offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
_Sale ::Silija,
Muškarci o kojima pišeš su direktan proizvod prevelikog ženskog uticaja (mame, bake, tetke, strine, sestre, devojke, supruge, svastike, švalerke...  )
Mi ostali nismo takvi.
Nadam se da su muškarci o kojima pišeš samo fiktivni, i da ih ipak ne poznaješ lično. 
Muškarci koji žive sa velikim brojem žena oko sebe (majke, sestre, bake) uglavnom nisu takvi. Naučeni su od malena da je osećajnost prirodna. O tome govori gomila primera ličnosti iz javnog života čije životne priče možemo da čujemo od njih samih. Ili oni koje sami srećemo.
U ovakvim temama ne govorim o fiktivnim već samo o realnim stvarima. Zapravo, mada mi godine dozvoljavaju da o ovome govorim javno na ovaj način, presudna je činjenica da sam čula veliki broj muškaraca koji priznaju da je to tako, da živimo u svetu muške dominacije i da se tu ništa ne može.
Takve muškarce sam sretala u raznim sredinama. Kao odrasla sam živela u Beogradu i Kraljevu, radila u jednoj ICN Galenici i komunicirala sa televizijskim, književnim i pozorišnim svetom, u provinciji u televiziji, opštinskom predsedništvu, američkoj firmi. Ono što je na prvi pogled veoma upadljivo, bez obzira na obrazovanje, je da su muškarci i žene, kad se nadju odvojeni jedni od drugih, jednako nepodnošljivi.  Tek izmešani mogu da prodju. Bila sam u prilici da se nalazim u takvim sredinama i, kao posmatraču grupe fakultetski obrazovanih muškaraca, nisam mogla da se načudim tom ponašanju. Prema meni su bili divni, ukazivali mi veliko poštovanje u profesionalnom i ličnom smislu. Ali osobine koje ispoljavaju i priče o ponašanju u privatnom životu su meni nešto što bi čovek trebalo da sakrije od drugih, a ne da priča o tome. Takodje sam bila u situaciji da sam izložena velikom šikaniranju od strane muškaraca na funkcijama, da moj rad proglašavaju svojim, da dodjem preko SIZ-a da budem šef protokola u jednoj Skupšini opšine, a ostanem honorarac nekoliko godina. Hoću da kažem, nagledala sam se različitih muškaraca i natrpela svega, kao i svaka žena uostalom. Nisam ni u čemu posebna po tome.
Na ličnom planu nisam imala te drastične primere neodgovornosti i nesposobnosti trpljenja, ali su muškarci skloniji da posle nekog vremena postanu opušteniji u negativnom smilu i da počnu da pokazuju te vrste slabosti. Govorim o ljubavnim, prijateljskim i druževnim kontaktima. Desilo mi se čak dva puta da mi kaže da me voli, ali da ne može da bude sa mnom.  Klasičan izgovor, i to iskustvo, opet sam sigurna, ima svaka žena, ali u jednom slučaju je to zaista bilo tako. A dodatak je bio da mora da me povredjuje da bi me preboleo. A radilo se o osobi za koju bi svi koji je poznaju potpisali da je retko dobar čovek, najbolji u svom okruženju i tome sl. Pošto sam razmotrila situaciju, shvatila sam da se radi o nesposobnosti za ljubav.
Imala sam jednog muškarca prijatelja koji je bio oženjen. Radili smo zajedno, živeli blizu, družili se dosta, posećivali. Mogla bih da kažem da je veoma odgovoran muškarac. A onda danima slušam priče kako je njegova žena prava, a oni su na ivici razvoda. A na ivici razvoda su, jer se ne slažu njegova majka i njegova žena. Kad se njih dve posvadjaju, on izadje da igra fudbal. Ili ode na pecanje. A on neće da se odseli!  Žena je našla 4 stana, njegov odgovor je bio da nijedan nije bio u Zemunu, a on, pri tom, ni prstom nije mrdnuo da potraži stan u Zemunu. I kako se ovo ponašanje onda zove? Živela sam u ubedjenju da smo prijatelji, iako su mi svi oko mene govorili da me on voli. Nikada nisam ništa primetila, nikad ništa nije ni nagovestio. Kad smo se čuli, neku godinu posle mog dolaska u Kraljevo, rekao mi je da me voli i da je njegova žena bila ljubomorna na mene. Ja sam, naravno, rekla da ne gajim tu vrstu osećanja prema njemu. On je ostao u tom braku. Kako se ovo ponašanje zove?
Družila sam se neko vreme sa jednim parom koji su oboje završili književnost. Uzeli se, vratili u Kraljevo, iznajmili stan, čekaju bebu. Pred porodjaj, ona insistira da se stan sredi, jer beba ne može da živi u tome. Naravno, ona ne može mnogo da radi, mora da angažuje majku i svekrvu, ali bio bi red da i on nešto uradi, da pomera nameštaj, na primer. Njegov odgovor je bio da će to uraditi iz ljubavi prema njoj. I pitam ja sad muškarce kako bi se osećali da im žena kaže: Ljubavi, danas me je baš mrzelo, ali oribala sam kupatilo zbog tebe. ... Dragi, baš mi se nije dalo da kuvam, ali skuvala sam ručak, zato jer te volim. ...
Hoću da kažem, nijedan od navedenih muškaraca nije spreman da bilo šta trpi i otrpi. Biće samo onako kako njima odgovara. Mada će se praviti kako je to što i sami žele da urade, zapravo ono što drugi od njih traže, a oni su odgovorni i savesni.
Naravno da nisu svi muškarci ovakvi. U provinciji je ovaj broj 90%, a u Beogradu su ljudi kultivisaniji i tamo je slika drugačija. Manje je ovakvih primera. Činjenica je, medjutim, da će i oni koji nisu skloni takvom ponašanju ponekad pokazati te osobine. A to se da tolerisati.  Prosto se radi o tome da se svi mnogo teško snalazimo da uskladimo obaveze i dokolicu i da u susretu sa obavezama iz stvarnog sveta ispada da ta ljubav i nije baš ljubav.
...................................................................................................
ThePhilosopher ::Ono sto je sustinski i jeste uvek metafizicko 
....
Sta kome koja rec predstavlja i kakvu mu tezinu predstavlja,
....
Staze.....
Čovek iz udobnosti može svet oko sebe da posmatra metafizički, a u susretu sa realnim životom samo empatija prema drugim ljudima ima predznak suštine. Ili što bi rekao Ivo Andrić: Čudo jedno kako svi govore o sopstvenoj osećajnosti, a svi su veoma neosećajni za ljude oko sebe, a posebno za svoje bližnje.
Ne radi se o značenju reči, nego o upotrebnom značenju reči. Ti zato ovde upadaš u brojne nesporazume.
Pesma je, naravno, po svačijoj meri. A što se života tiče, trnje nemaš šta da biraš, ono te zadesi. A onda gledaš da se iščupaš iz njega i gledaš da malo hodaš po laticama cveća. Bez obzira na pol.
|
