Pesnici, pažnja!

2

Pesnici, pažnja!

online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17602
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sorelag ::TiSi ::Сириусе, јеси ли, онако искрено (не знам зашто зарезима нагласих ово), дакле искрено свом пријатељу рекао да је боље да узме да кречи, да полива башту, да прави програм у Ц++, или у - - (не могу да нађем - минус, минус), јеси ли?
Ако јеси, онда ти свака част.


Mali bezazleni OT: Prosvedujem, polivanje bašte može biti čista poezija, tj. naročita vrsta - akciona i angažovana poezija, ako se tom činu/delovanju/akciji pristupi kreativno, energično i sa stilom. Very Happy Japanski vrtovi i haiku, mislite o tome. smešak


Dobro pitanje koje zaslužuje iskren odgovor: jesam. Morao sam ako sam hteo da se pošteno i odgovorno bavim uređivačkim i kritičarskim poslovima.
Zašto je to u praktičnom smislu važno:
-Niko nema koristi od zavaravanja i tapšanja po ramenu, ali niko! Ni kritičar (koji samo od lažno pohvaljenog pesnika može da bude poštovan ili voljen, pa i to iz sumnjivih pobuda), ni pesnik. Jasno je i zašto.
-Kada skribomani osete da postoji neki mazohista spreman da s budističkim mirom čita hrpe škrabotina i pri tom još to da hvali, počinje ''gužva pred golom...''.
Razloga ima, naravno, još mnogo, no generalno svi se svode na jedan, najvažniji: umetnost jeste , uprkos svojoj imanentnoj lepoti i duhovnosti, vrlo surova oblast ljudske delatnosti. Vrlo, vrlo surova. Njome može da se bavi vrlo uzak krug ljudi, afirmacija je nesigurna , često i lažna, prepreke brojne, a razumevanje neizvesno. U takvom okruženju, samo prvidino sjajnom i ''rezervisanom'' za mali broj posvećenih, vrlo kratko vreme mogu da opstanu i prežive lažne vrednosti. Posmatrajmo praktično: praviti lažnu sliku, zavaravati netalentovanog i podržavati ga u njegovim ''naporima'' zarad jevtine simpatije, jeste gubitak vremena i energije. Bolje odmah reći šta valja , a šta ne valja. Zašto? Ako se takav skriboman nastavi tim lažnim putem, vrlo brzo će stići na polja kiča i šunda. Dalju priču znamo.

Naravno, najčešće se razgovor kritičara i takve vrste stvaraoca (reč je, dakle, isključivo o netalentovanima) svodi na književno-kritičku analizu, bez obzira na to da li dotični nju razumeo ili ne. Moj posao je da mu to izložim. Ako baš dotični insistira, mogu da mu sugerišem čime drugim da se bavi. Što se mene tiče, postoji jedna vrsta koja je na putu da izumre- epistolarna književnost. Ako nađe svog čitaoca, može s njim da se dopisuje do mile volje....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Napisano: 25 Apr 2009 21:23

Свака част!
Мени је увек некако непријатно. Кад пошаљу овако електронски, па и некако, али кад треба у очи, џаба, ухватим себе како се по два дана нервирам. Нисам огуглао па то ти је.
Него, кроз праксу сам приметио да ми је мало лакше да кажем некоме да је неталентован кад приметим да он у ствари нема шта да каже. Не само да не зна како, већ и нема шта. Потпуна празнина.
Ал' кад видим да има шта, да само не зна како, тад ме душа боли. Али, што кажеш, кад се мора, мора се.
Потрошим се објашњавајући, те еуфемизам овде, те еуфемизам онде, те има ту нешто, те ово је лепо... Једном речју, пресипам из шупљег у празно избегавајући ОНАЈ тренутак. Али кад дође тренутак, кад несрећник схвати да му поезија неће бити боља ако промени мене као критичара, па још ако му и други критичар потврди оно што сам му и ја рекао, о мила мајко! Мислим да би несрећнику лакше пало сазнање да му жена набија рогове, него да је неталентован.
Скрибомана не можеш натерати да залива башту (Сорелаг, добар коментар), али имам и лењштине које не знам како да натерам да пишу.

