Novi zakon o transplantaciji organa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ništa ne sporim, ali kao što rekoh 'to je neka druga priča'.
Sa stavovima je isto: Sve se može i sve (to isto) se ne može - zavisno od tumačitelja. U jednom slučaju mišljenja i volju pokojnika treba poštovati i, posle ovozemaljskog života, njegove rezervne delove niko ne može da zloupotrebljava iako on više ni formalno ne postoji (upisan je silom/voljom zakona u knjige umrlih).

Ako je tako analogija nalaže da se npr. i na glasanjima/izborima poštuje volja jučepočivšeg (jer je on bio za života za xy baju) l to bi trebalo da zastupaju ovi što su protiv korišćenja delova umrlih?! To je pokušavano (istina, i još se koristi), ali su oni ovde protiv poštovanja prava nepostojećih. Treba li ili ne? Ili u svim slučajevima ili ni u jednom!

Osvrt na testament (izjava data svojom voljom, u skladu sa zakonom) - njega poredim sa pravom pojedinca da svojom voljom da izjavu u skladu sa zakonom da se njegovi organi ne mogu koristiti posle ovozemaljskog života Ima elementarno pravo da 'ne dozvoljava sebe drugome' i mogućnost i način (koji zakon ne uskraćuje nego podržava), da koristi svoje pravo, zar ne?

p.s. Daleko je zora, možemo do tada zastupati svoj stav

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::Nisam baš sve prethodno pročitala, pa ne znam da li je ko razmišljao kao i ja...

Jedno je kada je nešto dobrovoljno, a sasvim drugo je kada ti neko nametne da nešto bude dobrovoljno.
Logičnije mi je bilo da mogu da odlučim da li želim da dam svoje organe posle smrti, nego da neko umesto mene već odluči da ja želim, a ja ako ne želim da se osećam kao ''crna ovca'' jer moram da dam izjavu... . Mislim da je to poenta Zakona. Da me indirektno natera da doniram organe nakon smrti. Meni se takav način ''dobrovoljnosti'' ne dopada.

Juče je na sjednici Skupštine CG usvojen (glasovima DPS-a i Pozitivne) Zakon o uzimanju i presađivanju ljudskih organa. Predsjednik Skupštine, član Pozitivne, je na komentare opozicionih poslanika rekao da će naknadno biti rasprava o ovom zakonu!?

Ne mogu a da se ne upitam, šta je to država uradila da bi potencijanom donoru omogućila da sačuva organe za donorstvo? Evo par primjera: za pluća - u Pljevljima "čist" vazduh, za srce - građani žive u "izobilju", "nema" stresa... Za jetru - "zdravo" se hranimo, "nema" droge, niko ne pije… nikakve ljekove koji negativno utiču na jetru i sve su jetre u "savršenom" stanju... Dalje, kad pacijent mora kod specijaliste, tu dođe na red za 4 - 5 mjeseci, ljekove koji su na pozitivnoj listi (sa nedostatkom komponenti) državne apoteke pretežno nemaju, ili ako ne odgovaraju pacijentu (kao na primjer meni Piramil, kupujem Tritace) on mora kupiti originalne u privatnoj apoteci.

Mnooogo je ozbiljnih propusta i nebrige u našem zdavstvu, imali bi na čemu da rade, ali žurno hitaju u Evropu. I u ovom sličaju se dokazuje teorija da "cilj opravdava sredstvo", a ovo je cilj i uslov da CG postane član Eurotransplanta.
Neka nas povedu kolektivno na klanicu jer isto vrednuju i žive i mrtve! U stvari, mrtav čovjek im je vredniji, biznis je biznis. I zašto onda da ne uzmu dio tijela koji će iskoristiti (ako je tehnički ispravan), ugrade ga nekome za debele pare i taj "vozi" još 20 - 30 godina. Samo još da nabave žute trake za one koji nisu humani ili zbog nekog drugog razloga potpišu da nisu saglasni (što mogu uraditi kod izabranog doktora), neka budu obilježeni da se zna ko je ko.

Crna Gora je pred bankrotom, nema više ništa da se proda, možda je ovo izvuče.


Usvojen novi zakon: Svi građani su donori osim ako ne potpišu suprotno

Poslanici su danas većinom glasova usvojili Zakon o uzimanju i presađivanju ljudskih organa u svrhu liječenja, čiji je sastavni dio i takozvana pretpostavljena saglasnost o doniranju.

Izvor i nastavak: http://www.vijesti.me/vijesti/usvojen-novi-zakon-s.....tno-894170

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Jul 2016 13:31

Zdravo svima,
Glavni problem kod ovog novokomponovanog zakona je taj što je protivan Ustavu i što je protivan osnovnim postulatima vladavine prava.

Pojam pretpostavljene saglasnoti potpuno ruši sistem vladavine prava čineći svako delo mogućim i dozvoljenim samo na osnovu unapred pretpostavljene saglasnosti.

