Manastir

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan monah kaže da se nose u džepu.
E sad...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Apr 2019 21:21

Sagacity ::Manastir je institucija kao i svaka druga. Imaju nadređene. Imaju svoju organizaciju, moraju da zarade neki novac da bi imali od čega da žive. Moraju da se bore za svoju poziciju među manastirima da bi mogli da privuku investicije za neko proširenje ili unapređenje manastira.
Među monasima i monahinjama je takođe borba za poziciju. Ima tu svega. Ipak smo svi ljudi i neke stvari svojstvene čoveku nisu izbrisane ni u manastiru.
Da li posećujem manastire? Povremeno da. Verujem u svetinju ali se ne vezujem za osoblje istih. Malo je pravih monaha i monahinja koje imaju ono nešto više u sebi.
Наравно да сваки манастир треба да заради новац, па новац никоме не пада с неба, нити манастири добијају неки новац од државе да би платили струју, воду и сл.
Са друге стране, то колико ће држава улагати у манастире, то није до самог манастира, и манастир ту не може нешто посебно да утиче, кад све зависи од планова и обавеза државе, нпр. неки манастири су под заштитом УНЕСКА, неки нису, у некима је рестаурација мање потребна, у некима је приоритет да се што пре заврши. Неки манастири су и пропали због небриге државе, као што је манастир Градац.
Што се тиче осталог што си написала, кад будеш поразговарала са неким од монаха или монахиња, видећеш да су то нормалнији људи од 99% људи који ти и ја срећемо у току једног дана.

Dopuna: 29 Apr 2019 21:36

vinted ::Sa Wikipedije :
"Manastir (grč. monasterion (μοναστήριον): kuća monaha, pustinjakova ćelija, prema monastein: živjeti sam, od monos), u istočnom hrišćanstvu, zajednička kuća u kojoj, prema utvrđenim pravilima, žive monasi ili monahinje; u užem smislu riječi pravoslavni samostan, crkva sa zgradama. Duhovno i kulturno središte istočnog hrišćanskog svijeta.

Načinom gradnje može biti pećinski, skitski (šatorski) i zidani (lavra).

Prvi cenobitski manastiri (život u zajednici) nastali su u IV veku.

U srednjem veku nastali su mnogobrojni monumentalni manastiri u Makedoniji (Nerezi), Srbiji (Dečani), Bugarskoj (Rilski manastir) i Rusiji (Kirilo-bjelozerski manastir)."

Да направим малу допуну - манастир није "пустињакова ћелија". О чему се ради ? Неки манастири имају скитове или отшелнике који припадају неком манастиру. То значи да отшелник представља пустињака или човека који добар део у току године (али не искључиво) проводи ван манастира. У манастир дође за велике празнике на богослужење да се исповеди и причести.
На Светој Гори, поједини манастири имају мале заједнице монаха, који се називају скитови. Ти скитови су удаљени од самог манастира и имају посебно задужење (такозвано послушање) (на пример постоје скитови који се баве само иконописом).
Сваки монах у манастиру има своје послушање, тј. посао који обавља. Постоји време за рад, време за молитву, време за одмор. У малим манастирима сви раде све, тако да те поделе нису толико строге, док у манастирима од 10-20 монаха, свако ради свој део посла, неко је кувар, неко брине о хигијени, неко је гостопримац...
Соба где живи монах назива се монашка келија, то представља на пример низ просторија који се налазе у порти неког манастира, где сваки монах има своју келију, а где се налазе и заједничке просторије (трпезарија, кухиња, гостопримница и сл.)
Манастири могу бити идиоритмијски и киновијски. Киновија представља општежиће. Разлика између киновије и општежића је, (између осталог) што у киновијском уређењу монаси немају заједничке оброке, већ једу одвојено у својим келијама.
Општежитељни манастири су по неким стварима исти са киновијским, а оно што их разликује је заједничко обедовање монаха.
Монаштво је настало у III веку, али је доживело експанзију у IV веку.
У нашој земљи постоје манастири из преднемањићког периода, који на жалост нису сви у добром стању. Најпознатија је црква код Новог Пазара ("Петрова црква") као најстарији комплетно сачуван објект из преднемањићког периода. Постоје и многи други објекти који су делимично сачувани (манастир Стара Павлица и други).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RIA ::
Што се тиче осталог што си написала, кад будеш поразговарала са неким од монаха или монахиња, видећеш да су то нормалнији људи од 99% људи који ти и ја срећемо у току једног дана.
Neko meni jako blizak je odavno zamonašen....

