Mitologija Starih Slovena

1

Mitologija Starih Slovena

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Za početak:

Pokrštavanje Slovena je bio proces prelaska Slovena u hrišćanstvo i napuštanja stare slovenske vere.
Trajao je više vekova: od 1. veka do kraja srednjeg veka (srednji vek obuhvata period od 5. do 15. veka).
Prihvatanje hrišćanstva je uslovljeno organizovanom misionarskom delatnošću Vizantije, a kasnije je sprovođeno zakonskom prisilom, pa i nasiljem!

Različiti slovenski narodi primili su hrišćanstvo u različito vreme:
- Slovenci u 7. veku,
- Česi, Hrvati, Bugari, i Srbi u 9. veku,
- Poljaci i Istočni Sloveni u 10. veku,
- Pomorani tek oko 1168. godine.

Na osnovu danas raspoloživih izvora mitologiju je nemoguće rekonstruisati u celosti.

Neke zanimljivosti ću kačiti u ovoj temi.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vampire and philosopher problem owner sm©
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 7067
  • Gde živiš: ... gde nema vode kad pada kiša...

Подржавам и покушаћу да се укључим... Ziveli

http://www.starisloveni.com/

Само, ја бих ово пребацио у Историју. Превише ми је то добра и богата тема за Причаоницу.. истини за вољу, било је већ отварања сличних тема, али нису заживеле, а и тамо дати линкови одавно су угашени...



offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Vođanoj




Vodeni duh. Prikazan je kao nag stari čovek sa licem nalik žabi, zelenkastom bradom, pokriven algama i muljem. Napada ljude koji se zatkenu pored vode, posle zalaska sunca.

Vodenjaci potiču:
- po jednom verovanju od duša utopljenika, pogotovo onih čija tela nisu sahranjena;
- po drugom verovanju vodenjaci su duše zlih, grešnih ljudi, koje po kazni žive u vodi.


Vođanoji su besmrtni, ali se podmlađuju i stare s mesečevim menama. Vreba neoprezne da ih uvuče u vodu. Davljenici postaju njegovi robovi u dubini njegovog carstva koje predstavlja kristalna palata ukrašena zlatom i srebrom.

offline
  • Osvjedodžbeni spretnik munjarstva
  • Pridružio: 04 Jul 2011
  • Poruke: 5424
  • Gde živiš: Beograd

Skywhaler ::Подржавам и покушаћу да се укључим... Ziveli

http://www.starisloveni.com/

Само, ја бих ово пребацио у Историју. Превише ми је то добра и богата тема за Причаоницу.. истини за вољу, било је већ отварања сличних тема, али нису заживеле, а и тамо дати линкови одавно су угашени...

Podržavam, ali da se otvori obavezno pomoćna tema u Pričaonici. Mr. Green

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Periodizacija slovenske mitologije prema V.V.Ivanovu i B.N.Toporovu (V.Ilić "Mitologija i kultura"):


Prvom stepenu slovenske mitologije pripadaju dva praslovenska božanstva - Perun i Veles čija su imena verno rekonstruisana, kao i pripadajuća im ženska božanstva. Oni su međusobno povezani kao učesnici olujnog mita: bog nepogode Perun, koji živi na nebu, na najvišem vrhu planine, progoni svog zmajolikog neprijatelja Velesa, koji živi na zemlji.

U praslovenski panteon mogla bi ući i božanstva različitih slovenskih tradicija: staroruski bog Svarog i njegov sin Svarožić - Znarasis kod Baltičkih Slavena. Isto tako drevnoruski Dažbog i južnoslavenski Dabog. U praslovenski panteon može s uvrstiti i Majka zemlja i druga božanstva.

Nižem stepenu pripadaju božanstva povezana s proizvodnim ciklusima i sezonskim poljoprivrednim obredima. To su bogovi Rod i Čur kod Istočnih Slavena, kao i brojna ženska božanstva kakve su Mokoš i Dodola.

Stepenu apstraktne personifikacije božanskih funkcija pripadaju božanstva Pravda i Krivda, Dobra Kob i Zla Kob.

