Vesti iz Beograda

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo moze biti korisno za Beogradjane

OTVORENI JAVNI TOALETI

Javni toaleti u podzemnim prolazima u centralnom gradskom jezgru otvoreni su od ponedeljka za građane. Milan Raković, gradski komunalni inspektor potvrdio je za Kurir da su završeni svi radovi na rekonstrukciji javnih toaleta u prolazima na Terazijama, Zelenom vencu, Nušićevoj i Kolarčevoj ulici.

- Renovirani objekti javne namene, koji su od juče u završnoj fazi radova, i dalje će biti u nadležnosti Javnog komunalnog preduzeća "Gradsko zelenilo". Završni poslovi nisu obimni, tako da će građani moći da koriste sve toalete - rekao je Raković.


http://www.kurir-info.rs/dnevne-vesti/B-05-03042006.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvor: B92
Beograd -- Beograđani od danas ponovo mogu da saobraćaju Nemanjinom ulicom, ali bez trotoara.

Na samom kraju radova (Beta)

Vozači mogu da koriste sve raskrsnice sa tom ulicom, ali će pešaci na novi trotoar morati da čekaju još pet dana. Krenuo je i deo javnog saobraćaja. Očekuje se da će u narednih desetak dana tom ulicom krenuti i tramvaji, nakon pregleda tramvajskih šina i kontaktne mreže i dobijanja upotrebne dozvole. U narednih nekoliko dana biće završeni i sitniji poslovi na uklapanju trotoara sa ulazima na susednim zgradama i trotoarima okolnim ulicama.

Trolejbuski saobraćaj ulicom Kneza Miloša od jutros je ponovo uspostavljen, a linije 83 i 78 saobraćaće ponovo Nemanjinom ulicom nakon tehničkog prijema kolovoza što se očekuje za nekoliko dana.

Oni koji se voze tramvajem moraju takođe imati još malo strpljenja, kaže direktor direkcije za puteve, Branko Smiljanić. "Tramvajski saobraćaj neće biti u funkciji dok se ne završi tehnički prijem i ne dobije upotrebna dozvola. Tehnički je prijem u toku. Mi očekujemo da će sledeće nedelje da komisija završi tehnički pregled i da upotrebnu dozvolu, s obzirom da smo postavili kompletne šine i mrežu", kaže Smiljanić.

Nakon pet meseci rekonstrukcije završena je jedna od najvažnijih saobraćajnica, a grad za leto planira rekonstrukciju Autokomande.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&.....ategory=12

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

| Izvor: B92
Beograd -- Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji produžen rok za podnošenje zahteva za legalizaciju objekta sagrađenih do 13. maja 2003.


(Arhiva)


Izmenama koje je usvojila Skupština Srbije pojednostavljena je procedura za legalizaciju bespravno podignutih objekata, odnosno, građani će moći lakše i jeftinije da dobijaju građevinske i upotrebne dozvole. Vlasnici objekata u izgradnji koji nemaju dozvolu imaju mogućnost da to prijave nadležnim organima radi pribavljanja potrebnih dozvola u roku od šest meseci.

Gradska uprava je dužna da u roku od 90 dana obavesti vlasnika o uslovima za izdavanje dozvole za gradnju. Od dana prijema obaveštenja da je moguće usklađivanje sa urbanističkim planom, vlasnik bespravno podignutog objekta dužan je da dostavi svu potrebnu dokumentaciju u roku od narednih 90 dana.

Izgradnjom objekata do 800 kvadrata i manje složenih konstrukcija moći će da rukovode lica s višom školom, ako imaju položen stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva. Umesto skupog glavnog projekta, graditelji će ubuduće moći da dostave samo idejni projekat, skice ili fotografije. Cena legalizacije biće u nadležnosti lokalne samouprave, a trebalo bi da bude prilagođena platežnoj sposobnosti podnosilaca zaheva.

Zakonom je ukinuto plaćanje visoke naknade za korišćenje zemljišta za objekte koji neće moći da budu legalizovani, a opštine će same urediti pravila o utvrđivanja nadoknade za zemljište.

Precizirano je da projektovanje i izgradnja javnih objekata i javnih površina moraju u obzir uzimati prostor za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Prekršioci te odredbe biće kažnjeni od 10.000 do 50.000 dinara.