Takođe, ono sa čim se nikako ne slažem da svako može biti ktitor, pa i oni koji su se ogrešili o zakon. Ono tipa, zezneš svašta nešto, uložiš u manastir i čist si...To su stvari koje ne shvatam džaba...Ne da ne shvatam. Već ne želim da shvatim....
No ovo je pričaonica i ovde smo da se šalimo....
Imamo zanimljivh tema RIA. Upravo pričamo o tome za šta smo talentovani...ali imamo i antitalenat temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Знаш како, теме су опширне и широке, ктиторство води у неку другу тему, та тема у трећу и тако.
Што се самих монаха тиче, мислим на то да познајеш више од једног монаха, односно да си разговарала са њима. Мада је термин "познавати" монаха доста климав, јер монаси су такве особе да првенствено не воле да причају о себи, посебно сваки монах не воли да прича о животу пре манастира, а ко је у манастиру не воли да одговара на питања "Одакле сте" и "Колико сте дуго у манастиру".
Наравно да има разлика од монаха до монаха и од монашке заједнице до монашке заједнице.
Проблем са нама свима јесте што ми очекујемо да монаси буду безгрешни, а не гледамо како треба сви ми да будемо. Монаси воле и да се нашале, имају више посних дана него хришћани који живе у свету, а са друге стране то је нешто много више и много узвишеније него што ми можемо да замислимо. Ми који само причамо са монасима и све гледамо са стране.
Уосталом сигурно знаш и сама да се дешавало да неко просто напусти манастир и врати се у свет, исто као што се дешавало да неко изненада "пресече" и без обзира што има сигуран посао и извор прихода, одлучи да промени начин живљења и оде у манастир.
У сваком случају причати са људима који не псују, не пуше, никада не једу месо, и имају некако специфичан "монашки" хумор је дефинитивно нешто што освежи сваког човека.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RIA ::
Што се самих монаха тиче, мислим на то да познајеш више од једног монаха, односно да си разговарала са њима.

Idem da spavam...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod nas ne samo da su upisana imena kriminalaca, nego imaju i freske u crkvi sa njihovim likovima.

Crnjak. Paradoks. Filozofija apsurda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RIA :: монаси су такве особе да првенствено не воле да причају о себи, посебно сваки монах не воли да прича о животу пре манастира, а ко је у манастиру не воли да одговара на питања "Одакле сте" и "Колико сте дуго у манастиру".
Ovo je uvod teme :
https://www.mycity.rs/Pricaonica/Manastir.html
Tema je više zezatorskog karaktera. I što se mene tiče, tako će i ostati.....Sinoć sam žurila pa nisam odgovorila...
Razočaraću te, ali ima i onih monaha koji i te kako vole da pričaju o sebi. Nisu tamo svi duhovno izgrađeni. Malo je onih koje je izistinska vera usmerila. Ima mnogo i iskušenika koji se nikada ne zamonaše. Ma ima svega kao i u svim ustanovama.
Inače, živim na 40 km od ''Male srpske Svete Gore''. Relativno poznajem sve te manastire. Neki su više duhovni, neki nešto manje. Preobraženje, Nikolje, Blagoveštenje su svakako manastiri koji se izdvajaju.
U svaki od manastira ako navratiš između službi bićeš poslužena i moćićeš da popričaš sa nekim od monaha. Uvek ima neko. Sretenje mi je bilo sinonim za sestru Ninu.
Ako ideš prema Uvcu imaš manastir Dubrave. Ako prisustvuješ nedeljnoj službi obavezno ostani na doručku, tada možeš da razgovaraša sa Ocem Danilom. To je opet onaj od retkih duhovnika koji je pomalo i prozorljiv a retkost kao dobra i prosvećena osoba.
E sad, ako kreneš malo dalje prema Crnoj Gori tu imaš manastir Sv. Trojice-Bistrica e tu je Jeromonah Melentije. Lik koji se više puta razvodio i uopšte nije duhovno izgrađen za sveštenika.Njegovo ponašanje je posebna priča. Ali ga je tu neko postavio...Itd. itd. Sam manastir ima pravu svetinju koju možeš da osetiš, ali džaba treba trpeti Melentija...

Potičem iz porodice koja se pričešćivala još u ono vreme kada se ''džumle'' išlo u crkvu. Ništa leva-desna strana, odvajanje muškaraca od žena. Svi zajedno. U kući mog dede su se lomili slavski kolači.
Imam i Bibliju, dobila na poklon od jednog sveštenika-blagoslov, i Psaltir itd.
Da li sam neki poseban vernik? Nisam. Zato što nisam dovoljno smerna, krotka...

Spadam u osvešćene vernike koji ništa ne idealizuju. Manastiri i osoblje istog nisu iznad onih materijalnih vrednosti za koje je vezan običan čovek. I oni imaju mobilne telefone. Ne svi ali ima i tih. Ako dobiju malo više novca od države ili imaju naklonost države oni ''profitiraju'' pa voze skupa auta.
Onda, posebno se radi na ''zadobijanju'' vernika koji rade u inostranstvu kako bi imali veće priloge.
Da ne pričam o tarifama za krštenje itd. Vavedenje kod Čačka je postao najviše poznat po tome.