Prema L. Legeru u naše doba reč bog je u svim slavenskim jezicima ista. Nju nije moglo donijeti hrišćanstvo.

Reč bog nalazi se u imenima najvećeg broja drevnoslovenskih božanstava (Dažbog, Staribog, Dabog, Belobog, Crnobog). Prema Legeru reč bog je istovetna sa sanskritskim bhaga (blagostanje, sreća). To je jedan od epiteta bogu i ime jednog božanstva iz "Vede". Božanstva stupnja apstraktne personifikacije susreću se u bajkovitim pričama koje su podudarne s vremenom nastanka bajki, a takođe i sa konkretnim životnim situacijama.

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Dodola

(takođe: Perperuna, Preperuša, Paparuda)


Predstavlja boginju kiše i oblaka i žena Peruna, vrhovnog boga starih Slovena. On je bio vladar neba, groma, munja i borac protiv suše. Perunov brat Veles je vodeni bog i živi u podzemlju, a Perun sa njim deli Sunce. Suša je predstavljala Velsovu krađu, a kiša Perunovu milost. U nekim krajevima dodole su svoje ritualne izvodile četvrtkom, jer je četvrtak bio posvećen bogu Perunu. Takođe, neke dodole su se kitile i hrastovim lišćem, a hrast je bio jedan od atributa boga Peruna.

Dodolski rituali su ritualne igre i pesme čiji su magični elementi imali za cilj da izazovu kišu.
U igri su učestvovale uglavnom mlade devojke, od 5 do 12 godina, jer su ritualna pravila zahtevala potpunu nevinost.

Idea Rituali su bili akitivan u Makedoniji sve do 1960-ih godina prošlog veka Exclamation

Prve spise o ritualima je ostavio bugarski jeromonah Spiridon Gabrovski, 1792. godine.

Za oblake se verovalo da su "božanske krave", a da kiša nastaje tako što ih Perperuna muze.

~

E sad, kako izgleda kada se malo heavy zvuka ubaci u paganske rituale Mr. Green
Tera kišu 100% cap cap

Etno grupa IVA - NE DODOLE! TERANJE KISE

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

U Ukrajini postoji religija zvana RUNvira (Рі́дна Украї́нська Націона́льна Ві́ра).

Bazira se na staroslovenskoj religiji, tj. gaji kult Starih Slovena, čija je religija ustvari originalna na prostorima Ukrajine.

Poklonici ove vere se klanjaju Dažbogu. Pokretač ovoga je bio Lev Sylenko, koji je pokušao da upozna Ukrajinski narod sa staroslovenskom religijom, još posle Drugog svetskog rata.

Link: https://en.wikipedia.org/wiki/Native_Ukrainian_National_Faith

Izvori su iz 2005. i 2013. sa linka.

Lev je smatrao da je hrišćanstvo strana religija, ne samo u Ukrajini, već kod svih naroda koji potiču od Slovena.

U Ukrajini postoji više od trideset zajednica, koje su posvećene širenju ove religije, a glavni koordinator je B. Ostrovsiй, pastor Ukrajinske zajednice “Dažbog". U Zaporižii, gde je locirana i najveća zajednica ove religije, izdaje se žurnal, pod nazivom “Svitlo Oriiani” (Svetlo Orijani).

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Irij


Irij je mitsko mesto u slovenskoj mitologiji gde duše idu posle smrti i koje se ponekad poistovećuje s rajem. Veruje se da je, u mitološkom predanju, proleće došlo na Zemlju iz Irija.

Irij je zamišljan kao vrt, koji štite željezna vrata, koja su onemogućavala da živi uđu u taj vrt, a nalazio se u krošnji kosmičkog stabla. Grane tog stabla gnijezdile su ptice, koje su obično identifikovane kao ljudske duše.

Prema narodnim pričama, vrata Irija čuvao je Veles, koji je ponekad uzimao životinjski oblik raroga, noseći u svojim kandžama ključeve od drugih svjetova (Rarog je mitološko biće, vatreni duh u obliku ptice, povezan sa kultom ognjišta).