Dopuna: 26 Apr 2009 23:12

Него, да не скрећемо с теме. Било би добро вратити се, не поукама(чему се то ПЕСНИК може поучити у песништву?), већ смерницама које и сами читаоци треба да имају на уму ако желе да уживају, да знају како да читају, да знају како да разликују онога који само личи на песника, од онога ко то и јесте. Да знају разлику између фолиранта (који, руку на срце, није сам крив за дилетантизам у који је забраздио, а чему су кумовали и издавачи, и слаткоречиви критичари, и време у којем се, ничим изазван, обрео...), дакле – да разликују песника од онога ко то није.

Да би прича имала смисла, а због тренутног стања у којем се песништво налази, треба потегнути причу од Мале Крсне.
Елем, један студент, Чех, Јан Палах је за време Прашког пролећа ('69.) извршио ритуално самоубиство насред Прага, из револта због политичког стања у којем се нашла његова земља. Нема разлога дужити о томе, али тај догађај је касније иницирао низ таквих морбидних исказивања политичких убеђења. Јан Палах је касније слављен у Чехословачкој и као херој. Ни то није толико битно. Оно што се Палаху не може оспорити, то је да је стварно нашао начин да убеди цео свет колико је огорчен на тадашње политичко стање у земљи, 'на сав глас'. Начин на који је то показао, по мом мишљењу, сувише је радикалан, претера га. Ипак, човек је имао СТАВ, па се можда, у некој крајњој консеквенци, може и разумети. Човека су 'прождирале' муке једног народа. Можда би поживео још коју годину да су суицидне склоности уочили психијатри, психолози, социолози...

Међутим, кад неко из свег гласа пева:
''Искористи моје мане, онда причај на све стране...''

Онда то превазилази идеју ритуалног самоубиства. Јан Палах је својим чином послао јасну поруку да је спреман да учини безуман чин, али због ИДЕЈЕ. Несрећна Сека Алексић је показала спремност да отпева овакву глупост због ГЛУПОСТИ. Њу је у такву ситуацију довео текстописац, хеј, текстописац, песник!. Довео ју је у незавидан положај који јој налаже да пред целим светом, на медијима, директно шаље поруку:
'Ево, свете, иако се свако нормалан тога стиди, ја сам тај/та који ће на овакав начин да призна да има мане. Иако ни сам/сама не знам како би се те моје мане могле искористити, моје је да то обзнаним!'

Песнички језик јесте бременит значењима, али ово је пример бременитости глупостима.

А, веровао ти мени, или не, неко се испод ових стихова и потписао, неко их отпевао, а што је још горе, неко их и слуша и то сматра песништвом!



online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17602
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Seka je to uradila svesno. I tekstopisac je to uradio svesno. Samo su KUD ''Idijoti'' to razumno i duhovito nazvali - ''Mi smo ovde samo zbog para''. Nije problem ni tekstopiščeve ni Sekine gluposti, ma koliko ona bila evidentna. Nemam nikakvih iluzija o dubini ljudske gluposti. Ovde je reč o jednom mnogo opasnijem i pogubnijem modelu ponašanja - oni nam, snagom svoje popularnosti, poručuju sledeće: ''Može nam se da smišljamo i izvodimo ovakve bljuvotine jer one donose novac...a usput i menjamo mentalni sklop mladih ljudi''. Opet zbog para. Dakle, nije reč o gluposti kao takvoj , već o vrlo opasnoj, smišljenoj aktivnosti koja se popularno naziva zaglupljivanje. Taj koji im je to dozvolio ili omogućio treba da bude ''razapet''.

