Kolokvijalan jezik ili nepoznavanje pravopisa (ili oba) ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na jednom sajtu određena osoba je postavila pitanje koliko je srpska gramatika teška strancima. Tu sam počeo malo da pričam o greškama koje često viđam kod ljudi i spomenuo sam neke primere grešaka poput neznam i sumljam. U diskusiju se ubacio čovek koji mi je rekao da to nije neznanje već razlika između standardnog i kolokvijalnog govora i da su sumljati i sumljam kao reči delovi dijalekta, a da je pisanje ne znam i neznam samo ortografija. Nisam stručnjak za oblast pa sam proguglao šta to znači:

Pravilno pisanje, pravopis; veština nacrtati uspravnu stranu nekog tela onako kako pada u oči.

Ne vidim kako ovo pobija ono što sam izneo u svom odgovoru, a to je da ljudi ne poznaju dobro jezik kojim pričaju. Ukratko, on kaže da to nije stvar lošeg obrazovnog sistema već samo stvar drugačijeg dijalekta ili navike ljudi da pričaju na određen način. Hteo sam samo da proverim šta o tome misle stručniji da ne bih nastavljao da se raspravljam sa čovekom ukoliko ima pravo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да смо се тога већ дотакли у неким другим темама...

Имао сам током студија колегу са просеком 10 који је био један од тих ''сумљичавих'', како у изговору, тако и у писању... моја баба има 92 године и ту реч у првом лицу једнине изговара ''сујмам''.

Нисам ни ја стручњак, али тешко ми је да прихватим да је то дијалект...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ivance95, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::Мислим да смо се тога већ дотакли у неким другим темама...

Имао сам током студија колегу са просеком 10 који је био један од тих ''сумљичавих'', како у изговору, тако и у писању... моја баба има 92 године и ту реч у првом лицу једнине изговара ''сујмам''.

Нисам ни ја стручњак, али тешко ми је да прихватим да је то дијалект...

Јесте, дотакли (дотицали) смо се и у другим темама, али није лоше поновити, да не би човек лутао, па можда и одустао.
Да не бих овде опет почео с ''пантљичарама'', свечано обећавам да ћу најкраће могуће покушати да ово објасним, па коме шта није јасно нека пита. Тако ћемо у даљем току дискусије дознати више, а тако се лакше и запамти градиво. Писаћу у тезама, ради лакшег праћења.
-За ову област задужени су социолингвисти (као што лекари имају спеијалисте, тако и лингвисти). Њихово је да проучавају како се нормирани језик (уз помоћ граматике с правописом) употребљава у друштвеном окружењу. Наравно, једно је писати, а друго је говорити. Примера за ту различитост има превише - навешћу само један: постоје четири основне врсте немачког језика: западнонемачки, источнонемачки, швајцарски и аустријски. Међутим, када пишу , сви пишу хохдојч књижевни (да вас не чуди спомињање западнонемачког и источнонемачког јер су то велики варијетети који су трајали деценијама и тешко их је избацити).

-Мр Бранко Брборић , један од наших највећих социолингвиста (члан наше велике четворке - Клајн, Пешикан, Ивић, Брборић) рекао је једном приликом : нема ништа лошег у томе што неко каже '' јем кобасице и идем по улицу'' јер је комуникацијски чин обављен - разумели смо човека шта је хтео да каже.
Закључујем: разлика између књижевног и некњижевног језика (дијалеката, социлеката, жаргона, итд) је нормална и нема језика који нема те разлике (негде се те разлике чак и негују). Сетимо се само нашег језика (како бисмо ми знали, осим да легитимишемо некога, да ли је из Ниша, Лесковца или Вршца)...
...Али! Разлика између непознавања и непримењивања стандардног књижевног језика је огромна!
Нико од сељака из Криве Феје не очекује да зна и примени (или објасни) сибиларизацију или флексију вокала. Шта је ту важно и њему и саговорнику: да га разумеју! Мука ће сваког човека натерати да говори колико - толико разумљиво, макар и нестандардно. Проблем је са нашим тзв. ''грађанима'' и ''интелектуалцима'' који себи дозвољавају изразе као што су ''возим опела'', ''у вези тога'' , ''то су велике цифре'', итд, итд.

ПС
Да закључим док се ово није претворило у још једну пантљичару:
Својим ученицима сам говорио : на улици причајте како хоћете, а на часу, пред камером, микрофоном, на испиту - искључиво књижевним језиком. Кад већ знате норму (а морате да је знате ако мислите да се писмено некоме обратите), користите је тамо где је нужно. Најбоље је и једно и друго, када пишете и говорите правилно. Можда ћете својим суграђанима бити необични (кад си у Риму - буди Римљанин), али вама ће бити лепо.
Задовољан?

ПСС
Citat: Проблем је са нашим тзв. ''грађанима'' и ''интелектуалцима'' који себи дозвољавају изразе као што су ''возим опела'', ''у вези тога'' , ''то су велике цифре'', итд, итд.