Slovenski narodi su mislili da ptice odlaze u Irij za zimu i vraćaju se na proleće na Zemlju, noseći život. Prema narodnim pričama, kada duša napusti Zemlju ide u Irij, ali ne ostaje zauvek u njemu - nakon nekog vremena duša se vraća u utrobu trudnice (tragovi reinkarnacije mogu se videti u tom uverenju), a nosi je roda ili leganj.

Neki slovenski narodi su verovali da je Zemlja ostrvo koje pluta na vodi, u koju sunce tone svaku veče. U centru tog ostrva nalazilo se drvo sveta. Korenje ovog drveta je sezalo daleko u podzemni svijet Nav, a grane visoko u područje nebeskih bogova.


~


Nadamnom se svilo jato gavrana
I nebo pocrne od njinih graktaja
Oči mi postaše hladne kao kletve predaka
Dok kraj mene kolo igra čopor Navija

Magla oko mene gmiže i vetar zov smrti zavija
Dah mi staje krikom me Morana doziva

Put za Irij!

Al' čuh pesmu kiše i zlatnih gromova
I Stribog zloduhe u prah razvija
Dah vučji duh moj ugreja
Mater sva visoko peva himne Bogova

Kapija Irija predamnom se otvara
Neka nam je večna slava
Nek je večna dolina Svaroga!

Put za Irij!

Moćno gorje u daljini se uzdiže
I hrastove šume guste neprohodne
Gde smrad i lazi iz pustinje nikad ne dopreše
I moj duh tamo putuje
Gde se zastave Kolovrata ponosno vijore
Gde sa zlatnog trona moćni Svarog caruje

Nit German, nit Grk
Sazdan od Sunca, Zemlje, Groma!
Ja sam od olujnog slovenskog plemena
Nek je večna dolina Svaroga
SLAVA!!!

offline
  • Osvjedodžbeni spretnik munjarstva
  • Pridružio: 04 Jul 2011
  • Poruke: 5424
  • Gde živiš: Beograd

Malo treša...
I ne, ne mislim na muzički pravac. Mr. Green

https://www.youtube.com/watch?v=SRvsIfEJVZE

https://www.youtube.com/watch?v=C6oMiwler-Y

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16405

Perun


Opšte poznati slovenski bog, gospodar groma, kako ga zove Prokopije; slovenski Zevs, kako ga naziva J. Malala (III 13.) u X veku – bog, koga skoro svaki hroničar spominje, koji se najviše održao u folkloru, pripoveci i pesmi svih Slovena, koji je ostavio tragova na osobnim imenima, na imenima sela, planina i biljaka, jeste bog Perun.

Ovo božanstvo poznavali su Sloveni bez sumnje još u indoevropskoj epohi. Perun je bog grmljavine i groma, kao Thor u Germana, Zeus u Grka, Jupiter u Rimljana.

Zabeležaka i potvrda o postanku i biti svojoj ima Perun više nego ikoji drugi slovenski bog. Pod 907. /Chron. Nestoris c. XXI pg. 16./ godinom priča Nestor:

"I zaklinjahu se oružjem i Perunom bogom svojim, i Volosom skotijim bogom, i utvrdiše mir."

Pod 945. i 971. godinom zaklinju se Sloveni, kako to vidimo u citatu u odeljku vrhovnog boga, opet Bogom, Perunom i Volosom. 980. /Ibid. s. XXXVI pg. 42./ godine veli Nestor:

"Postavi (Vladimir) Kumire na brdu više svoga dvora: Peruna od drveta sa srebrnom glavom i zlatnom bradom, i Horsa i Dažboga i Striboga i Semorgla i Mokošu",

a 988. /Ibid. s. CXLIII pg. 71./ godine:

"Zapovedi (Vladimir) da privežu Peruna konju za rep, i da ga tako svuku do ispod Boričeva u otok; zatim naredi dvanaestorici ljudi, da ga tuku batinama. Dok su ga oni tako vukli potokom, nekršteni nad njim plakahu. Tada, pošto su ga tako dovukli do Dnjepra, bace ga u nj. Vladimir reče svojim slugama: "Ako se gde zaustavi, odgurnite ga od obale, dok ne prođe vodopad, a tada ga ostavite." Prođe Perun kroz reku i izbaci ga vetar na obalu, koja se od toga doba do danas zove "Perunova obala".