Jan Palah je svoj čin, koliko god da to zvuči blasfemično, učinio gotovo nesvesno - impulsivno, a u svakom slučaju nepromišljeno. Tih godina je ''u modi'' bilo samospaljivanje, posebno u zemljama Dalekog istoka, kao znak protesta zbog žestokih tepih bombardovanja i upotrebe hemijskog oružja u Vijetnamu i Kambodži. Šta je postigao Jan Palah? Prekinuo je svoj život i unesrećio svoje roditelje. Da li je zaustavio proces okupacije svoje zemlje? Nije, jer se plišana revolucija dogodila onda kada je ''sazrela kruška'' i to nema nikakve veze sa osvešćenim narodom. Možda ga se neko i setio prilikom ''plišane revolucije''. Vaclav Havel je sebe ostavio u životu i svojim dramama podsticao osvešćenje naroda kome je pripadao. Recimo da je on umeo da iz ''pesničke slobode'' izvuče prave pouke.

Kako se može videti, uvek i svuda, iza svega stoji ideja. Loša ili dobra, poštena ili ''pokvarena'', treba ''samo'' razumeti njen kod i izvući prave pouke. Posle je sve lakše. Zašto? Autori ideje najčešće se sami potrude da njihove ideje budu očigledne, samo ih treba ozbiljno shvatiti, bez obzira koliko neozbiljno deluju. Setite se knjige ''Moja borba'', izvesnog soboslikara iz Braunaua. Sve je u njoj napisano, samo što Adolfa niko nije ozbiljno shvatio. Dok nije bilo kasno.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Napisano: 27 Apr 2009 19:43

Разлоге неозбиљног схватања молера из Браунауа је потребно сагледати у времену у којем је живео, уосталом као и несрећну судбину Јана Палаха. Зато и поменух да је битно стање свести конзумената уметности, не знам како да их другачије назовем.
Или је уметност мртва? А мртва јесте ако нема читалаца, гледалаца и слушалаца. Ни елитизам је више не одржава (само одржава!) у животу. Није ствар у томе да ли је 'његова борба', или самоубиство, уметност или не, то са уметношћу има везе колико и свитац са дупетом, има везе колико и Секино певање текстопишчеве песм...небулозе са уметношћу. Ствар је у томе што ствари и појаве треба именовати правим именом:
То је вештачко биће (мислим да на форуму о философији има добра расправа о томе), то је, дакле, вештачко биће које је такво јер је, између осталог, неспособно за creatio eks nihilo (једини облик код којег немам ништа против да се преведе ''из ничега''). То се зове Мр Евро, вештачко биће. То превазилази популарност Секе, Пере, Раше, Гаше, то је вирус који прелази са свиња, преко птица, на људе.
Па да ли то значи да све може да се купи?
Па не може!
Укрсти ли ''песник'' коња и магарца, добије мулу или мазгу (не само песник). Ту нема перспективе, не иде даље. Мулу КОРИСТИ док му је потребна за његов интерес. Лични интерес се губи кад мула липше, или ''песник''.
Веза поређења са песништвом је у томе што поетика мора да претрпи и суд времена!
Подилажење читаоцу не даје никакве резултате макар му ''песник''( читаоцу, слушаоци, гледаоцу) свако јутро доносио новине; да не додајем, и певао :''Искористи моје мане...''

Dopuna: 27 Apr 2009 23:35

Ја овакав, ничим изазван - дрвље и камење!

online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17602
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Naravno da pravi, iskonski stvaraoci, s ovim dilemama nemaju problema. Interesantno je da problem doživljavanja pesničke slobode imaju samo prosečni. Talentovani su se s njom rodili, s njom su ''na ti'', a netalentovani o njoj i ne brinu - pišu li, pišu...Samo prosečni brinu da li su nešto dobro uradili ili nisu jer su svesni da je uska staza koju poznaju i kojom se kreću. Oni pesničku slobodu shvataju kao tehnički standard.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 839 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 10 sakrivenih i 789 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, bojankrstc, Boris90, cole77, cvrle312, damirZR, Doctor NO, dragon986, Drug pukovnik, Gama, HrcAk47, Insan, ivan979, Jester, kolateralnasteta, krkalon, Marko Marković, Mercury, MIg, Miskohd, Nebo_M, nenad81, ostoja, Panonsky, prekodrinski, Recce, Sirius, sokars, srecko81, Srki98, suton, tanakadzo, Username1000, vasa.93, VJ, Vlada1389, vladas87, voja64