|
Poslao: 27 Jun 2013 20:01
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Cekam poziv drugara 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2013 20:34
|
offline
- Srki_82
- Moderator foruma
- Srđan Tot
- Am I evil? I am man, yes I am.
- Pridružio: 12 Jul 2005
- Poruke: 2483
- Gde živiš: Ljubljana
|
^ life is pain 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2013 23:03
|
offline
- Srki94
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2008
- Poruke: 12391
|
Utisci sa zavetine danas...
Ovo ono levo desno posle mnogo godina smo svo petoro otišli na zavetinu, baba - Nana, obično ostaje kući.
Stigli smo lepo i domaćinski na gladan stomak sam roknuo Jelena, zatim smo otišli da ručamo, tamo sam roknuo posle ručka još jednog Jelena. Ručak je standardan, supa, rinfliš, sarma, roštilj, ovčetina, tri vrste torti (rata?) koje sam probao po malo. Ostatak dana proveo za stolom, slušao šta stariji pričaju, dobacio se u teme o kojima sam informisan, kao npr. krugovi u žitu do koje smo - pa više oni ja sam ćutao, dakle su - došli preko nekog lika koji je umro i nije verovao da su ljudi otišli na mesec.
Zatim su teme razgovora tekle raznoliko, od problema, škole, preko psa koji je probušio tek napumpanu Eskimo S3, interneta i drugih stvari. Večeralo se i došli smo kući.
Ja sam planirao ranije da se vratim danas i zato sam hteo mojim autom da idem međutim roditelji rekoše "Ići ćemo jednim autom, doći ćemo i mi ranije danas", ispade da smo došli u 21:30 a ne 18h. To mi je naravno poremetilo plan, posao, popravku računara itd.
Uh vala roštilj bolji nisam probao u životu, kupovni jeste ali vala začini su odlični, baš po mom ukusu, ovčetina mi nije bila interesantna uopšte 
Hteo sam ja i treće pivo da popijem međutim meni draga mama je već popreko posmatrala celu situaciju sa ova dva u toku dana pa rekoh hajde da se ne nervira žena.
Ima tako nebuloznih priča uvek na slavama i zavetinama međutim meni je nekako uvek glupo da kažem "E, nisi u pravu čoveče" jer te svi ljudi u sobi gledaju i onda obično ubeđuju da to nije tako kako govoriš itd. pa prećutim 
Ipak je lepše da sediš i smeješ se glupostima uz poneki sarkazam 
A sutra u povorku, umre čovek a nije ni do penzije stigao, totalno neočekivano jbg. život je to (to uključuje stres, nerviranja, nesuglasnosti).
I čoveče gledam tako ljude i nadam se da jednog dana neću da završim pojeden, ofucan itd. zbog nekih drugih ljudi. Stvarno mi je žao kad vidim koliko je moja majka osećajna i koliko sve utiče na nju. Da li to znači da ravnodušni ljudi bolje prolaze u životu jer su manje podložni stresu ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2013 23:58
|
offline
- angelika
- Super građanin
- Pridružio: 29 Feb 2012
- Poruke: 1107
- Gde živiš: na grani-ci
|
"Marko-39 blog
IZLAZAK SA MAJKOM (preuzeto)...
napravljeno: Sreda, 14. Decembar 2011 Vreme 16:11.
izmenjeno: Ponedeljak, 19. Decembar 2011 Vreme 21:15.
Nakon 13 godine našeg braka moja žena je poželela da izvedem drugu ženu na veceru i u bioskop! Rekla mi je, ‚‚Volim te, ali znam da te i ova žena voli možda i više od mene i da bi rado provela neko vreme i sa tobom.” Ta druga žena koju je moja supruga htela da izvedem na veceru i u bioskop bila je moja majka.
Bila je udovica vec 19 godina. Ipak zbog previše obaveza i zbog moje dvoje dece, nisam bio u mogucnosti da je vidam baš cesto. Poslušao sam suprugu i te iste noci sam nazvao svoju majku i pozvao je da izademo na veceru, a posle i u bioskop.
„Šta nije u redu sine, jesi li dobro?!”, uzvratila je pitanjem. (Moja majka onaj tip ljudi koji, ako ih nazovete kasno u noc, odmah pomisli da se nešto loše desilo.)