"Zbornik Paisijev" je isto tako od vrlo velike važnosti kao spomenik za Slovensku mitologiju. I on spominje one bogove koje i Nestor, koji su, izgleda, bili poznati svakom Rusu. Stavak koji nas interesuje glasi:

"I veruju u Peruna i u Horsa i u Mokošu i u Sima i Rgla i u Vile... Mole se... Vilama i Mokoši i Simu i Rglu i Perunu. – Počeše žrtve prinositi Rodu i Rožanicama pre (nego žrtvovahu) Perunu bogu njihovom... I po svetom pokrštenju Peruna odbaciše... Mole se njemu prokletome bogu Perunu i Horsu i Mokoši i Vilama."

I spomenik XIV veka "Kirillo Belozarski manastir" /Nalazi se u biblioteci Petrogradske Duhovne Akad./ vrlo je značajan. On glasi:

"Veruju u Peruna i u Hrsa i u Sima i Rgla, i u Mokošu i Vile; i oni se mole ognju i Vilama, Mokoši, Simu, Rglu, Perunu, Hrsu, Rodu i Rožanicama i svim prokletim bogovima njihovim. I tim bogovima žrtve prinosi i čini slovenski narod... Vilama i Mokoši, Divi, Perunu, Hrsu, Rodu i Rožanici... tj. Sloveni su počeli postavljati trpezu Rodu i Rožanicama pre nego (postaviše trpezu) Perunu bogu njihovom..." završetak ovog stavka je kao i u već navedenom Pajsijevom zborniku.

Spomenik "Kirilo-Belozarskog manastira" sadrži međutim još jednu novu pojedinost kad veli:

"I počeše žrtvovati munji i gromu i suncu i mesecu, a ostali Perunu, Hursu, Vilam i Mokoši". Kad se Vladimir vratio sa vojnog pohoda u Kijev: "Poruši sve idole, Peruna, Horza, Dažboga, Mokošu, i ostale kumire", priča Nestor.

Vidimo koliko je dubokog korena uhvatila stara vera: "a to su Hrišćani koji veruju u Peruna i u Horsa i u Mokošu i u Sima i u Rgla i u Vile – Mole se – Vilama i Mokoši i Simu i Rglu i Perunu i Rodu i Rožanicama. /A. Vostokov, 1842.

Ime Perunovo zadržalo se na mnogim stvarima u pojedinim pokrajinama slovenskim + kao

Polapci imaju i Perendan, a Srbi cvet peruniku, koji se zove još i bogiša.

Ovoliki broj spomenika imena Perunova svedoči nam ne samo to da je Perun postojao, nego nam svedoči i to da je on i opšte poznati slovenski bog.

Vrlo verovatan, a svakako isto tako i tačan podatak o Perunu, daje nam Gvanjini kad veli:

"Na ovom mestu, uzdizaše se nekada Perunov idol, baš onde gde je danas manastir Perun, nazvan tako po imenu ovoga idola. On – idol, bio je obožavan od Novgorođana. Predstavljao je čoveka, kako u ruci drži ognjeni kamen; sličan je gromu, jer reč "Perun" kod Rusa i Poljaka znači grom.
U počast ovoga idola goraše i noću i danju vatara naložena od hrastovih drva. Ako se nepažnjom slugu, koji je moraju čuvati, ova vatra ugasi, svi bi, bez ikakve milosti bili osuđeni na smrt."

/Gvanjini: Sarmatiae Europae descriptio 1578./

Etimologija Perunova imena:
- nastalo od korena reči: per (u) što znači bijem, silno udaram, otud p'rati što znači; udarati,
- i nastavka un koji označava izvršioca radnje; uvidećemo da je Perun čisto oličenje groma i tresa.

On je onaj bog, koji sve udara i krha, a nije samo bog munje koja tek sevne. Po drugom značenju korena reči, nagoveštena je možda i kiša, što se s gromom iz nagomilanih groznih oblaka na zemlju lije, ispirajući i čisteći nebo. /N. Nodilo: Rad J. A. XXXXVIII.)

