offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
WOW :: CHE ::A Ajnstajn... sve vise verujem u onu teoriju da je pokrao sve one silne teorije dok je radio u institutu za patente, jer je kao djak bio ispod proseka, nikakav student, a onda mu je odjednom nesto "kvrcnulo" u glavi... ma daj... Kazu da su se njegovom izlaganju teorija smejali zbog nemguce glupih gresaka u racunanju, ali su krajnji rezultati bili zapanjujuci...
(btw) Teoriju relativiteta napisala je Mileva Maric, a ne Albert Anstajn...
 People... Albert i Mileva su ishli na isti faks, tamo su se upoznali, kasnije i venchali... Iz njihovih "ljubavnih" pisama vidi se da su dosta razgovarali o fizici, a Mileva je inache bila mnogo bolji matematichar od Ajnshtajna, pa su odatle izvuchene neke pretpostavke da je "The Teorija" njena... ali u tim pismima, na primer, nisu nadjeni nikakvi konkretni tragovi njenog udela u njegovom radu. Ne kazhem da ga nije bilo, ne kazhem ni da ga radovi koje je imao prilike da vidja u Patentnom zavodu nisu naveli na neka razmishljanja, bilo bi zapravo chudno da nije tako, ALI... sve je to opet samo UDEO... Poenta je da je on umeo da upotrebi i povezhe sve te informacije do kojih je dolazio... Ajnshtajn je takodje chesto diskutovao sa jos nekolicinom prijatelja, o fizici, teoretisali su i "filozofirali"... Izgleda da je na nastanak specijalne (poshto postoji i opshta, nastala kasnije, da materija krivi prostor...) teorije relativiteta najveci uticaj imao Albertov prijatelj, mashinski inzhenjer, Michele Besso (njihova prepiska, od 1903 do 1955, jedan je od najznachajnijih izvora o A. zhivotu). Tokom jedne diskusije koju su njih dvojica vodili sredinom maja 1905, o elektrodinamici, Ajnshtajnu je "sinulo", pala mu je na pamet ideja, o kojoj je mozgao naredne noci, i sutradan, i pre nego shto je uopshte pozdravio Besso-a, "isprepadao" ga je, zahvalivshi mu se, jer je uspeo da reshi problem... Tada je A. postavio osnove, a 4-5 nedelja kasnije, poslao gotovu teoriju struchnom chasopisu "Anali fizike", da bi tek krajem septembra bila pripremljena i poznata formula E=mc^2. Ajnshtajn je odlichno baratao fizikom, bio izuzetno radoznao i kreativan, i neprestano "filozofirao", postavljao pitanja "A shta ako... ..........." Najvishe problema je imao zato shto mu visha matematika nije bila jacha strana, jer ga jednostavno nije narochito interesovala za vreme shkolovanja, pa je zato imao muku zhivu da ideje matematichki predstavi. U tome mu je pomagala Mileva M, a i on sam se potom trudio da ovlada potrebnim znanjem iz v. mat, po nekoliko puta objavljivao i prepravljao svoje radove, sve dok nisu bili sredjeni "pod konac", i bili nauchno prihvatljivi.
...........
JaneDoe ::Talenat je jedno i snoop sigurno na to nije mislio. Genije je nesto sasvim drugo. Tesko je objasniti jednog Mozarta koji se vec u trecoj godini zivota "igrao" muzikom i do svoje smrti (umro je sa
nepunih 36 godina) napisao toliko grandioznih djela, i usput stizao da uziva, izlazi, ozeni se..ma svi znate njegov zivot. Pa, jedan Da Vinci... ...
Bash tako... Verovatno caka i jeste u tome shto su se oni "igrali" znanjem... Nijedno genijalno delo nije nastalo pukim uchenjem, ili kao proizvod iskustva. Da je tako, ne bi bilo genijalno! "Genijalno" u sebi sadrzhi stvaralachki chin, iskorak, prevazilazhenje granica... "Mashta (/fantazija/improvizacija) je vazhnija od znanja, jer je znanje ogranicheno." (..."Mashta radi svashta"... hehe...) Mozhe neko da bleji u knjige do prekosutra, znace uvek samo ono shto u njima pishe. I toliko. Ako se zaustavi na tome - "The End". Znanje mozhe i treba da posluzhi kao dobra baza, "potkovanost", da bi se onda krenulo dalje... sa teoretisanjem, preispitivanjem, polazhenjem od pochetka, ako treba, a shta ako to sve uopshte nije tako?... "A shta ako se dve paralelne linije ipak negde seku?" .................. Otvoren um, ljudi, radoznalost i kreativnost, vechita zapitanost, sposobnost opazhanja, a ne uzimati "zdravo za gotovo" i gledati ispred sebe k'o upregnut konj... A inteligencija je, naravno, takodje veliki plus... kao i istrajnost, i velika, izistinska, posveccenost radu...
Valjda svi znate i kako je doshlo do pretpostavke da je Zemlja okrugla... Sedeo lepo cho'ek na obali, posmatrao brodicce, i... skontao da brod "nestaje" kao da tone, poslednja se vidi katarka na vrhu... I eto, "kvrcnulo" mu... Jednostavno se zapitao shto li je to tako, i nashao (ovaj put ipak logichko  ) objashnjenje... i usudio se da dovede u sumnju vazhece mishljenje. Potom je to i empirijski dokazano, obishli ljudi lepo svet... ali POTOM! A shta mislite kako bi tekla istorija sveta, da se, npr, chekalo na satelitske snimke?!
Pretender ::E, ovako da kazem i ja moje misljenje na ovu temu....ja mislim da svi ti naucnici, muzicari, knjizevnici....velikani svoga vremena...nije presudan faktor bio njihova inteligencija i znanje vec ideje do kojih su oni dosli, cesto totalno slucajno....ne moras biti hyper inteligentan da bi dosao do neke ideje koja moze da promeni izgled sveta kakvog ga poznajemo...
Pravi covek na pravom mestu u pravo vreme moze dosta toga da promeni
 DakleM... Ideje pokreccu svet...
"Mislite o tome." 
|
