Desanka Maksimovic

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gracanica

Gracanice, kad bar ne bi bila od kamenja,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko bogorodice Mileseva i Sopocana,
da tudja ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
kao srce predaka,Gracanice
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju nasih neimara ruku
ni andjeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same,
da se nismo privikli u tebe kleti.
Gracanice, kad bar ne bi bila od kamenja,
kad bi se mogla u visine uzneti!

Gracanice, da si nam bar jabuka
da te mozemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar mozemo podici na Taru,
u kalenicku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru,
Gracanice,kad bar ner bi bila od kamenja,
kad bi se mogla na nebesa vazneti!

Desanka Maksimovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbija je velika tajna

Srbija je velika tajna:
ne zna dan sta noc kuva,
ni noc sta zora radja,
ne zna grm sta susedni grm sanja
niti ptica sta se dogadja
izmedju granja.

Ne zna guster sta puzi ispod kamenja,
niti kukuruza struk sluti
sta se u susednoj njivi sprema.
Svakoga casa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema
da nije tajna.

Ko zna sta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna;
ti seljacki poslovni krici
sto se sbrda na brdo cuju
zaveru mozda kuju.

Ko ce u toj zemlji kada
znati sta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tesku tajnu
u rukama svojim drzi dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.

U toj zemlji i vetri,
i mirisi, potoci i reke,
i crkvena zvona
potajne prenose vesti,
na prvom zavijutku,
gde suma pocinje ona.

U toj zemlji ni zecjoj stopi
neprijatelj verovati ne sme,
ni tragu konjskih kopita.
Dogovori su mozda tajni
i zetelacke pesme
i udari sumskih sekira
i uspavanka uz kolevku skrita.
ko zna sta mozes sresti

Desanka Maksimovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glasovi noci

Noc je ovde puna strasnih glasova,
krstare kroz sumu zli vukovi,
dozivaju smrt starci cukovi,
prorice na bukvi sudbu zlobna sova.

Huje vretena crna jablanova,
lome se granja suhog likovi:
i gloze kao mladi vukovi,
potoci poniru izmedju zidova.

Nigde varnice sitne neces sresti:
nebo je tamna i bezdana jama,
gnezda su mraka svud po gudurama.

Svetluca samo,u dubokoj cesti,
srce panjeva puno mrtvog sjaja.
Suma je puna stasnih dogadjaja.

Desanka Maksimovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da mi je da ne umrem u tuđini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
Livada svaka lepa je mlada,
I sve reke nepoznate,
Svi vrhovi što se suncem zlate,
Sve i gde nije i gde jeste
Pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo žito želi
I sa koga smo cedili vina,
Zemlja koju smo pili i jeli,
Cija na ognju palili drveta,
Gde smo sahranili oca i sina,
Kao da je sva grob pradedovska,
Krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem,
U taj kraj gde biljka svaka,
Gde bubica svaka bolno me dira
Kao žbun sto na bratovom grobu cveta,
Kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
Koja nam je kao srce rođeno jasna
I tajanstvenija od svemira,
Hteo bih da mi grobom bude.

Desanka Maksimovic

• 1Ovo se svidja korisniku: Little mermaid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

po meni najbolja njena pesma je 'Ne ostavljaj me nikad samu'

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruka

Teska, puna kostanih opiljaka,
lezi u krilu staracka ruka.
Na njoj je ocrtana
modra grana vena
i azbuka bora, zamrsena.

Tek kad se digne detetu do zatiljka,
zasvetli se i prene
kao zalivena biljka,
otoci se otrov i umor iz vena,
opiljci kostiju se spoje,
legne zglob u zglob.

A cim dete ode,
ruka opet klone
i padne u krilo
kao u grob.

Desanka Maksimovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::po meni najbolja njena pesma je 'Ne ostavljaj me nikad samu'

"Opomena"- ali postovao si ju vec, pa sam mislila da nema potrebe da ponavljam...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potrebno mi je...


Potrebno mi je mnogo sunca,
i to nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nezhnosti,
i to svakog dana, i mnogo od miloshte rechi,
potrebno mi je primirje
izmedu srca i seccanja
izmedu neba
i bola koji pred njim klechi.

Potrebna su mi dobrodoshlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to shto veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mrzhnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.


D. Maksimovic


Dopuna: 30 Apr 2005 21:02


Nejasna pesma


Hvala ti za ovaj chas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun,
O, ne treba sklopiti ochi suza pune
kad mesec izlazi.

Sici treba na livade i put,
gde tishina lezhi bistra preko bilja
i spava mesechine shiroki skut,
pa zalutati u noci, bez cilja,
kao u snovima.

Jer vazhno je samo ono shto je vechno:
meseca i srca uzrok polazni:
i, ma koliko bilo protivrechno,
voleti treba shto su prolazni
lepote chasovi,

shto za radoshcu bol dolazi,
shto sa zaboravom se ne mozhe boriti.
Voleti treba sve shto prolazi
O, nikada nishta nemoj zboriti
kad mesec izlazi.


D. Maksimovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NE VOLIM DESANKU MAKSIMOVIĆ........ali zašto to moram napisati?.....HaHa ....Jače je od mene....NE VOLIM JE!!!!!!!!!!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Heh... a meni to ne smeta da volim i Desankine, i tvoje pesme...


* * *


Kisha


Ti kishu volish, evo kisha pada.
Ne chini li ti se, blage uspavanke,
shto bi ih s najdrazhih usta hteo chuti,
glasovi o kojim uvek sa zhudnjom snevash,
po svoj vasioni da su razasuti?

Ne chini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne chini li ti se, negde kao plima
nechija nezhnost prema tebi raste,
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne chini li ti se, neko tiho zove:
dodji k meni, dodji, dodji.

Ne chini li ti se da govore kapi,
da odjekuju svi prostori suri:
pozhuri k meni, pozhuri, pozhuri.
Ne chini li ti se, bezbroj nekih grla
nechijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim, patim, patim.

Ne chini li ti se, pljusak milovanja
o kojim se u najtishim chasovima sanja
da lije sa svih grana i oluka,
buja po gradskim plochnicima golim,
i da glas neki toploga prizvuka
shumori odasvud:
volim, volim, volim.

Ne chini li ti se, u naletu jachem
neko, ko dugo je suze uzdrzhav'ô
da sad ih lije i bolje mu biva?
Ne chini li ti se, odasvud se sliva,
odasvud roni:
plachem, plachem, plachem.

Ne chini li ti se, mada sunca nema,
lepota neka kako svicce svuda
o kojoj si sanjao od postanja?
Ne chini li ti se da govore kapi,
da chujesh iz njih topla obeccanja:
dogodice se
chuda, chuda, chuda.


* * *


Uteha


Jos danas smo zajedno,
pa ko zna kad vishe,
oticci ces daleko.

Pochece nemilo i prazno
da se muti svitanje.
Bolece me ljudi hitanje
kroz romorenje magle,
i nocni razgovor ptica
kojima ne znam imena.
Znam, plakacu sa rodjene tuge
kad umre u jesen kakva
bledolika zhena.

Jos danas smo zajedno
pa ko zna kad vishe,
oticci ces daleko.
A ja ti nikad ne reko'
shta meni bishe
tvoje tople priche,
ni tvoje utehe blage:
kako cemo od drage do drage
zvezde provoditi vechnost
u radosnom lutanju;
a plakati kad budemo hteli,
kako cemo u tihom cutanju
zagledati se u daleku, tuzhnu zemlju,
gde smo se prvi put sreli.


D. Maksimovic