Slovenski Perun upoređivan je često i vrlo opravdano sa indijskim Pardžanjom, litvanskim Perkunasom i letskim Perkonsom. Rekosmo da se sasvim opravdano upoređuje Pardžanja sa Perunom, jer ni Pardžanja nije samo bog kiše, kako se do skora mislilo, nego i bog grmljavine. /G. Krek: op. cit./ Rigveda (V. 83.2) veli:

"Vetrovi duvaju, gromovi pucaju, zelen niče, nebo se naoblači, stvara se za svako stvorenje okrepa, kad Pardžanja sa svojim semenom oplodi zemlju" A dalje "Riči, grmi, daj ploda, obleći nas svojim punim vode kolima (V. 83.4)." – "Ako, o Pardžanja, pod rukom groma pogodiš zlikovca sve se veseli što je na zemlji (V. 83. 7);" – "Neka bi šumne vode velikoga besnog bika oblaka zemlju razveselile (V. 83. 9)".

Helmold nam spominje nekoga boga Provena i Provea. Ovi bogovi su na svaki način identični sa Perunom, a Helmold ih je ili krivo čuo ili krivo zapisao ( Mr. Green ). Saks Gramatik nam pak priča o nekom bogu Porenutiu, koji bi mogao biti Porenović, Perunov sin.

Da bi se videlo, na kakvom mestu su Stari Sloveni gradili hramove Perunu, i šta su smatrali za najdraže obitavalište Peruna i svih bogova uopšte, karakterističan je navod Helmoldov, koji glasi:

"Mi odosmo u onostranu Slaviju i uđosmo u jednu šumu. Tu, između vrlo starih drveta, videsmo hrastove posvećene Provenu, bogu ove zemlje. Ograđeni su bili šumskom ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova i idola; ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. Narod, kralj, sveštenici, svi tu dolaze radi suđenja sporova. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu, ili onima kojima preti opasnost od smrti, a nije im otkazano pravo azila. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje, da ne dopuštaju, da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihova hrama". /Helmold: Chronica Slavorum, I, 83./

Da bismo mogli reći koju o Perunu u našoj Narodnoj pesmi, moramo najpre navesti nastavak onog već spomenutog ugovora 945. godine između Slovena i Grka, koji kod Nestora glasi:

"Sutra dan ujutru Igor sazva poslanike (Grke) i ode na brdo, na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svima svojim glavarima, koji behu nekršteni: "A Rusi hrišćani položiše zakletvu u crkvi Sv. Ilije".
Ovaj navod letopiščev, gde kraj Perunova kipa stavlja hram Sv. Ilije, i gde Sv. Iliju tako reći izjednačuje sa Perunom, vrlo je značajan.

Izgleda da je Perun na Sv. Iliju natovario sav teret svoga neznaboštva.
Pitanje je sad, da li je crkva uticala na ovu zamenu ili nije. Neki autori /L. Niederle: op. cit./ premda sumnjaju, ne mogu ipak i da potvrde ovu zamenu. Međutim, ako se setimo diplomacije Carigrada u verskoj politici, jasno će nam biti da je crkva nesumnjivo uticala na to da se stara božanstva zamene hrišćanskim svecima i da se običaji zaodenu u hrišćansko ruho. Pa ne samo istočnopravoslavna crkva, nego je i katolička crkva uticala na ovakve zamene.

Zar nam ovu tvrdnju, sem slučaja Peruna i Sv. Ilije, ne dokazuje i pokušaj da Svetovida prekrste i zamene Sv. Vidom; da Volosa zamene Sv. Vlasijem i Vasilijem? Zar nije dovoljan dokaz i to što su veliki hrišćanski praznici stavljeni u isto doba kad su bile velike svečanosti slovenskih bogova? Zar nam napokon ne kazuje to i primer boga Votana u Nemaca, koji je prekršten i nazvan Sv. Martin?

Ovakvi postupci, pobožne laži, lukavstva i zbrke imena /L. Leže: op. cit./ nisu retka stvar kod srednjevekovnih kaluđera i sveštenika i istočne i zapadne crkve. Prema tome možemo posve slobodno smatrati Sv. Iliju kao direktnog naslednika Perunova, pa prema tome i naslednika svih njegovih svojstava, a kao takvog ćemo ga odmah upoznati i iz naših narodnih pesama.

