Kako svetli flasa od votke?

3

Kako svetli flasa od votke?

offline
  • Pridružio: 03 Feb 2013
  • Poruke: 245

Sirius :: У две фунте стане шпиритус (може било који алкохол, чак и колоњска вода ако нема баш ништа друго), а у ону четврт стају житарице, односно ферментацони део (раж, овас, пшеница, кедар, кромпир, било шта), нешто глицерина, шећера и - ето ти ујутру мутне вотке, самогоњке. Права вотка је мутна.

Иначе, ако нисте знали - вотка има век трајања! Кад је отворите (дођу, рецимо, неки гости) и ваздух допре у флашу, она после шест месеци губи својства (зато што је ферментацијом добијена, а не дестилацијом, када има неких и на бази дестилације). Наравно, код Руса отворена вотка не доживи ни пола дана. Laughing

Špiritus = etil alkohol
Nastaje tako što kvaščeve gljivice pretvaraju šećer u alkohol koji se destilacijom izdvaja... Koncentracija alkohola od preko 20% ubija gljivice kvasca i fermentacija prestaje.

Ako nije poštovanom Sirijusu problem da malo pojasni ovaj deo. Ja dosta radim fermentaciju i destilaciju ta mi se ovo nikako ne uklapa ni u teoriju, a još manje u praksu.

PS ako me tačno uputite u recept možda me motivišete da proizvedem neku simboličnu količinu votke pod nazivom "MC votka" ili "Sirijus votka"... na poklon zainteresovanim članovima Ziveli



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 04 Jul 2011
  • Poruke: 5184
  • Gde živiš: Beograd

_Sale ::Ako se dobro sećam, problem koji je na onaj svet poslao više desetina ljudi je bio jer je za “Zozovaču” korišćen denaturisani alkohol.
Dakle, ako ne grešim, špiritus sam po sebi nije otrovan, osim ako se koristi u abnormalnim količinama.
Ili grešim?

Koliko ja znam, problem u "Zozovači" je bio metil - alkohol, ali možda grešim. Moguće i da je korišćen denaturisani alkohol.

Špiritus nije otrovan, špiritus je u suštini "čisti" etanol, koliko to može biti. Sadrži više od 95% etanola, ali svakako ne više od 97%, pošto se u tom obliku ne može dobiti čistiji etanol. Kao što Sirius reče, nije opasan, sve dok se čovek ne prepije, kao i bilo koje alkoholno piće.

U denaturisani alkohol se osim špirita, tj. etil - alkohola, dodaju i metil - alkohol, denatonium - benzoat, aceton i sl. Neka jedinjenja boje, neka daju gorak, neka kiseo ukus, i na taj način sprečavaju konzumaciju konzumaciju. I koliko ja znam, skoro je nemoguće izdvojiti čist etanol iz njega.



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16913
  • Gde živiš: I ja se pitam...

ikan ::Sirius :: У две фунте стане шпиритус (може било који алкохол, чак и колоњска вода ако нема баш ништа друго), а у ону четврт стају житарице, односно ферментацони део (раж, овас, пшеница, кедар, кромпир, било шта), нешто глицерина, шећера и - ето ти ујутру мутне вотке, самогоњке. Права вотка је мутна.

Иначе, ако нисте знали - вотка има век трајања! Кад је отворите (дођу, рецимо, неки гости) и ваздух допре у флашу, она после шест месеци губи својства (зато што је ферментацијом добијена, а не дестилацијом, када има неких и на бази дестилације). Наравно, код Руса отворена вотка не доживи ни пола дана. Laughing

Špiritus = etil alkohol
Nastaje tako što kvaščeve gljivice pretvaraju šećer u alkohol koji se destilacijom izdvaja... Koncentracija alkohola od preko 20% ubija gljivice kvasca i fermentacija prestaje.

Ako nije poštovanom Sirijusu problem da malo pojasni ovaj deo. Ja dosta radim fermentaciju i destilaciju ta mi se ovo nikako ne uklapa ni u teoriju, a još manje u praksu.

PS ako me tačno uputite u recept možda me motivišete da proizvedem neku simboličnu količinu votke pod nazivom "MC votka" ili "Sirijus votka"... na poklon zainteresovanim članovima Ziveli


Могу да објасним. Сасвим сам сигуран да није реч о шпиритусу који ви хемичари познајете, већ да је то за кућну употребу. Као што има медицински петролеј, петролеј за лампе, итд, итд. тако они ту ''твар'' зову шпиритус (спиртное), како год да то има састав односно хемијску структуру.
Нисам у том смислу хтео да цепидлачим. Једноставно - кућни шпиритус.
Уосталом, ево га...Wink Има их педесет врста...
https://dic.academic.ru/dic.nsf/fre_rus/120434/.....86;е

offline
  • Pridružio: 03 Feb 2013
  • Poruke: 245

Nisam baš mislio na deo o špiritusu. To je meni više nego jasno, nego:
"а у ону четврт стају житарице, односно ферментацони део (раж, овас, пшеница, кедар, кромпир, било шта)"
Tu nema šta da se fermentiše kada se stavi u špiritus, sem možda da alkohol izvuče aromu???
A pre toga se može od ovog nabrojanog dobiti špiritus, ali mora da se prvo enzimima skrob pretvori u šećer, pa onda fermentacija...
I onaj deo sa da se gubi svojstvo zato što se nešto dobija fermentacijom, a ne destilacijom???

