|
Ljubav,Bogatstvo,Tuga,Sujeta i Znanje
Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi Ljubav,
Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu daleko od svih
svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo
ostrvo polako pa sve brze i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo
ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napustaju
svoje lepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.
Jedino Ljubav, postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona verovala
i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti
lepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da
mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena
sa sobom, ali ... sad vise nema nacina da sa ostrva ode. Svi camci, brodovi i
splavovi vec otplovili a za pravljenje novih vise vremena nema. Pocne ona da
doziva upomoc.
Nekako u to vreme put tuda nanese Bogatstvo.Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti
i zamoli Bogatstvo:"Primi me. molim te na svoju jahtu. Ostrvo tone. Udavicu se.
"Bogatstvo je pogleda ispod oka pa kaze:"Izvini, ali moj camac je pun zlata i dragog
kamenja. Nema mesta jos i za tebe, Ljubavi.Ako i ti budes usla bojim se potonucemo."
I ode. Ljubav vec pocinje da hvata panika. Ostrvo je sve manje. Voda je sve blize.
U panici, ljubav i dalje doziva u pomoc. Uto tuda na svom splavu naidje Tuga.
Ljubav se obraduje starom prijatelju:"Tugo, molim te, spasi me. Potonucu zajedno sa
ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi steta da svet ostane bez ljubavi." "Zao mi je, Ljubavi.
" odgovori tuga "Toliko sam tuzna da ne mogu da te povedem sa sobom. Zelim da budem
sama." I ostavi Ljubav daleko iza sebe. Na ostrvu Ljubav vec hvata ocaj.Ne vidi nacina
da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se nasla i to zato sto je verovala u bolje
sutra.Medjutim, tracak nade, ili je mozda u pitanju vera jos uvek, je nagoni da i dalje
doziva u pomoc. Njena dozivanja privuku paznju Sujete koja je tuda slucajno prolazila.
"Povedi me sa sobom" - zamoli Ljubav Sujetu - "Pogresila sam sto sam verovala. Sada
sam ostala zaglavljena ovde. Ti si mi jedina nada." Sujeta na to odgovori: "Ne dolazi
u obzir!Vidi kakva si prljava i mokra, hoces da mi pokvasis camac?! Sama si kriva!Sad
snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odes dok se jos moglo." I jos uvredjena ode i
ostavi Ljubav sa njenom tuznom sudbinom Izgubivsi i poslednju nadu, Ljubav se predala
sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen sto je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog,
ostrva i cekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to, niotkuda,
pojavi se neki stranac u camcu. Stranac pridje sasvim blizu i pruzi Ruku ljubavi.Ona
udje u camac i on je preveze na susedno ostrvo.Tu je Ljubav izasla iz camca, zahvalila
se i posla dalje.Tek par metara dalje shvatila je da ona ne zna ko ju je zapravo
spasio.Okrenula se i dotrcala natrag do obale, ali camac sa strancem vec se izgubio
na horizontu.Tad je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali.Prisla je i
upitala:"Reci mi, Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?" Znanje je
pogleda, nasmesi se pa joj rece:"Kako, zar ti ne znas?To je bilo Vreme."
"Vreme?"-zbunjeno upita Ljubav. "Da, Vreme"-odgovori Znanje. "Jer, jedino je Vreme
sposobno da spozna koliko je Ljubav velika."
|