Bespravna gradnja i prazne ruke

U Srbiji je, prema procenama, bespravno sagrađeno ili dograđeno dva miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Mnogi građani bili su neoprezni, pa su kupovali stanove ne samo bez građevinske dozvole, nego i bez priključaka za vodu i struju u takozvanoj sivoj fazi. Investitori takvih stanova zaradili su veliki novac i zidaju dalje, a kupci su još podstanari, nemoćni da ih nateraju da završe stanove. Na kraju su jedino oni platili danak neopreznosti, a neki od onih koji bespravno zidaju nikada nisu odgovarali.

Oko 150 građana kupili su stanove na Konjarniku od investitora Aleksandra Lukića. Novac su dali pre dve godine, ali se još nisu uselili. Za većinu to je bio jedini način da dođu do svog stana. Nemaju struju. Zgrada nije legalizovana, pošto nije ni završena. "Smatram sebe baš prevarenom, ne samo ja, to je sudbina svih nas. Ovo ne može ni da se proda, vidite na šta to liči. Uopšte mi nije jasno kako taj čovek može da posluje", kaže Aleksandra Krsmanović-Pešić.


(Arhiva)


Isti problem od 2002. imaju kupci stanova na Karaburmi. Ti stanovi su sagrađeni nelegalno i do danas nisu dovršeni. Prema novom Zakonu o gradnji, priključci za struju i vodu ne mogu se dobiti bez građevinske dozvole.

Dok kupci mašu ugovorima u kojima stoji da izgradnja u grubim radovima podrazumeva dovedenu električnu, kanalizacionu, vodovodnu i telefonsku instalaciju do stana, investitor Aleksandar Lukić kaže da legalizacija i uvođenje struje nisu bili njegova obaveza. "Mi pravimo objekte i isporučujemo stanove i objekte u sivoj fazi i grubim radovima, to je naša obaveza. Troškovi legalizacije, izričito stoji u ugovoru, participacije za priključak, idu na teret kupca", kaže Lukić.

Gradska građevinska inspekcija koja je preuzela nadležnost od opština trenutno sprovodi nadzor nad novim Lukićevim gradilištima na 12 lokacija širom Beograda. Kupci njegovih stanova sumnjaju da Lukić ima podršku vlasti.


S(t)an... (arhiva)


Milan Marković, bivši predsednik opštine Palilula, a sada poslanik, za vreme čijeg mandata je Aleksandar Lukić gradio bespravno na Karaburmi, kaže da je opština protiv njega podnela oko 13 krivičnih prijava i da mu je srušeno oko 3.000 kvadrata. On zida i dalje jer je opština bila nemoćna da ga zaustavi. Zbog neefikasnosti države bilo je potrebno i po dve godine da od zapisnika o divljoj gradnji dođe do rušenja. Problem je, kaže Marković, što je nemoguće takvim investitorima oduzeti nelegano stečenu korist. "Slaba mu je vajda opštinska vlast. Obim radova je mnogo veliki da bi mu opština bila partner u bilo čemu. Vi govorite o jednom bespravnom graditelju, ne zaboravite da je on sitna riba", kaže Marković.

Aleksandar Lukić kaže da nema nikakve veze s ljudima iz vlasti. Smatra da je inspekcija ipak bila efikasna jer mu je srušeno ukupno 12.000 kvadrata. Ipak, hiljade je uspeo da sagradi, kao i brojni drugi investitori. Otkad je donet Zakon o gradnji, zidanje bez građevinske dozvole je krivično delo. Ostao je problem zgrada koje su pre toga sazidane.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&....._id=195057

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Juce poginula 4 radnika na gradilistu u Beogradu, kada se urusio kran tezak 120 tona. Jos 3 radnika su tesko povredjena.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&....._id=209058

Nesreća se desila kada su šestorica radnika ušli u korpu dizalice da bi se spustili sa krova hale. Međutim, kamion, nosivosti 120 tona, na pola puta se prevrnuo, a kran je pao na radnike. Dvojica su uspela da iskoče pre udarca i tako se spasu. Povrede je zadobio i kranista, koji je upravljao mašinom. Svi povređeni smešteni su u Urgentni centar i Zemunsku bolnicu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tramvajski saobraćaj na linijama 10 i 14 biće ukinut, dok će linija 9 saobraćati od Novog Beograda do Slavije. Nova autobuska linija sa oznakom 9A ići će od Slavije do Banjice
Rekonstrukcija Autokomande počeće 8. septembra zbog čega će saobraćaj, kao i trase linija gradskog prevoza u ovom delu grada biti izmenjeni. Za vreme izvođenja radova, koji će trajati do kraja godine, tramvajski saobraćaj na linijama 10 i 14 će biti ukinut, dok će linija 9 saobraćati od Novog Beograda do Slavije. Nova autobuska linija sa oznakom 9A saobraćaće od Slavije do Banjice.

