Za čim najviše žalite u životu?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jutros, čitajući novine pažnju mi je zadržao tekst ' Za čim najviše žalite u životu'. Ovih dana sam razmišljala na tu temu, a kako ne volim da otvaram teme, pretražila sam forum i naišla sam na zanimljivljive teme iz ranijih godina koje su nažalost zatvorene i nemam gde da 'udenem' i ovaj tekst.

Tekst ću linkovati zbog komentara koji su mi zanimljivi jednako kao sadržaj teme.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jednostavno pitanje: Za čim najviše u životu? Ili nije baš tako jednostavno?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ni za čim.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, JohnnieBGD, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se nisam rodio u drugoj zemlji...
Sto vreme koje sam potrosio na gluposti bisam pametnije ulozio...
Sto neke stvari nisam uradio ranije
Sto neke stvari i dalje cekam a vreme prolazi

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ulažeš u nešto godinama i veruješ u nešto godinama, trudiš se i imaš viziju.
Onda jednog dana ustaneš i shvatiš da to sve puca, malo po malo, i da je sve manje verovatno da će se ikada realizovati - da ćeš živeti kako si uvek hteo da živiš. Godine prolaze, socijalni život puca takođe i polako toneš...

Jeste da ja imam tek 20. godina ali se plašim da ću jednog dana da ustanem i shvatim da je sve u šta sam verovao celog života i u šta sam ulagao bila jedna iluzija
Izjeda me ta pomisao već sada i već paničim jer mislim da polako dolazi taj poslednji voz - koji ako se ne uhvati ostavlja onog u iluziji da ga pokupi kamion, onaj Cvrčak koji se zove realnost.

A nikada nisam žalio što sam rođen ovde. Istina je da sam pomislio kako bi bilo lepo da i ja kao moja prijateljica iz Švedske imam po 300 evra mesečno jer nisam zapošljen ili 30 hiljada evra na računu za ušteđevinu sa 20 godina, međutim nikada nisam žalio - samo mislim da je lepo da neko ima takve uslove.

Na kraju, žao mi je što sam ispustio jedinu osobu koju sam zaista voleo i što je najgore živeo sam u zabludi da tu nema ničega, dok se nije verila i tek onda kada sam jedva preživeo tri dana sam shvatio da sam budala i koliko mi je ona značila. Međutim bilo je kasno a možda i jesam budala i možda joj ništa nisam značio. Čini mi se da nikada neću saznati

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Srki
Stavi ovo pored kompa i procitaj makar jednom dnevno. "Naterace" te da radis neke stvari i barem i failovao nece ti biti zao

• 3Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Neprimetna, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Žao mi je što se nisam ranije oženio.
Žao mi je što imamo samo ćerku (koja bi volela brata).
Žao mi je što se nisam razišao na lep način sa starim prijateljima.
Žao mi je što sam doživeo rat, i što sam gledao ljude kako pate zbog rata.
Žao mi je drugih jer sam ponekad bio grub i brzoplet, samo zbog *ebene sujete.
Žao mi je što nisam vodio neki dnevnik svog života, makar jedan mali pasus mesečno.
Žao mi je što sam se ponekad ponosio na svoje odluke, iako sam i tada znao da nisam u pravu.
Žao mi je što nikada nisam uspeo da utičem na ljude meni bliske da promene svoje pogrešne odluke.

• 2Ovo se svidja korisnicima: angelika, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Život mi je bio takav da bih ga već mogla zaokružiti kao celinu. Mislim da nemam za čim da žalim, drugi su gotovo sigurni u to, ali ja znam...

Kada bih malo zagrebala po površini pronašlo bi se nešto.
Sale misli da se kasno oženio, ja mislim da sam rano oformila porodicu, tačnije rano sam postala majka.
Danas su devojke u dvadesetoj deca, ja sam mislila da sam zrela. I bila sam zrela i odgovorna. Sada mi se čini da sam još malo mogla sačekati, mada je lepo kada sam drugar sa svojom decom.
Žao mi je što nisam poslušala supruga da imamo i devojčicu, ali znam da bi opet bilo muško
Žao mi je što nismo više putovali samo nas dvoje, ali kao što napisah, rano smo postali roditelji.
Uživala sam u porodici, u svemu što smo stekli samo svojim radom, uživala sam u poslu koji volim, ali mi se ipak čini da sam zbog poslovnih obaveza malo bila sa svojom decom, iako sam svaki slobodan trenutak provodila sa njima.

Ono za čim zaista žalim, žalim toliko da ne želim da razmišljam, a već sam pisala u temama o tome, je što nisam provela više vremena sa svojim roditeljima poslednjih godina njihovog života.
Svaki dan sam ih obilazila, svaki dan sam ih po nekoliko puta nazivala telefonom, kada su se razboleli ja sam ih negovala kod mene, ali mi je neizrecivo žao što nisam bila malo opuštenija, što im nisam verbalno iskazivala ljubav dok su bili zdravi. Ja to jednostavno ne umem. Oni su znali koliko ih volim, znali su koliko brinem zbog njih, ali ih nikada nisam poljubila, osim za Novu Godinu, Slavu ili rođendan. Mnogo mi je žao zbog toga.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Fil, Neprimetna, Zerajic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne postoji neka moja odluka ili postupak zbog kojih bih imala razloga da žalim...Sve bih opet isto.
Ono za čim ja žalim jesu situacije, slučajnosti i nesrećene okolnosti kojih sam bila deo i zbog kojih sam izgubila neke godine života koje teško da ću ikada moći da nadoknadim.
No, generalno sam zadovoljna i na svoj život nisam stavila tačku. Sve što treba dobro da se desi, desiće se. Ne osvrćem se. Idemo dalje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ni za čim. Sve u životu je iskustvo, pozitivno ili negativno ali je svakako nauk.

Hajd` sada, pošto već nikada nije zavisilo od mene, mogao sam biti 10cm viši.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rapha ::

Hajd` sada, pošto već nikada nije zavisilo od mene, mogao sam biti 10cm viši.

I ja isto, bar 10 cm, a može i više. Ali nije zavisilo od mene. A kada je reč o onom što jeste zavisilo od mene, u poslovnom životu, to je što nisam studirala u inostranstvu i što nisam završila jedan strani jezik ili bar usavršila, iako sam išla na kurseve. Ali kursevi nisu dovoljni da bi se strani jezik govorio i pisao na potrebnom akademskom nivou. To je i danas izvor moje profesionalne nesigurnosti. U privatnom životu (o kojem ne bih mnogo), žalim što nisam u mladosti radila na prevazilaženju glupih kompleksa niže vrednosti.