Надам се да знате о каквим грешкама је овде реч.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem sa našim tzv. "intelektualcima" je i u tome što se stide konsultovanja pravopisa. Oni ne razumeju da ne postoji lingvista, lektor, profesor, ili prosto - čovek, koji poznaje sva pravila nekog jezika.
Profesori, lingvisti, lektori itd. se toga ne stide, svaki od njih ima "Pravopis srpskog jezika" u fioci kada nešto zapne, i rado ga konsultuju. Primeti se po izlizanim koricama (mada su bojne revizije u poslednjih desetak godina).
Svako ima svoju profesiju, i normalno je da neko poput Siriusa ima mnogo manje problema od mene, ali zar je toliko teško konsultovati pravopis, ako ne stalno (u svakodnevnoj komunikaciji, na forumu itd.), onda bar u zvaničnom obraćanju?

"Nije sramota ne znati, ali i sramota je i šteta pretvarati se da znaš ono što ne znaš"

Možda nema veze sa temom, ali je zanimljiva pojava...

• 1Ovo se svidja korisniku: ivance95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Има везе, како да нема. Вук Караџић лепо каже - ''Зло је ко не зна, а учити се не да''. И од најгорег има горе, да се оксиморонски изразим. Зашто? Не постоји незнање! Постоје само незналице. Ако неко нешто не зна, а тога је свестан, онда треба да пита , потражи, научи. То је драж знања, у трагању. Када сам задавао ученицима дипломске радове ја нисам оцењивао садржај (јер је мени он и те како познат), већ методологију, тачније - однос према знању!

Један наш колега је говорио класичним косовско-ресавским дијалектом (са посебним освртом на моравски... ). Сетимо се академика проф. др Радомира Лукића из једног поморавског села који је до краја живота говорио својим сеоским (''сељачким'') акцентом...а име му је златним словима уписано у Сорбони. Е, тај наш колега је био врхунски познавалац уметничког казивања, односно рецитовања! Увек је, при том, говорио: ''Ја не знам да рецитујем, али знам како треба да се рецитује''. И био је ненадмашан, као, рецимо, тренер који никада није шутнуо лопту али зна како то треба да се уради.

Опет долазимо до разлике у незнању и непознавању. Оно што не познајем, желим да упознам, а шта не знам - желим да научим. Пре свега, комуникацијски чин мора да буде у основи свега.

ПС
Већини је овде познато да сам ја (био) професор сценских делатности (продукције)...а уколико укуцате моје име, наћи ћете моје чланке у веома референтним језичким часописима. То је стога што сам желео да научим, а не да кажем (као многи) да је мој начин писања или изражавања лиценција поетика и да тако оправадам своје незнање, односно незаинтересованост да се мењам и напредујем.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Проблем је са нашим тзв. ''грађанима'' и ''интелектуалцима'' који себи дозвољавају изразе као што су ''возим опела'', ''у вези тога'' , ''то су велике цифре'', итд, итд.

Uz rizik da blago odlutam sa teme - "to su velike cifre" nije nuzno greska. Velike cifre postoje, a postoji i najveca - 9. To sto je raspon od najmanje do najvece cifre relativno mali ne znaci da neke nisu vece od drugih

E sad, to sto se u govoru "to su velike cifre" upotrebljava pored nekih velikih brojeva je sasvim drugi par opanaka. Veci je tu problem "cifra" nego "velika".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо тако. Највећа цифра јесте девет. Можда људима боље звуче речи које почињу препречним и струјним сугласницима (ц, с,ж), мада ни ови експлозивни, билабијални (б, м) нису безазлени.

Ниси реаговао на ово '''возим опела''?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je nepravilno: ''возим опела"
Pravilno je "возим Oпела" (Golfa, Mercedesa, Audija, ... svejedno).
To ti je taj sociolingvistički pristup, kad ti auto postane član obitelji ili kućni ljubimac...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::Ovo je nepravilno: ''возим опела"
Pravilno je "возим Oпела" (Golfa, Mercedesa, Audija, ... svejedno).
To ti je taj sociolingvistički pristup, kad ti auto postane član obitelji ili kućni ljubimac...

Лепо је што си се укључио (нема те нешто у последње време), али погрешио си...и то двоструко.

-Марке аутомобила пишу се малим словом (мерцедес, ауди, голф), а имена фабрика великим (''Мерцедес'', ''Ситроен'', итд).
-Никада и никако се не може рећи ''возим опела'' јер је опел нежива именица. Има падежа где је могуће остврити такву комбинацију (купио сам дачију, уместо дужег и неекономичнијег - купио сам аутомобил марке дачија), али и за то се зна.

Ајд сад ти...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da znam da je nepravilno.
Zato sam i stavio smješka!
Pošto već pišemo o nepravilnostima koje se tvrdoglavo ponavljaju, ovo je jedna od njih.
kad ti auto postane član obitelji ili kućni ljubimac
Kao, šetam Žućka, ili hranim Šarka, tako i vozim Opela.

Čak mislim da si i ti na ovim stranicama objašnjavao kompjuterskog miša.
Ili da ja dodam, treba podmazati puž volana, a ne puža.