Kako pomoci coveku koji ne trazi pomoc

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima Vama.

Ukratko.Imam jednog druga iz detinjstva koji je do svoje 20.godine bio ok,ali kasnije...pocinje da se osamljuje.Iako je isao na fakultet,mada je od kuce spremao ispite,sve vise je kuca bila njegovo sve,tacnije njegova soba.S godinama se totalno asocijalizovao,spava danju,uvece i nocu je budan i vreme provodi uz tv i racunar.Na racunaru pomalo i radi,ali je to njemu sve u zivotu.Nikada nije imao devojku,sada nema ni jednog prijatelja,a ni sa najblizima nije bolja situacija...Beo dan ne vidja,a do grada ide povremeno i jako retko,tipa jednom u 3-4 ili vise meseci...Ima 30 i neku i to je njegov zivot...
Mozda ima nekog prijatelja ali ne u svom kraju.Ne ide nigde i totalno je asocijalan a i njegovi ne znaju kako da mu pomognu kada on to ne shvata kao problem.

Je l to neki poseban zdravstveni problem i ako jeste,kako da se leci?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Srki94, E.L.I.T.E., djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najteze je da covek prihvati da ima proble, ako se njemu svidja takav zivot, i nalazi neku sadisfakciju u tome, jako tesko situacija moze da se popravi.

Ako on sa druge strane zna da ima problem, onda pokusaj da ga posavetujes, izvedes napolje, i zainteresujes za drustveni zivot. Ako i to pocne da odbija, posavetuj ga da poseti psihologa, nije to nista strasno ni strano.


Imas PP da ne postavljam ovde dugacak tekst.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala.Ne,ja sve mislim da je to njemu normalna situacija...Ne krece se,samo sedi ili lezi,kompjuter je ceo njegov svet i tv...Beo dan ne vidja...Izbegava ljude,vecinom.Nema prijatelja u blizini...ni inace,koliko znam...
Uzas...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li si ste pokusali da ga izvedete napolje? Da ga nagovorite da izadje, ili ga nekako na prevaru izvedete?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da,pokusali su njegovi,ali tesko to ide tj nikako...Sve odbija.Pominjao je jedino odlazak u prirodu ali se oko toga 100 godina razmisljao i na kraju nije otisao...Jedino o slavi izadje medju goste,ali ako je tu par onih koje on nekako i gotivi...U celih godinu dana,ja ne verujem da je 10 puta izasao u grad-u toku dana...a ni iz kuce takodje...U slucaju nekih kvarova na kompjuteru,tv-u,on vecinom problem na svoje prebaci...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav "nadi u danas" i svima ostalima. naslov me privukao jer bi i ja postavila slično pitanje čak i nakon 30 godina što sam podrška jednom čovjeku koji živi na svoj način, a ja mislim da mu treba pomoć, više nego to on misli i traži.

Svaka pomoć čovjeku koji to ne traži je nasilje nad njim, i naš egoizam, iako su plemenite pobude.

Čovjek kome sam počela tako pomagati je bio meni učitelj da naučim poštovati njegov izbor koliko god se meni činilo da tako nije dobro.
Prije 30 godina htijući mu pomoći dobila sam službeno pomoć (policija i socijalno) da ga se stavi u bolnicu na mentalno odjeljenje, što više nikad nebi uradila tako. Nisu ga razumjeli kao ni ja ..a nije mu trebala možda takva njihova pomoć. Ali tada nisam znala da je dovoljno biti samo tu i pomoći ono što on traži.
Najbolje je samo biti pri ruci kao prijatelj onoliko koliko on to dopušta. Pozvoniti na vrata i pitati kako si? ..ako on otvori i voljan je makar malo razmjeniti par riječi nek to bude, vedro i pustiti da on vama priča koliko hoće, bez vašeg ocjenjivanja što je dobro da on radi a što nije.
Pitati ima li nešto zanimljivo na kompjutoru ili TV?..Njegov kontakt sa svijetom preko kompjutora i TV je njemu trenutno dovoljan I trebamo mi naučiti to poštovati, njegov izbor poštovati.
Kompjutor šutke sluša njega, a i s TV dolaze informacije iz vanjskog svijeta koje on može yaustaviti kad hoće.
Svatko ima pravo da živi na svoj način , ma kako bio čudan dok ne ugrožava direktno, fizički, život sebi ili drugima. Mi ne znamo koji put treba netko prolaziti i zašto, jer često neznamo ni za sebe.
Ovo sam napisala podosta radi sebe, jer eto danas nije otvorio vrata moj prijatelj a juče mi je rekao da ga bole bubrezi.. I tako ja vježbam da se ne brinem jer time ne prenosim pozitivne vibracije njemu i sebi..Život je velika misterija koju treba da se živi svakog momenta, svesno.