Doživela sam u jednom manastiru da dođe ''mafi'' svita sa sve obezbeđenjem i pištoljom za pojasom. Možeš tek to da zamisliš. A monahinje ih dočekuju kao bogove. Odmah raspremanje stola, da se jede. Naklonost samo takva.

Generalno, ništa ne idealizujem. Verujem da nešto ima, ali ako veru nisi izgradio duboko u sebi džaba obilaženje manastira, teoretisanje itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja verujem u jednu Sagacity, svedržiteljku

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi napraviše ozbiljnu temu u pričaonici, nisu normalni.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::RIA :: монаси су такве особе да првенствено не воле да причају о себи, посебно сваки монах не воли да прича о животу пре манастира, а ко је у манастиру не воли да одговара на питања "Одакле сте" и "Колико сте дуго у манастиру".
Ovo je uvod teme :
https://www.mycity.rs/Pricaonica/Manastir.html
Tema je više zezatorskog karaktera. I što se mene tiče, tako će i ostati.....Sinoć sam žurila pa nisam odgovorila...
Razočaraću te, ali ima i onih monaha koji i te kako vole da pričaju o sebi. Nisu tamo svi duhovno izgrađeni. Malo je onih koje je izistinska vera usmerila. Ima mnogo i iskušenika koji se nikada ne zamonaše. Ma ima svega kao i u svim ustanovama.
.
Ниси ме разумела. Знам да има монаха који причају о себи. Нисам ни рекао да никада ни један монах не воли да прича о себи, већ да је то неки просек. Свакако када дође угледан гост, и када разговара са игуманом, наравно да ће му или игуман или неко други ко га је дочекати одговорити на питање о себи. С тим да свакако монах неће кренути да прича неке опширне приче нити ће у први план истицати себе, већ одговарати на питања.
Оно што сам рекао у ранијој поруци су туристи којих свакако има данас много, који монахе који их дочекују и који им причају о манастиру, дочекују са питањима "колико сте дуго у манастиру" и "одакле сте ви".
Смисао моје прве поруке јесте да се допуни неадекватно објашњење Википедије, које је такво да више тога остане нејасно него јасно.
То да је мало њих које је истинска вера усмерила, мислим да реално не могу да причам о томе, али само трајање монаха у манастиру и њихово понашање говори ми доста, мада свакако да свако чува за себе питање због чега је дошао у манастир.
Људи очекују да оду у велике манастире, и да их неко послужи кафом, да седну са игуманом и попричају, или бар са неким монахом. То нажалост у великим манастирима није могуће. У мањим јесте, али све зависи од обавеза братства, људи очекују да на "добар дан" игуман изађе и прича са њима, а могуће да људи треба да питају парохијског свештеника за савет, нешто везано за славу, крштење, венчање или да им је потребна материјална помоћ.
Опет да поновим, ниси ме разумела. Људи очекују да су монаси светитељи и да им ништа не фали.
А патријарх српски Павле је рекао - какав народ, такви и свештеници. Па сходно томе, и монаси. И онда нема шта да се жалимо, с обзиром на то да је под јурисдикцијом целе СПЦ мушко монаштво малобројно, свакако да је посебна прича о томе што има манастира са по једним монахом. А то зашто женског монаштва има много више, то је ипак нека друга прича.
Што се тиче тарифа, вероватно знаш да у епархији Жичкој се по манастирима не венчава. Управо јер је народ ишао (из ко зна којих разлога) у манастире (избегавајући парохијске цркве) , тако да само људи који живе у селима близу манастира се венчавају.
И у другим епархијама у Србији се не може венчати у манастиру, као што се пре извесног времена могло.
Што се тарифе за крштење тиче... Био сам присутан, а сигурно и ти добро знаш, када људи који треба да се крсте, или који су тек крштени хоће "цифру" од свештеника. Не помаже ни оно "цена је колико дате"... Лепо каже један свештеник - људи неће да плате мање од оног колико се иначе плаћа. Неће да плате више од тога. Стога - хоће да чују тачну цифру. Хоће да чују колико се обично оставља и колико просечно кошта крштење.
Када би се исповедали и причешћивали у парохијској цркви и када би се тамо крштавали вероватно до те непријатне ситуације, да траже тачну цифру од свештеника, можда не би дошло.
На Острогу и у другим манастирима су некада тражили благослов од парохијског свештеника за венчање јер је било случајева да људи бану тек тако са идејом да се венчају. Што може да доведе до непријатних ситуација.
Да не причамо о непријатним ситуацијама у манастиру кад су венчања. Ту су онда полуголи гости, можда и нека хармоника, али сигурно полуголи гости. Постоје и венчања где гости нису баш обучени као за корзо односно вечерњи излазак, али је то ретко. Па очигледно да су монаси сада у мало бољој ситуацији јер макар не морају да се склањају кад наиђе венчање.