|
Dok Zemlja još se kreće
I postoji njezin sjaj
Ono što neko nema, Ti mu to, Gospode, daj!
Mudromu podaj glavu, plašljivom konja — da krene,
Srećniku daruj novca...
I — ne zaboravi mene!
Dok Zemlja još se vrti — Gospode, Tvoja je vlast
Onome ko vlasti teži, nek mu bude u slast;
Ko drugome ne krati novca, nek predahnu oči mu snene,
Kainu kajanje daruj...
I — ne zaboravi mene!
Vjerujem u Tvoju mudrost i Svemoći poznajem sjaj,
Kao što ubijen vojnik u večni veruje raj;
Kao što veruje uho u tihog Tvog govora šum,
Ko čovek što veruje srcem, a dela mu ne shvata um.
Gospode, moj Bože, zelenooki moj,
Dok Zemlja još se vrti i sve to čudno je njoj;
I dok još vremena ima i vatre da je pokrene
Svakomu ponešto daruj...
I — ne zaboravi mene!
Dopuna: 12 Apr 2007 13:59
Vojnik od papira
Na svetu jedan vojnik bejaše
Smeo,visokih manira
Lep al' lutka dečija, gle!
Taj vojnik od papira.
Promeniti svet on hteo je
Za sreću, ne iz hira
A na niti bio je
Taj vojnik od papira.
I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira
Al' slušao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!
Tajne niste skrovite
Dali da vam dira
A čemu to?
Ponovite!
Bje vojnik od papira.
Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat
Ka vatri ruka pružena
Smetnuvši – da je papirnat.
U oganj, hajde, kreni sad!
Već korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad
Bje vojnik od papira.
Dopuna: 12 Apr 2007 14:00
ТАМОМ ЈЕ ОВДЕ СВЕ ЗАСТРТО
Тамом је овдe све застрто
и тихо је као на дну…
Ваша висости жено,
сањам ли да сте ту?
Нема ту довољно светлости,
стално прокишњава кров.
Жено, ваша висости,
на чији дођосте зов?
О, долазак ваш је ко ватра.
Од дима не могу дисати…
Па, изволите унутра.
Зашто на прагу стајати?
Одакле стижете? Ко сте ви?
Ах, баш сам смешан ја човек…
Па ви сте врата побркали,
улицу, град и век.
|