Po našoj Nar. pesmi Sv. Ilija je gromobija; munja i strele svojina su drugih svetaca. Ilijin je grom, a on ga svojom vlastitom rukom baca i njime udara. Nar. pesma veli:

Progovara Sv. Pantelija: "Udri gromom gromovnik Ilija – Udri ognjem Ognjena Marija – a ja vetrom Sv. Pantelija" – Al govori Ognjena Marija: – "Nemoj gromom gromovnik Ilija – ni ja ognjem Ognjena Marija". – Ili: – "Iz oblaka svetac progovara: Ognjem pali Ognjena Marija – Strelom streljaj Sv. Pantelija – Gromom udri Gromovnik Ilija" – Ili: "Ne svetkuje petka ni nedelju – ni Iliju koji gromom bije – ni Mariju koja ognjem pali".

Sv. Iliju spominje naša Nar. pesma i kao kočijaša, koji uvek na gozbi svetaca sedi na vrh sofre, baš kao i Zevs u Grka. Jekavska Nar. pesma (V. knj. II. 22.) peva:

"Bože mili čuda velikoga – gledah čuda prije neviđena – u Pavlovu svetom manastiru – postavljeni od zlata stolovi – navrh sofre gromovnik Ilija..."

I Stari Sloveni mislili su da grmi zato što se Perun vozi na kolima, baš kao i indijski Pardžanja, /N. Nodilo, op. cit./ a i naš Sv. Ilija. Ali Sveti Ilija je u moći i da pljuskom pusti kišu, a isto tako i da zatvori nebo. U pesmi "Sveci blago dele" Sv. Ilija zatvara sedmera nebesa, i udara pečat na oblake, da ne padne dažda iz oblaka. Ova moć pripada Pardžanji, a po dugoj etimologiji korena reči – per(u) bilo bi to u Perunovo svojstvo. Koliko se naša stara vera i do danas očuvala pokazuje nam jedna naša narodna pesma, gde se najdublje neznaboštvo titra s hrišćanskim imenima, a koja je važna i stoga što spominje nebo kao svojinu vrhovnog boga, a Sv. Iliju zove kočijašem i daje mu, sem gromova, i strele.

Ona glasi:

+ Hvalila se zvijezda Danica

U slovačkim narodnim pesmama nalazimo Peruna pod imenom Paroma, koji opet kao i Perun baca gromove.

Valja nam naglasiti još jednu osobinu boga Peruna, koja se jasno vidi iz svih ugovora koje hroničari spominju, a u kojima se Sloveni uvek zaklinju bogom svojim Perunom. Perun gromom satire rušitelje ugovorenog mira i krivokletnike na narodnom sudu. To je razlog, što se uz svaku zakletvu redovno spominje ime Perunovo.

Nekoliko puta spomenut je do sada Oganj. Ruski spomenici iz XIV i XV i XVI veka zovu Svarožića ognjem. U našoj Narodnoj pesmi nalazimo redovno uz "gromovnika Iliju" i njegovu sestru "Ognjenu Mariju".

Držimo da je posve prirodno i da je u suštini same stvari obožavanje ognja ili vatre, i da je ono postojalo i kod Starih Slovena. Vatre ili kresovi u oči Đurđeva, Ivana i Petrova dne, pa u oči Lazareve subote, jesu nesumnjive potvrde navedene tvrdnje, a zaostaci toga kulta.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 739 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 6 sakrivenih i 693 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., ALBION101, Aleksandar Tomić, Botovac, Cirkon, djboj, galijot, goxin, h8propaganda, ILGromovnik, Jovan Nenad, Klecaviks, krkalon, KUZMAR, laze2, Marko Marković, Mercury, mige, mikrimaus, milos7160, Miskohd, Mr. Majevica, nikoladim, nuke92, Pakito93, panonski mornar, pein, perko91, repac, rovac, samsung, Smd, sokars, suton, Trpe Grozni, vlvl, voja64, W123, Wisdomseeker, |_MeD_|