|
Poslao: 29 Jun 2007 21:10
|
offline
- Grbic Goran
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Maj 2007
- Poruke: 6
- Gde živiš: Tu i tamo
|
Da li je neko imao slicnih problema i kako dolazi do toga?Ima li nekog da je prosao kroz to?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2007 21:43
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
zavisi koje stanje? u nekoj pocetnoj fazi savetujem dijetu, odnosno zdravu psihofizicku relaksaciju. Uz to disciplinu da odrzavas zdrav san. Neguj psihu i telo pred spavanje.
(hatha)Joga je dobar i dosta pristupacan nacin da dodjes do unutrasnjeg mira. Dok se savetuje da se jutrom rade vezbe, mislim da je korisno kad god osetis zelju ili potrebu. Srecno. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2007 22:31
|
offline
- Grbic Goran
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Maj 2007
- Poruke: 6
- Gde živiš: Tu i tamo
|
Hvala na savetu.To se pojavi par sekundi.Odredjeni razlog ne postoji.Samo trenutni nemir i malaksalost.Medicinari kazu da je to posledica stresa.I da neverovatno potiskujem emocije.
Dopuna: 29 Jun 2007 22:31
@Ljutice izvini ali kako negujes psihu i telo pred spavanje?A te jutarnje vezbe-mislis na klasicnu gimnastiku?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jun 2007 15:44
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
ponovicu post, ali malo opsirnije. sto se tela tice, meni licno pomaze da se pred spavanje protegnem i radim joga vezbe. kao sto vec rekoh, preporucuje se u stvari ujutro, no vidi sta ti kad i kako odgovara najbolje.  za psihu, pa muzika, topla kupka, knjiga., mozda neka terapija sa bojama? Svez vazduh gde se kreces po prostorijama, ili sedis. Ne boj se da procackas emotivne blokade. I tu pomaze da odgajis neku disciplinu prema relaksaciji. mada je disciplina lose odabrana rec, u pitanju je negovati sebe.
Ipak smo biljke, kojima treba sunca, svezeg zraka, pravilna ishrana.  Jedi dovoljno, pij' dovoljno, ali trudi se da ti ishrana bude raznovrsna. Ako se napr suzdrzavas masti ili secera, a tuces po kafi, i danima ne odes da se prosetas na svez vazduh, naravno da ces se osecati shit. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jun 2007 22:42
|
offline
- Grbic Goran
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Maj 2007
- Poruke: 6
- Gde živiš: Tu i tamo
|
Lepo receno-negovati sebe.Neki od tvojih saveta su mi poznati ali za joga vezbe moram da se raspitam-NE ZNAM NI JEDNU.U tom segmentu nisam edukovan  Moze li se to ovim putem 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2007 09:19
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
uzmi najobicniju knjizicu kao pocetak. Ima ih svugde. Guglaj kad je procitas sta te naj vise zanima ili kako da odradis koju vezbu. Ima dosta slika, nije tesko. Uz to, privikni sebe da budes odgovoran za svoje zdravlje, kako fizicko tako i psihicko. Srecno!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jul 2007 02:19
|
offline
- MladjaVR
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Jan 2004
- Poruke: 797
|
Izvinjavam se, ali mislim da misliš na anksiozna stanja, anksioznost... 
Ako znaš engleski dovoljno dobro, malo pogledaj ovo:
http://en.wikipedia.org/wiki/Anxiety
U suštini, tačno je da se svakome može desiti - i kod svakog iz različitog razloga... iako ima jasno definisanih koji su malo dublje po sredi čovekovog zdravstvenog stanja...
Ljutica je sasvim u pravu što se tiče njenih saveta...
Ujutru je preporučljivo vežbanje/gimnastika zbogo toga što je samo budjenje jedan od svojevrsnih šokova za organizam - dominantna aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema i usporeni rad srca, disanja, varenje su zamenjeni simpatičkim; zato si i svesniji, srce ti 'normalno' radi, postaješ aktivan u smislu da si spremniji za spoznavanje okoline oko sebe i sebe samog - mnogo više nego kad spavaš, naravno.
Kad se probudiš, i kičmeni stub ti se otprilike skrati za 1 cm (ležeći položaj dovodi do njegovog produženja, a stojeći/sedeći do zbijenosti zbog Gravitacije; ovo je apsolutno normalno za sve ljude), a i mišićima treba više vremena da 'prorade' onako kako dnevna akcija zahteva - zato je dobro malo se promrdati; vežbanje ujutru upravo deluje pozitivno i ubrzano na 'budjenje' mišićne pripravnosti, te i na kosti (pošto ih mišići i pokreću), a pošto to izuskuje veću energetsku akciju od strane tela, brže se i adaptiraš na to da više ne spavaš...
U svakom slučaju, prilikom fizičkog vežbanja se luči i serotonin ('hormon sreće/zadovoljstva'), a i troše se kalorije, te imaš duplu dobit...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jul 2007 11:37
|
offline
- majlo
- Građanin
- Pridružio: 05 Nov 2005
- Poruke: 299
- Gde živiš: ns
|
mislim da poznavanje engleskog nije potrebno
"Anksioznost
Anksioznost predstavlja jednu od najčešćih psihičkih bolesti današnjice. Naime, prema najnovijim istraživanjima, čak 70% mladih ljudi(18-25 godine) pati od ovog poremećaja. Verovatno ste svi čuli za ovaj termin i možda čak i naučili osnovnu definiciju anksioznosti kao "lebdećeg straha" ili "straha bez očiglednog razloga, koji se može ukloniti i time izbisati i sam strah". Međutim, kao i svako psihološko oboljenje, i anksioznost je mnogo komplikovanija za definisanje, posebno ako želimo da je u potpunosti opišemo i prepoznamo kao problem.
