offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Suzanu Tamaro obozhavam, roman "Idi kuda te srce vodi" preporuchujem (ali ne i film...)
* * *
Razmishljala sam "da li da...", i eto, odluchih... evo jednog odlomka iz romana "Skitnica", koji kao da sam ja napisala, deo je mene, i nerado ga delim sa drugima... ali... znam koliko bi nekima moglo da znachi... koliko su meni neki ovde prochitani redovi znachili... i eto 
"...
Pisanje! Mogucnost pisanja! to je dugo sanjarenje nad belim papirom, nesvesno sharanje, igre pera koje se vrti oko mrlje mastila, koje gricka nesavrshenu rech, grebe je, zasipa strelicama, ukrashava antenama, crtama, sve dok ta rech ne postane nechitljiva i ne pretvori se u fantastichnog insekta koji odlecce kao neki vilinski leptir...
Pisanje... To je zaustavljen pogled, hipnotisan odbleskom prozora u srebrnoj mastionici, bozhanska groznica koja udara u obraze, u chelo, dok neko blazheno umirenje ledi na papiru ruku koja pishe. To, takodje, znachi zaboravljanje vremena, lenstvovanje na divanu, haos inventivnosti iz koga chovek izlazi premoren, otupeo, ali vec nagradjen i natovaren blagom koje lagano rasporedjuje po chistom listu hartije, u malom svetlom krugu koji se shcucurio ispod lampe...
Pisati! Prosuti sa zhestinom svu iskrenost iz sebe, na papir koji mami, tako brzo, tako hitro da se ponekad ruka bori i opire vodjena nestrpljivim bogom koji njome upravlja... i pronacci sutradan, umesto zlatne granchice koja se chudesno rascvetala u jednom usplamtelom chasu, suvu strnjiku, usahli cvet...
Pisanje: Dokolicharsko zadovoljstvo i patnja! Pisanje!... Oseccam s vremena na vreme, u velikim razmacima, zhivu potrebu, kao zhedj u leto, da belezhim, da slikam... Jos uzimam pero da bih pochela opasnu i nesigurnu igru, da bih pod njegovim dvostrukim, savitljivim vrhom, uhvatila i zadrzhala pridev koji se preliva, bezhi, zanosni pridev... To je samo kratka kriza, zhiganje jednog ozhiljka...
Suvishe je vremena potrebno za pisanje! Osim toga, ja nisam Balzak... Krhka fabula koju gradim mrvi se kad zazvoni raznosach namirnica, kad chizmar donese rachun, kad advokat zove telefonom, kad mi pozorishni agent naredjuje da dodjem u njegovu kancelariju zbog >>honorarnog posla u gradu kod ljudi ne-mozhe-biti-boljih, ali koji nisu izuzetno darezhljivi<<...
...Sutra je nedelja: popodne i veche u Ampire-Klishiju. Dva sata vec!... Vreme je da jedna spisateljka koja je poshla rdjavim putem ode na pochinak."
(Sidonie Gabrielle Colette: "La Vagabonde")
|
