|
REČI
Reči mogu da povrede,
ali i da oproste.
Postoje reči koje jauču i
reči koje plaču,
reči koje nas do neba dižu
i one koje nas u more bacaju,
reči koje u čitavoj utrobi
oluju stvaraju
i one koje nas u smiraj vraćaju.
Da li su reči mostovi
koji nas spajaju,
ili su reči zidovi
koji nas razdvajaju?
Teško je rečima mostove graditi,
a vrlo lako sa malo reči
tvrđave rušiti.
O kako bih ti
toliko toga želela reći,
ali mi nedostaju reči
koje nisam štedela.
Previše sam ih rasipala,
ponajviše one dve reči
kojima sam želela
da ti kažem sve,
a ti ništa shvatio nisi!
Ali samo dve reči
oživele bi moje već mrtvo ja!?
A ti... ćutiš!
×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*×´¨`·.×*
TRAŽIM TE...
Tražim te, lutajući uzaludno
snežnim, vlažnim ulicama
osvetljene mračnim.
Očekujem te u svakom prolazniku,
vidim te u izlogu,
osećam te u pahulji
koja se topi na mom licu.
Tražim te na nebu
u belim oblacima,
prisutan si u svakom,
liče na tebe,
svetao i taman.
Tražim te u knjigama,
u gomili papira koje leže na stolu,
na iškrabanim ceduljama,
ispisane nervoznim pokretima,
kafom umrljanim listovima
na požutelim koricama.
Tražim te u kišnim kapima,
u rosi, inju, mrazevima,
na opalom lišću, tražim te...
I nalazim te,
samo u svojim mislima,
u srcu i snovima!
Na obali reke,
očekujem tvoj dolazak,
u sumrak umirućeg dana
vidim tvoj lik...
I gubim nadu da ću te pronaći,
da ću te ikad ponovo sresti
i još jednom zavoleti!
Ćutnja ...
|