Ovde bih krenula od početka, odnosno od nekoliko primera koji bi vam približili ovaj problem i samim tim ga učinili lakšim za definisanje, a i lečenje. Recimo prvo da je sam osećaj tog-anksioznog straha, najsličniji osećaju nesigurnosti ili treme. U početku se upravo kao i ova dva straha i javlja samo u specifičnim situacijama, ali njegova prava manifestacija počinje kada počne da se javlja bez ikakvog razloga.
Da bih ovo pojasnila, daću primer:
Osoba A sedi u sobi i sluša muziku. Opuštena je, smirena, ne razmišlja o negativnim stvarima. Iznenada, pojavljuje se snažan strah od koga dotičnu osobu bole ruke, preznojava se, počinje ubrzano lupanje srca, urzan puls, vrtoglavica. Naviru pitanja tipa:Otkud sada ovo? Šta se dešava sa mnom? Da nisam bolestan-na?Šta ako sada neko naiđe? Kako ću posle da obavim onaj posao/idem u školu/pazarim namirnice?"
Kako pitanja naviru, tako se strah pojačava i u nemalom broju slučajeva osoba napad završava plakanjem nad sobom i nerazumevanjem situacije u kojoj se nalazi.
Psihijatri i psiholozi smatraju da ovakvi napadi vremenom dovode do uzimanja lekova "na svoju ruku", što je obično najgora solucija koja posle uveliko otežava posao profesionalcu koji dotičnu osobu leči. Neretko se kao posledica anksioznosti javljaju fobije i nebulozne ideje: klaustrofobija(osobi se čini da uvek dobija napad u zatvorenom prostoru, posebno ako je mali), agarofobija( osoba se povlači u sobu ili stan i ne izlazi ne bi li time izazvala nesigurnost i novi napad), sociofobija(krije se od ljudi iz staha da će je odbaciti ako primete da ima neke psihičke probleme)...Što se nebuloznih ideja ili strahova tiče: strah od smrti od napada, strah da će joj se oduzeti deo tela u toku napada...
Jedna od najnesrećnijih stvari povezana sa anksioznošću je činjenica da ona najčešće ide zajedno sa depresijom. Zašto? Sasvim je jednostavno zaključiti iz gore navedenih primera fobija i strahova koji se sa njom javljaju. Ono što je ipak najgore, ako se nađete u ovoj situaciji je što naši psiholozi i psihijaatri odmah posežu za medikamentima ne obraćajući mnogo pažnje na to da pronađu uzrok vašeg problema. Da li je u pitanju želja da što pre završe sa vama ili ovako veliki broj pacijenata, teško je odrediti.
A uzrok uvek postoji i jedini je način apsolutnog izlečenja ovog poremećaja suočavanje sa uzrokom. Ako ste makar malo upućeni u delo izvrsnog psihoanalitičara Sigmunda Frojda, onda znate da skoro svaka psihička bolest može da se izleči ili bar ublaži dovonjno da ponovo unese radost u život pacijenta, ukoliko se otkrije njen uzrok.
Kako je na ovim prostorima psihoanalitičara sve manje, a pacijenata sve više i kako, dok je Karl Gustav Jung i šizofreniju uspešno lečio razgovorom, a naši lekari i za anksioznost prepisuju ozbiljne psihijatrijske lekove, možete sami da zaključite kojiko je jednoj osobi teško kada se nađe u ovakvoj situacoji bez ikoga da joj pomogne.
Za kraj treba reći i da rešenje sigurno nije već pomenuto samoinicijativno lečenje, već pronalaženje pravog psihijatra, odnosno, pažljivo biranje osobe sa čijom ćete pomoći ovaj problem prevazići. A iako ima tendenciju da traje i više godina, anksioznost nije neuništiva i uz pravi tretman, može se prevazići, kao i svaki drugi problem.
Izvor: http://sr.wikipedia.org
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jul 2007 15:54
|
offline
- MladjaVR
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Jan 2004
- Poruke: 797
|
Heh, jbg - nekim čudom se toga nisam setio..!
Što se tiče onog 'terapisanja', ali od strane doktora, na faksu na je dvaput napomenuto (od dvoje različitih profesora) da lekari danas znatno radije prepišu lek i na-dve-na-tri završe sa pacijentom, umesto da malo podrobnije reše problem ili budu upleteni u njega... Ovo je verovatno iz dva razloga - em danas zaista ima puno pacijenata (lekari češće osete da nemaju vremena za sve njih ili su tu i oni neodgovorniji, koji rade taman koliko im iznosi radno vreme), em se radi o tome na neki pacijenti jednostavno ne veruju da nisu izlečeni ako ne dobiju lek; tu se on prepisuje kao placebo, iako nije potreban (a kao takav, 'nazovi placebo', iako jeste lek i to umereno jak - nije dobar!)...
A najveća je fora u tome da ljudi, kada bi se bar malo informisali o sebi (a posebno oni inteligentniji), itekako mogu sami sebi pomoći - bez lekova i terapija...
No, i dalje razočarava način na koji se ljudi u zdravstvu nose sa svim tim. Čovek je sve više tretiran kao organska mašina koja se obnavlja na taj način što popije tabletu/dobije injekciju/uzme godišnji/uradi generalku... i sve manje ono što je mnogo više od organskog => psiho-socijalni entitet!
P.S. Najbolje je tu ne dozvoliti da te strah/trema nadvlada. Ništa nije toliiiko opasno i drastično po tebe (kao posledica) do'god ostaješ nepovredjen/živ... Nijedan posao, ispit, ljubavni sastanak, strašni dogadjaj nije vredan tvoje nekontrolisanosti...
|
|
|
|
|
|
|
|
