Devojčice su preslatke, umiljate, lepo obučene sa svim mašnicama, raznobojnim šnalicama, karnerčićima, krupnim plavim okicama, ali ja više volim dečake.
Ne znam zašto je to oduvek tako. Sve nešto mislim da su za ovu emociju presudni iskustvo i navika.
Vratio sam se pre sat vremena sa sajma knjiga u BG-u ... koja gužva je bila oko 3 Nisi mogao da prolaziš, još kad ulaziš u onu četvrtu halu tako te grune neki vruć talas da ne možeš da dišeš unutra - nzm ni kako su oni ljudi što drže štandove izdržali ceo dan
Kupio sam Dosije Snouden, neki Majkrosoftov priručnik za JavaScript i još par nekih knjiga. Doduše, više smo pratili prolaznice nego što smo razgledali knjige (par puta smo se zbog toga i izgubili pa smo tražili jedni druge po celom sajmu ).
E.L.I.T.E. ::Vratio sam se pre sat vremena sa sajma knjiga u BG-u ... koja gužva je bila oko 3 Nisi mogao da prolaziš, još kad ulaziš u onu četvrtu halu tako te grune neki vruć talas da ne možeš da dišeš unutra - nzm ni kako su oni ljudi što drže štandove izdržali ceo dan
Sećam se kad sam radio za vreme Sajma na štandu izdavačke kuće u kojoj sam bio zaposlen... Nekoliko godina sam tamo provodio vreme od osam ujutru do kraja radnog vremena... Spasavala nas je voda, šetnja, izlazak na vazduh kad god se ukaže prilia, i - supa iz kesice! Skuvamo supu iz kesice, i onako toplu i slanu je popijemo. Ponovo se rodimo posle toga! Em unesemo nešto toplo, em povratimo (koliko toliko) balans elektrolita unošenjem soli. I izlazak na sunce, ako je sunčan dan.
Čelnike pojedinih medija i Lgbt organizacija, nije zgorega podsjetiti da se Zemlja i dalje okreće - oko Sunca. Ne oko njih. I planira nastaviti tako.
Provjereno.
Nisi mogao da prolaziš, još kad ulaziš u onu četvrtu halu tako te grune neki vruć talas da ne možeš da dišeš unutra - nzm ni kako su oni ljudi što drže štandove izdržali ceo dan 
).
