Fil ::... će Krstić da doktorira na nama Kako ide ono "gde farmacija zataji, tu tekstilna industrija nastupa (ludačke košulje)"! Tako da, mi mu dođemo neki zamorčići, na posmatranju. Već vidim sebe u nekoj njegovoj knjizi, naučnom radu "hajde da posmatranog pacijenta nazovemo Panonsky. Vidimo gomilu ljudi kako idu bulevarom i odjednom se pojavi plavuša u crvenoj haljinici. Panonsky u tom slučaju..." Najgore od svega, što je ovo istinita priča! Imadoh psihologiju u gimnaziji, a profesor psihologije je bio i direktor doma učenika (di sam živeo). Čovek me je iz nekog razloga voleo i da se šali sa mnom i da popriča. Onako, neobavezno, ko da sedimo u kafiću i divanimo. I onda na času sam ja bio ogledni kunić, namerno me u vezi ženskih nešto... Neki primer davao. Sve preko primera objašnjavao i bilo je duhovito, još pogotovo što sam ja u priči. I na svu silnu nesreću, bila neka seoska slava i ja privedem žensku. Amfort kapija, tipična Vojvođanska, taman mračni kutak da se malo volimo... I ko uz očin to preko puta njegove kuće! I njega neko doveze kući pripitog i ne znam kako, on provali da sam to ja! I "Panosky, Panonskyću, pa jesi to ti? Šta radiš? Oćeš me upoznati?" Prdonja matori, kako me provalio... I eto materijala na času!
Tako da Krstiću, izvoli, neće mi biti prvi put da me psiholog uzima za primer, posmatra...
A Krstiću, tebi srećno dalje školovanje, i da ti je život pozitivna pustolovina a ne glavolomka... Odrastao si uz MC može se reći
Da su stara vremena, bile bi želje i čestitke i pozdravi, i prigodna pesma, uz to
Evo mene posle par dana, hvala puno na lepim željama i ovo mi je zaista jedna dodatna vrsta motivacije da se održim na svom putu.
Ma sve je to lepo i rado bih ja radio eksperimente al' kako se vika ona etika mi ne dozvoljava Prošlo je vreme bihejviorizma Eto nova reč koju možemo koristiti da ispitamo koliko je neko pijan. (ja ni trezan ne mogu da je izgovorim... )
...sam psihologiju gledao kao nauku koja dosta istražuje mentale bolesti ali toga zapravo najmanje ima...
Imali smo online pripreme fakultet iz Niša je držao predavanje i prolazili smo kroz knjigu i niko ništa nije znao dok nisu usledile teme o mentalnim bolestima, tad je nastao pravi haos svi znaju sve Predpostavljam da će većina ići za kliničke psihologe samim tim manje ludaka.
Ako se kojim slučajem zakon promeni i psiholog ostvari pravo da prepisuje lekove, radimo biznis @Panonsky
Krstić ::
Ako se kojim slučajem zakon promeni i psiholog ostvari pravo da prepisuje lekove, radimo biznis @Panonsky
Kada bi se to desilo, lekovi bi se prodavali i na kioscima....i u marketima....
Kakva bi to ''igranka'' bila...
Krstić ::Imali smo online pripreme fakultet iz Niša je držao predavanje i prolazili smo kroz knjigu i niko ništa nije znao dok nisu usledile teme o mentalnim bolestima, tad je nastao pravi haos svi znaju sve Predpostavljam da će većina ići za kliničke psihologe samim tim manje ludaka.
Ako se kojim slučajem zakon promeni i psiholog ostvari pravo da prepisuje lekove, radimo biznis @Panonsky E, za to treba malo više škole. Prvo medicinski fakultet, pa onda specijalizacija neuropsihijatar. Onda imaš posla sa "pravim" slučajevima, hard core psihičkim bolesnicima i poremećajima i pišeš te lekiće, razne narkotike, za koje se danas i normalni otimaju... Ih, šta bi ljudi dali danas da im psihijatar napiše neku F dijagnozu, pa da mogu da uzimaju Bensedine i sl. Vrlo cenjena grupa dijagnoza među stanovništvom, gutaju benzodijazepame i ostale ko bombonice! Imao bi posla sa dementnim, alchajmer, šizofrenijom, narkomanima i svačim nečim. Psihologija se ipak bavi više nekim slušanjem pacijenata kojima je teško, depresija i sl. Saslušaš ih, navedeš ih da sami otkriju svoj problem, treninzi autosugestije, kažeš "vidimo se za nedelju dana", mazneš lovu... "Čistiji" posao nego neuropsihijatar i mislim da je zabavniji.
Kako ide ono "gde farmacija zataji, tu tekstilna industrija nastupa (ludačke košulje)"! Tako da, mi mu dođemo neki zamorčići, na posmatranju. Već vidim sebe u nekoj njegovoj knjizi, naučnom radu "hajde da posmatranog pacijenta nazovemo Panonsky. Vidimo gomilu ljudi kako idu bulevarom i odjednom se pojavi plavuša u crvenoj haljinici. Panonsky u tom slučaju..." Najgore od svega, što je ovo istinita priča! Imadoh psihologiju u gimnaziji, a profesor psihologije je bio i direktor doma učenika (di sam živeo). Čovek me je iz nekog razloga voleo i da se šali sa mnom i da popriča. Onako, neobavezno, ko da sedimo u kafiću i divanimo. I onda na času sam ja bio ogledni kunić, namerno me u vezi ženskih nešto... Neki primer davao. Sve preko primera objašnjavao i bilo je duhovito, još pogotovo što sam ja u priči. I na svu silnu nesreću, bila neka seoska slava i ja privedem žensku. Amfort kapija, tipična Vojvođanska, taman mračni kutak da se malo volimo... I ko uz očin to preko puta njegove kuće! I njega neko doveze kući pripitog i ne znam kako, on provali da sam to ja! I "Panosky, Panonskyću, pa jesi to ti? Šta radiš? Oćeš me upoznati?" Prdonja matori, kako me provalio... I eto materijala na času!
Odrastao si uz MC može se reći
)
