Zedj - Ivo Andric

Zedj - Ivo Andric

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2005
  • Poruke: 400
  • Gde živiš: Zemun

Zedj


Koračam još kao da idem

Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.

Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.

Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.




Dopuna: 05 Jul 2006 22:08

...Na tuđem moru. Ne prate mene
senke dobrog voćnjaka
ni Višegradska staza, uvek tužna

Blede blagoslavi.
Tonu darovi u danima i moru;
Ginu ožiljci rana i milovanja
za uvek!
A iznad mene i neba i mora
jedino ime, cilj i znak i snaga:
žeđ moja beskrajna i sveta...

Dopuna: 09 Jul 2006 15:53



Lanjska pesma

Mirišu silno bijeli cv'jetovi
i pada sitna kiša proljetna,
ja kisnem sam.

O niko ne zna kako je
teško hoditi sam i bolestan,
bez igdje ikog svoga,
u zlatno proljeće.

U srcu mome nema ljubavi,
u srcu mom su tavni spomeni,
davni i mučni.

Silno mirišu bijeli cv'jetovi.
Kisnem. Bez mira, bez ljubavi.
Sam i žalostan.


Dopuna: 10 Jul 2006 23:23



San o Mariji


Ja nisam nikad video tvoga lica,
a pregrst sunca,
jedina sto je pala na moj put,
bjese iz tvoje ruke.


Sudbina. Snijeg i vjetar i strah.

Jedna jedina radosna
vijest, sto je pala u moj kut
bijese iz tvojh usta.

Prastaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan cas je stala
uboga dusa, ne znajuci kuda s'ocima,
i drhtala.

Tako je prosao zivot.
i nikad nisam video tvog lica.



----------------


Potonulo

Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.


Dopuna: 30 Nov 2006 20:44

Jedan Novembar

Studen. Duboka noc.
Zdaleka prozori kuca svetle.
Svetlost se stazama toci
Ko mnogo tihih sreca
Vezenih na platnu noci.
Vidim kako je dobro
Imati nocas svoj kut,
Sporo i bez svrhe idem,
Gola mi stabla beleze put.
O dobri ljudi, gorko je meni
Kad bljeste oci vasih sreca
Na moje mrtvo polje,
Pa ipak sumnjam i ne znam ni nocas
Ni sta je dobro, ni sta je bolje.
Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
I slusam kako vreme neumorno
Okrece tocak, vecno i sumorno,
Svetlost i tamu hitec da sjedini,
I prede pokrov, velik i jedini,
Za moju sumnju i za vasu veru,
Za vasu srecu, kao i za moj bol.

edit by bla bla - izbrisani ponovljeni stihovi



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 774 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 5 sakrivenih i 743 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, acatomic2, amaterSRB, Boris902, Drug pukovnik, ekser222, Gamer, goxin, ivance95, kovac9mm, Lazar mirkovic, matorigile, Mercury2, milos.cbr, Mlav, Nebo_M, nemkea71, Novi2, pein, Regrut Boskica, Snorks, suton, vasa.93, vathra, zlaya011, Čivi