E, ako ne znaš, kaži, da se ne citiramo i ne vrtimo u krug oko detalja. Nije mi cilj da ispadnem pametniji, nego da naučim kako se vodka pravi.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16913
  • Gde živiš: I ja se pitam...

ikan ::Nisam baš mislio na deo o špiritusu. To je meni više nego jasno, nego:
"а у ону четврт стају житарице, односно ферментацони део (раж, овас, пшеница, кедар, кромпир, било шта)"
Tu nema šta da se fermentiše kada se stavi u špiritus, sem možda da alkohol izvuče aromu???
A pre toga se može od ovog nabrojanog dobiti špiritus, ali mora da se prvo enzimima skrob pretvori u šećer, pa onda fermentacija...
I onaj deo sa da se gubi svojstvo zato što se nešto dobija fermentacijom, a ne destilacijom???

E, ako ne znaš, kaži, da se ne citiramo i ne vrtimo u krug oko detalja. Nije mi cilj da ispadnem pametniji, nego da naučim kako se vodka pravi.


Знам, наравно, зато сам и писао. Правио сам је. И добро је што тако питаш. Заборавио сам да напишем да се у тај ''активни'' део (наши стари су то звали ''маја'') ставља и глицерин. Течни. Неколико капи. Можда сам га и споменуо, вратићу се после да видим. Дакле, поуздано се сећам - стављали смо: глицерин, нешто шећера, пшеницу (она нам је била најлакша за рад) нешто мало цитрона (лимунова киселина, пре је могла да се купи или у зрнцима, или у течности и стварно је пакована у амбалажу величине , боје и изгледа лимуна!). Пшеница се опере, процеди, просуши и убаци у ''мају'' и све то у флашу. Ујутру имаш самагоњку.

Други део питања- немам одговор како се то дешава, али то зна сваки Рус (а сад и Срби са форума). Када отвориш флашу вотке мора да се попије или је бациш после шест месеци. Зашто? Можда кисеоник има утицај на састав. То већ не умем да ти одговорим , али то је код њих азбука.
Студио?

offline
  • Pridružio: 03 Feb 2013
  • Poruke: 245

Samo još jedno pitanjce.
Koliko pšenice se stavlja i valjda procedite ujutru ili zrnca stoje dok se ne popije sve?

offline
  • Pridružio: 04 Jul 2011
  • Poruke: 5184
  • Gde živiš: Beograd

Što se otvorenog pića tiče, jednostavan primer je vino. Dugo otvoreno vino, koje je došlo u dodir sa kiseonikom, pretvara se u vinsko sirće. Preporučuje se da se vino nakon otvaranja popije za manje od nedelju dana. Na taj način se nekada proizvodilo vinsko sirće.
Alkohol, u ovom slučaju etanol, C2H5OH, u prisustvu molekula kiseonika, stvara aldehid CH3CHO i vodu, aldehid dalje reaguje sa kiseonikom, i stvara sirćetnu kiselinu CH3COOH
Kod votke, viskija itd. je to vreme duže, pošto je procenat alkohola veći, ali i dalje postoji sličan proces nakon što se omogući dotok kiseonika...
Destilati ne sadrže mikroirganizme koji bi pokrenuli taj proces, dok su oni u fermentaciji neophodni.
Neka me neko ispravi ako grešim.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16913
  • Gde živiš: I ja se pitam...

ikan ::Samo još jedno pitanjce.
Koliko pšenice se stavlja i valjda procedite ujutru ili zrnca stoje dok se ne popije sve?


Да, треба бити прецизан. Петина флаше је ''маја'' . Дакле, не мора да буде оргинална ''два и по фунташица'' као у Русији. Било којој запремини израчунаш петину и то је то. Та петина је, практично, жито јер (сад си ме натерао да се сетим) - глицерина иде десет капи, цитрона ''на врх'' ножа, шећера кашичица. Наравно, ујутру се све то процеди, искоришћена ''маја'' баци, а остане чувена самагоњка која је мутна као сок од зове. Дефинитивно - права вотка је мутна. Не стигне да се избистри на ниво ове која се продаје у радњама.

Упознајте челичну хладну царицу...Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 663 korisnika na forumu :: 20 registrovanih, 2 sakrivenih i 641 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksanikolic1979, amstel2, Atomski čoban, BlekMen, Cvijo_ue, Detective, Djokislav, djordje92sm, dragoljub11987, Dusko Nikolin, GreenMan, havoc995, Ivan Gajic2, Mercury2, nemkea71, perko91, SERBIAN98, shmele, SsssssNOVI, VP3987