U toku pripremnih radova, od 8. do 18. septembra, biće uklonjene šine sa tramvajske baštice, koja će potom biti asfaltirana sa po dve trake u oba pravca, od kojih će po jedna "žuta" biti namenjena vozilima gradskog prevoza. Saobraćaj će prvo biti izmešten na tramvajsku bašticu, a kada počne postavljanje novih šina ponovo vraćen na obnovljeni kolovoz.


Alternativni pravci

Na trasi Ustanička - Slavija građanima se preporučuje pravac preko ulica Nebojšine i Bulevara oslobođenja ili preko Jovana Subotića, autoputem, ulicama Kneza Miloša i Nemanjinom.
Na trasi Južni bulevar - Banjica preporučuje se kretanje ulicama Maksima Gorkog, Kruševačkom, Husovom, Ljubićkom, Kumodraškom, Ljube Vučkovića i Vojvode Stepe.
Za trasu Slavija - Novi Beograd ima više alternativnih pravaca, i to Nemanjinom, Savskom i autoputem, zatim Nemanjinom, preko Savskog trga, Karađorđevom i preko Starog železničkog mosta. Preporučeni pravac je i Bulevarom kralja Aleksandra, Dečanskom, pa preko Brankovog mosta, kao i Mekenzijevom, Maksima Gorkog, Južnim bulevarom, Ustaničkom i dalje autoputem do Novog Beograda.




Prva faza radova trajaće od 18. septembra do 18. oktobra, kada će biti zatvoren saobraćaj desnom trakom, u smeru Autokomanda-Slavija.
- Do kraja radova, uključenje i isključenje na autoput neće biti moguće, osim isključenja iz pravca Niša u Ustaničku ulicu. U ovoj fazi doći će i do promena na trasama linija gradskog prevoza. Linija 18 će u smeru ka Medakoviću, od Ulice Franše D' Eperea produžiti autoputem, zatim Ljubićkom ulicom, do Kumodraške i dalje redovnom trasom.

- Linije 30 i 31 će u smeru ka Konjarniku saobraćati od Slavije, Mekenzijevom ulicom, Ulicom Maksima Gorkog i Južnim bulevarom do Ustaničke ulice. Linija 34 će u oba smera ići od Prokopa, Bulevarom mira i Vojvode Putnika, preko Mostara, a dalje redovnom trasom- rekao je gradski menadžer Bojan Stanojević.

Druga faza će trajati od 18. oktobra do 18. novembra i tada će za saobraćaj biti zatvoren smer od Slavije ka Autokomandi. Vrednost radova na Autokomandi, čiji je izvođač austrijska firma "Snjietelsk", je 420 miliona dinara. Projekat je finansiran iz gradskog budžeta i kredita Evropske investicione banke, a radovi obuhvataju rekonstrukciju šinskog sistema, kolovoza, trotoara, hidroizolacije na mostu.

Gradski menadžer je istakao da je rekonstrukcija Autokomande ozbiljniji poduhvat od radova u Nemanjinoj i da bi po planu posao treba da bude gotov 18. decembra, ali je dodao da je krajnji rok Nova godina jer je ostavljeno 12 dana za rezervu.


BEZ SAOBRAĆAJA U ULICI VOJVODE STEPE

Saobraćaj u Ulici vojvode Stepe, na deonici od Ulice Gunjak do Ulice Topole, do 12. septembra biće potpuno obustavljen zbog asfaltiranja kolovoza. Vozila sa linija 33 i 39 saobraćaće, u oba smera, ulicama Vojvode Stepe- Gunjak- Topola- Vojvode Stepe. Za vreme trajanja radova Ulica Topola biće dvosmerna. Zbog radova biće ukinuta stajališta "Kalemarska" u oba smera i "Oktobarska" u smeru ka centru grada. Autobusi sa noćne linije 401 će saobraćati kao i linija 33 u izmenjenom režimu.
U ovom periodu radiće se i na delu Ulice vojvode Stepe, od Ulice Topole do centra Kumodraža, ali uz normalno funkcionisanje saobraćaja.