Toga petka posle posla, krenuo sam do njene kuce. Bio sam jako nervozan. Kada sam stigao ispred kuce primetio sam da je i ona bila malo nervozna zbog našeg izlaska. Imala je lepu frizuru i nosila je haljinu koju je nosila na nekoj od njenih godišnjica braka. Imala je širok osmeh koji je zracio andeoskim sjajem.
‚‚Rekla sam svojim prijateljicama da izlazim sa svojim sinom i sve su bile impresionirane. Jedva cekaju da im ispricam kako je prošlo”, rekla je u dahu.
Izašli smo u vrlo lep restoran, ne previše elegantan, ali sa jako finim ambijentom. Dok smo ulazili, majka me je uzela pod ruku. Seli smo i ja sam uzeo da citam jelovnik (ona je zbog slabog vida mogla da cita samo velika slova). Citajuci, podigao sam pogled i primetio da me majka gleda. Nostalgican osmeh pojavio joj se na usnama. ‚‚Ehhh, a nekada sam ja tebi citala jelovnik kad si bio mali”, rekla je.
‚‚Dobro, onda je vreme da se opustiš i da ti uzvratim uslugu, majko”, odgovorio sam. Tokom vecere vodili smo sasvim obican razgovor dotaknuvši se i nekih zajednickih doživljaja. I toliko smo se zaneli u razgovoru da smo i zaboravili na film.
Kada sam je navece odvezao kuci rekla mi je, „Izaci cemo opet, ali samo pod uslovom da ja tebe izvedem.“ Složio sam se.
‚‚Kakav je bio izlazak?”, upitala me je supruga kad sam stigao kuci. ‚‚Vrlo, vrlo lep. Mnogo bolje nego što sam ocekivao”, odgovorio sam.
Nekoliko dana kasnije, moja majka je umrla od srcanog udara. Desilo se sve tako iznenada da nisam imao priliku da joj ikako pomognem. Nakon odredenog vremena, primio sam kovertu sa priznanicom od restorana u koji sam bio izašao sa svojom majkom. Unutra je na jednoj cedulji bilo napisano: ‚‚Platila sam ovaj racun unapred. Nisam bila sigurna da li cu i ja biti prisutna; no svejedno, platila sam veceru za dvoje…Tebe i tvoju suprugu.
Nikad neceš znati koliko mi je znacila ona noc. Volim te, sine.”
Tog trenutka sam najzad shvatio važnost reci ‚‚Volim te”.
I važnost vremena koje odvojimo za one koje volimo."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2013 13:17
|
offline
- aronija
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 644
|
Moja priča će biti banalnija, nebitnija od Angelikine ali je meni taj dogadjaj ulepšao dan
Bila je nedelja, ja u Novom Sadu kod svoje dece , čekam ih da stignu , znam biće umorni, verovantno ranije leći, pa sam ih spremno dočekala u smislu, spremila da jedu, sredila sve što je trebalo, znam, samo što nisu stigli. Bili su kod svoje kuće, kod svog oca naravno sve kako i treba jer takve stvari smo davno apsolvirali...
Došli su, pune torbe garderobe jer oni zaista vole svoje mesto, obožavaju da kad god mogu izadju tamo sa svojim prijateljima, te vole i lepo da izgledaju, dalje pune torbe koje im je otac spremio, mislim na hranu jer je to selo i svašta nešto ima... u tome je uvek korektan, pa bože moj njegova su!
Predvečerje tiho, njih dvoje se nešto dogovaraju i kažu mi, idemo u šetnju. Prvi put sam sa svojom decom bila u šetnji, ako izuzmemo god.odmore kada u bili mladji, ništa posebno, kej pa sve do štranda a meni lepo sa njima kao da sam na drugoj planeti. Sa jedne strane sin , sa druge ćerka a ja bih skakala od sreće. Zadirkivali me, navodili da lupam pa mi se smejali, svi raspoloženi. Tamo gde smo svi zajedno živeli nismo imali priliku za to, sa ćerkom sam često šetala a on ili nije bio u stanu , ili je gledao utakmicu, učio... Ovaj put je bio za, videla sam i njima je bilo lepo, koliko smo samo kilometara prošli, smejali su se mojoj sreći nesvesni šta to za jednu majku znači.
Samo majke mogu od ovakvih stvari da prave senzaciju naročito kada više nismo zajedno i kada
svaki momenat proveden sa njima predstavlja dogadjaj.
|
|
|
|
|
|
|
|
