne znam) ja radim intuitivno iako po svakoj logici ne bih trebao da znam ništa o tome jer nisam nikada stvarno učio to.
To je,bar kod mene,osećaj da jernostavno znam da je nešto tako ali ne umem da objasnim zašto je tako.Ponekad je to spontano izvučen zaključak koji ni meni nema smisla a ima smisla...Ponekad samo predosećaj...Ponekad neznam ni ja šta je,ali je uglavnom tačno.
Čini mi se da imam poprilično dobru intuiciju jer se na nju provlačim kroz mnoge situacije iako imam poprilično velike rupe u znanju(sve znam al ništa ne znam )

Čini mi se da kada bi smo stvarno i tačno mogli da definišemo i opišemo to ne bi to bilo to,već bi bilo nešto sasvim drugo