~::MK::~

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledam televiziju i lepo vidim:u moj rodni grad,koji i budan sanjam,stizu probisveti i propalice,hiromanti,stizu varalice,krojaci novog odela,pisci-zderonje,amateri,cirkusanti,lazovi,krivotvoritelji,kradljivci tudje muke,mucavi govornici,pevaci bez sluha i predavaci na losem glasu,profesori ex-cathedra,prodavci magle i dima...I svako od njih zasluzuje vest u najgledanije vreme,svako od njih ima dvoranu punu do poslednjeg mesta.Istina,televizija ne snima ton vec samo sliku,pa oni otvaraju i zatvaraju usta kao ribe na suvom,ali,o ruznog li sna:-medju publikom
otkrivam svoje nekadasnje prijatelje i susede,prve ljubavi bez ljubavi,rodjake i ucitelje,vidim kako s divljenjem slusaju ove opsenare,kako im tapsu i naivno predaju nagrade,povelje i vence,diplome i pakete,i vidim,lepo vidim,ni na pamet im ne padam dok se dive ovim prevarantima(osecam,vec odavno su zaboravili cak i kako izgledam),a od svih gradova na svetu,jedini u koji ne smem da se vratim,to je bas moj rodni grad,svejedno sto samo ja poznajem i brizljivo cuvam reci ljubavi za njega,i jedini ja,onu tajnu madjijsku sifru koja,kada se izgovori,pretvara u prah i pepeo lazne proroke.Ali, sta to vredi kad sam vec toliko dugo u dobrovoljnom izgnanstvu,koje niko i ne primecuje.

(Momo Kapor)