B. R.


http://www.glas-javnosti.rs/danas/srpski/BG06082801.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakve pekarske proizvode Beograđani svakodnevno kupuju
"Šminkanje" belog hleba
Proizvođači u peciva dodaju smeše i boje kako bi kod mušterija stvorili lažni utisak da kupuju zdrav crni ili integralni proizvod. Ovakvom "tehnologijom" bave se privatnici, ali i veliki trgovinski lanci
Svaki stanovnik Beograda u proseku bar jednom dnevno kupi hleb ili neki pekarski proizvod, bilo u redovnim prodavnicama ili u pekarama. Veliki je broj ljudi koji vodi računa o zdravlju i pravilnoj ishrani i odlučuje se na kupovinu zdravijeg - crnog hleba. Međutim, malo kome je poznato da crnog brašna na našem tržištu odavno nema. Potrebno je i napomenuti se većina pekarskih prizvoda prodaje bez ikakve deklaracije, pa kupci, zapravo, i ne znaju kakav proizvod pazare. Mušterije su primorane da veruju proizvođaču i prodavcu na reč.

Pokret za zaštitu potrošača je u februaru ove godine sproveo veliko istraživanje o kvalitetu pekarskih proizvoda u Beogradu. Rezultati su pokazali da proizvodi u više od 30 pekara ne ispunjavaju propisane norme. Izneti su zastrašujući podaci da neke pekare boje brašno socem za kafu kako bi dobilo tamnu boju. Beograđani su tada prvi put imali priliku da saznaju i na kojim mestima se prodaju takvi, sumnjivi proizvodi.

Štite se prodavci

Sanitarna inspekcija redovno kontroliše prodavnice i pekare i vodi računa o higijeni u njima, ali do građana nikada ne stiže informacija koji to objekti prodaju loše i nekvalitetne namirnice. Time se stiče utisak da inspekcija više štiti one koji krše zakon, umesto kupce.

U Pokretu za zaštitu potrošača tvrde da se situacija od februara nije promenila nabolje i da se hitno nešto mora preduzeti.
- Smeše koje se dodaju najčešće se koriste kako bi kod kupca stvorile lažni utisak da kupuje crni ili integralni hleb. To predstavlja svojevrsnu prevarnu radnju, odnosno dovođenje potrošača u zabludu, zato što kupac očekuje da je kupio hleb ili kiflu koja je proizvedena od crnog brašna - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

On upozorava da ovakva "tehnologija" može proizvesti ozbiljnije konsekvence po zdravlje potrošača.

Ugroženo zdravlje potrošača

- Jako je opasno kada ljudi sa zdravstvenim problemima, npr. dijabetičari ili alergične osobe, koji su prinuđeni da jedu samo proizvode od crnog brašna, konzumiraju ovakav "lažni" tamni hleb. Nije potrebno posebno naglašavati kakve su posledice po stanje ovakvih pacijenata - rekao je Bogosavljević.

Kupci, nažalost, najčešće ne mogu da naprave razliku između crnog i drugih vrsta hleba koje se pravilno mogu nazvati "specijalnim". Način proizvodnje, kvalitet hleba i drugih proizvoda od brašna, ali njihovo stavljanje u promet, precizno su regulisani Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda. U skladu sa njim je i obaveza proizvođača da svi upakovani proizvodi moraju imati preciznu deklaraciju, ali i oni koji se ne pakuju moraju odgovarati propisanim normama. Međutim, tržišno orijentisani proizvođači i prodavci, zaradu pretpostavljaju pravima kupaca.

- U toj vrsti manipulacija potrošačima, važno je naglasiti da ne postoje razlike između malih pekara i velikih trgovinskih i proizvodnih sistema, pa potrošačima preporučujemo da uvek moraju biti veoma obazrivi - zaključio je Bogosavljević.

sa http://glas-javnosti.rs/danas/srpski/BG06101802.shtml