Kako bi mogli da izgledaju vanzemaljci?

1

Kako bi mogli da izgledaju vanzemaljci?

offline
  • Acid_Burn  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator foruma Zabava
  • Hellraiser
  • Demon to some. Angel to others
  • Pridružio: 07 Jan 2005
  • Poruke: 25503
  • Gde živiš: Beneath the Black Sky

Možemo da zaboravimo na male zelene, pošto stručnjaci smatraju da bi vanzemaljci mogli da izgledaju poput ogromnih meduza.

Megi Aderin, ekspert za satelite, smatra da ako postoji vanzemaljski život, on je definitivno čudniji nego što bi mogli da zamislimo.

Sačinjena iz silikona, pre nego iz ugljenika koji predstavlja bazu za život kakav poznajemo, stvorenja bi bila u mogućnosti da žive apsorbujući svetlost putem kože i hemikalije kroz velika usta a komunicirala bi putem svetlosnih impulsa.

Iako bi podsečaćala na meduze, stvorenja ne bi živela u vodi već u atmosferi planeta poput Jupitera gde bi samo plutale naokolo.

Takođe, donja strana bila bi im narandžaste boje koja bi služila kao kamufaža od predatora, dok bi nastavci u obliku luka služili kao balast za otpuštanje ili primanje gasa – kako bi se stvorenja održavala u atmosferi.

Kao inspiracija za osmišljavanje njihovog mogućeg izgleda poslužila su nedavno otkrivena stvorenja u velikim morskim dubinama.

Izvor: http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&m....._id=624422



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 11 Feb 2009
  • Poruke: 28
  • Gde živiš: Kući, gde bih drugde?

Наведена чита SF романе и користи туђу машту. Медузолики облици живота, идентични овом опису, су описани у једној од прича из књиге Arthur C. Clarke - First Contact (1985). Радња приче се одвија баш на Јупитеру.

Залутах овде са Астрономије, па реко' да оставим трага



offline
  • Pridružio: 22 Maj 2012
  • Poruke: 139

A zašto bi vanzemaljci morali da izgledaju drugačije od nas?
Možda izgledaju kao mi,a ne kao meduze.
Onda ispada da su to zapravo vanzemaljske životinje,a ne svesna bića kao mi.

offline
  • Pridružio: 11 Feb 2009
  • Poruke: 28
  • Gde živiš: Kući, gde bih drugde?

То што си изјавила је толико егоцентрично, да ја немам речи. Може се назвати антропошовинизам.

Прочитај следеће, ако те интересује:

Citat:
Dr Zoran Živković
Motiv prvog kontakta u SF delima Artura Klarka

UVOD

Jedna podrobna morfološka analiza – kakva još nije preduzeta, bar koliko nam je poznato – po svoj prilici bi pokazala da se svekoliki naučnofantastični žanr, i pored svoje prividne motivske raznovrsnosti, može, u krajnjoj liniji, svesti samo na dva osnovna motiva: 'prvi kontakt' i 'utopiju'. Ako, dalje, prihvatimo da ovaj drugi motiv, 'utopija', ne mora nužno nositi SF obeležje, u smislu da svaka utopija istovremeno nije i naučna fantastika (mada se ovako pojednostavljeno izjednačavanje najčešće podrazumeva), odnosno da su prave SF utopije, u stvari, svojevrstan 'socijalni prvi kontakt', onda nam preostaje, zapravo, samo jedan temeljni SF motiv, 'prvi kontakt', koji se ne javlja ni u jednom drugom žanru, te stoga predstavlja differentiu specificu naučne fantastike.

Glavna osobenost motiva 'prvog kontakta' u okviru naučnofantastičnog žanra jeste postojanje dve generički različite vrste sudeonika: ljudskih i ne‑ljudskih. Pojava ne‑ljudskih likova u proznom delu uvodi jednu načelnu nedoumicu od čijeg rešenja zavisi ono što bismo nazvali 'umetnička koherencija' motiva 'prvog kontkta': može li se, naime, iz jedne ljudske, antropomorfne perspektive uopše zamisliti i predočiti nešto što je u suštini ne‑ljudsko, neantropomorfno? (Razume se, stepen različitosti između ljudskih i ne‑ljudskih sudeonika 'prvog kontakta' ne mora da bude apsolutan, ali problem se time menja samo u kvantitativnom, a ne i u kvalitativnom smislu.)

Rečena nedoumica javlja se na dva nivoa, odnosno u okviru dve različite antropomorfne optike koje mogu postojati u jednom proznom SF delu. Jedna je perspektiva ljudskih likova dela, a druga samog autora, odnosno 'sveznajućeg pripovedača'. Iz obe ove perspektive može doći do svojevrsnog antropomorfizovanja ne‑ljudskog sudeonika, ali ta dva antropomorfizovanja neće imati istog odraza na koherenciju motiva 'prvog kontakta'.

Kada se antropomorfizovanje javi na nivou ljudskih likova SF dela, onda ono nema inkoherirajuće dejstvo u ustrojstvu motiva 'prvog kontakta', već služi kao sredstvo umetničkog uobličavanja, u smislu da se ovaj činilac koristi za što bolju motivaciju određenih ljudskih osobina i stanja. Ako, međutim, do antropomorfizovanja dođe iz pespektive 'sveznajućeg pripovedača', onda biva narušena koherencija motiva 'prvog kontakta', budući da ovaj počiva na temeljnoj pretpostavci o heterogenosti (dakle: neantropomorfnosti) ne‑ljudskog sudeonika.

Postoji, međutim, i takvo antropomorfizovanje heterogenog entiteta iz pespektive 'sveznajućeg pripovedača' koje ne ugrožava koherenciju dela. Ono se javlja u onim ostvarenjima koja su u osnovi paraboličkog tipa i u kojima ne‑ljudski lik nema samostalan status, već postoji samo stoga da se posredstvom njega kaže nešto o ljudima što se inače ne bi moglo reći na neki drugi način. Kada, pak, heterogeni entitet ima samostalni status, odnosno kada se njegova uloga ne sastoji u pukom ilustrovanju nečega što je u osnovi ljudsko, onda je reč o neparaboličkom tipu pripovedanja, odnosno tek se u ovom slučaju može govoriti o pravom značenju 'prvog kontakta'.

Celo umeće pisanja SF dela sa motivom 'prvog kontakta' ogleda se upravo u izbegavanju antropomorfističkih stupica što se javljaju pri zamišljanju i predočavanju ne‑ljudskih likova sa samostalnim statusom. I dalje je, razume se, otovoreno pitanje koje su ovde krajnje granice i može li se uopšte književnim sredstvima oslikati jedan uistinu heterogeni entitet.

Jedan od autora koji su najpodrobnije ispitali ovu nedoumicu u svojim SF delima sa motivom 'prvog kontakta' nesumnjivo je Artur Klark. Verovatno najuspešnije ostvarenje engleskog pripovedača u ovom pogledu jeste znamenita novela 'Susret sa Meduzom' i mi ćemo se zato njome posebno pozabaviti. Da bismo, međutim, prethodno pokazali u kojoj je meri Klark bio svestan važnosti predupređivanja antropomorfističkih poteškoća, razmotrićemo najpre neka njegova dela paraboličkog tipa koja su prevashodno usredsređena na razobličavanje osnovnih vidova ispoljavanja ovog činioca u ljudskoj svesti.

S obzirom na prirodu čovekovog odnosa prema heterogenom entitetu, u Klarkovim paraboličkim ostvarenjima sa motivom 'prvog kontakta' mogu se razlikovati tri posebne vrste antropomorfizma: antropocentrizam, antropošovinizam i antropomorfizam u užem smislu.

Za prvu vrstu, antropocentrizam, osoben je čovekov aprioran odbojan stav prema mogućnosti postojanja bilo kakvih drugačijih oblika razumnog života u kosmosu; drugi tip, antropošovinizam, ne poriče ovu mogućnost, ali drži do nadređenog položaja čoveka u odnosu na ne‑ljudsko biće; konačno, u okviru trećeg tipa, antropomorfizma u užem smislu, dozvoljava se mogućnost ne samo postojanja heterogenih entiteta, već i njihove nadređenosti u odnosu na čoveka, ali je svako eventualno poimanje na nivou noumena ovih raznorodnih bića osujećeno urođenim nedostacima antropomorfističke prirode čovekovog saznajnog aparata. Kao primeri za pomenute tipove antropomorfističkih nedostataka veoma su ilustrativne tri priče engleskog pisca: 'Izveštaj o planeti tri' ('Report on Planet Three'), 'Krstaški pohod' ('Crusade') i 'Čas istorije' ('History Lesson').

offline
  • Pridružio: 22 Maj 2012
  • Poruke: 139

Ne vidim šta ti je tako čudo u ovoj mojoj izjavi.
Zaista mislim da vanzemaljci postoje,100 posto ih ima,koliki je čak svemir,ali kako neki naučnici tek tako mogu da znaju da vanzemaljci izgledaju kao meduze?
Zašto ne bi mogli da dobiju ljudski oblik?

offline
  • Pridružio: 11 Feb 2009
  • Poruke: 28
  • Gde živiš: Kući, gde bih drugde?

Знаш ли како се (по еволуционистима) развијају врсте? Јеси ли имала прилике уопште да слушаш или читаш Теорију еволуције? Колика је вероватноћа да се деси у милијардити делић промила иста случајност приликом настанка и развоја живота на 2 различите планете? Или си више за теорију ових дана често спомињаних сајентолога? По њима, живот је на Земљи настао (чини ми се) сејањем гена од стране напреднијих бића. У том случају би била много већа вероватноћа да се развијају исти облици живота на различитим планетама

offline
  • Pridružio: 22 Maj 2012
  • Poruke: 139

Ne verujem ni u kakve teorije,to su za mene naucnicke gluposti.
Samo izmisljaju nesto...

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16329

@ rzbrzotrz

Dobro, de, spusti malo loptu Smile


Ko zna sta moze da postoji "tamo negde". Mogu ja da mastam/zamisljam koliko mi volja, ali bih vise voleo nesto konkretno da vidim Smile

offline
  • mcrule  Male
  • Legendarni građanin
  • Michael
  • Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
  • Pridružio: 21 Feb 2010
  • Poruke: 16934
  • Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W

Srećnica ::Ne verujem ni u kakve teorije,to su za mene naucnicke gluposti.
Samo izmisljaju nesto...


Slazem se, uglavnom je tako.... [Ali ne bas uvek]

offline
  • Pridružio: 11 Feb 2009
  • Poruke: 28
  • Gde živiš: Kući, gde bih drugde?

Добро, добро, пробао сам да допринесем, али је јасно да не може шут са рогатим Smile Остављам вама морској кершме екипи да "едукујете" тинејџерке Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 683 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 2 sakrivenih i 649 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, _Sale, A.R.Chafee.Jr., AleksaRadojicic, arsa, babaroga, celeron, darkstar101, dozorni, helen1, HrcAk47, ivica976, JOntra, kybonacci, MarKhan, Marko Marković, Markoni29, mercedesamg, Mercury, mihajlot2013, Misa63, mladen.zovko, mrvica78, pavle_pzs, piton, RJ, sabros, samsung, stug, voja64, x9, zoranis