Ako bi se igde ikada primenio princip pretpostavljene saglasnosti to bi značilo da su sve radnje unapred dozvoljene dok lice naknadno u zvaničnoj formi ne izjavi suprotno. Zamislimo da se to primenjuje na sva krivična dela, na silovanje, krađu, ubistva, sakaćenje, gde bilo šta postaje unapred dozvoljeno dok oštećeno lice ne dokaže suprotno, a procesi gonjenja slobodni i proizvoljni, krivica podrazumevana dok se ne dokaže nevinost.
Zamislite da se za sve mora unapred dati izjavu o nepristajanju?

To je apsurd i ruganje pravu.
Zašto?

Nijedna pravna radnja pa ni zaveštanje organa ne može se zasnivati na pretpostavkama, niti vršiti u ime subjekta bez njegovog prethodnog ličnog ovlašćenja.

Kako je moguće da sloboda volje građana u raspolaganju svojim sopstvenim telom bude izuzetak koji zavisi od nekakve naknadne izjave, umesto da sloboda volje bude to pravilo koje se podrazumeva? A uvažavanje te naknadne izjave građana o "nepristajanju" doniranja organa zavisilo bi isključivo od ingerencija institucija i lica koja su već unapred pošla od podrazumevane saglasnosti u ime građana, čime se građani stavljaju u apsolutno neravnopravan, nesamostalan i zavisan položaj u odnosu na određene interesne grupe, i s njima povezane institucije, imaoce javnih ovlašćenja i organe odlučivanja.


Referenca i merilo pravnog poretka koje građane čini pravnim subjektima uvek je bila slobodna volja građana, unapred lično potvrđena (a ne naknadno negirana), što znači da izuzetak (npr. donor) baš zbog toga da bi i ostao izuzetak koji potvrđuje pravilo, ne sme postati obavezujući za sve.
U pravnoj nauci postoji jedno ordinarno pravilo koje nalaže da ono što se tvrdi to se i dokazuje, i ne može se pretpostaviti u tuđe ime, ne može se ni dokazivati negacija nečega što prethodno nije potvrđeno. To je pravilo koje važi i kod zaveštanja i svih drugih pravnih radnji. Teret dokaza je zato uvek na onome ko nešto tvrdi, a ne na onome ko nešto poriče. Dakle ne može biti nikakve podrazumevane saglasnoti.

Znači ovaj zakon nas lišava pravne i poslovne sposobnosti i mora biti osporen na Ustavnom sudu

Dopuna: 10 Jul 2016 13:42

zola92 ::



Bilo bi korisno da se odradi anketa sa velikim brojem ispitanika gde bi se ljudima postavilo pitanje da li bi donirali svoj organ posle smrti i da li imaju donorsku karticu, pa da se na osnovu dobijenih rezultata ustanovi koji procenat bi donirao organe, a koji procenat od tog procenta poseduje uopšte donorsku karticu. Verujem da bi se na osnovu tih rezultata videla šira slika i da bi se ustanovilo da li je ovaj zakon stvarno koristan ili nije.

Osnovni i najveći problem kod takve ankete bilo bi samo pitanje odnosno netačna formulacija koja glasi "posle smrti".

Da li zaista mislite da su mrtvi organi ikome korisni?

S obzirom na to da dosadašnje zakonsko rešenje već svim građanima daje mogućnost tzv doniranja organa ukoliko izraze svoju volju i potpišu donorske kartice, nije jasno šta bi se drugo novim zakonskim rešenjem postiglo osim da se volja građana zaobiđe, da doniranje od mogućnosti preraste u opštu obavezu, i da se ta lična radnja stavi iznad i protiv volje građana. Konačno taj javni pritisak koji se vrši na građane u pravcu njihovog prisilnog pretvaranja u resurs besplatnih organa za vađenje uz stavljanje celog društva u kontekst medicine, deluje veoma ponižavajuće i ujedno opterećujuće za psihičku ravnotežu celog društva, što sveukupno proizvodi maksimalno nepoverenje u nadležne institucije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo narode.

Zakon o presađivanju ljudskih organa je donet 24. jula 2018. godine.

Ukoliko neko ne želi da bude potencijalni davalac ljudskih organa, treba da ode svom izabranom lekaru i da traži da potpiše Izjavu o zabrani uzimanja organa, odnosno tkiva.





Potpisujete tri primerka ovog dokumenta, od kojih jedan ide vama, dva ostaju matičnoj zdravstvenoj ustanovi, a jedan se primerak mejlom (pretpostavljam nekakva skenirana verzija) šalje Upravi za biomedicinu, koja je institucija nadležna za oblast presađivanja organa.

Ukoliko se nađete u situaciji da, kao i ja, od izabranog lekara dobijete odgovor da on/a ne zna ništa o tome / ministarstvo nije poslalo dopis i tome slično, ohrabrite ih da se informišu, a mogu i da nazovu Upravu za biomedicinu, br. telefona je 011/ 3616-340.

Rekao bih i par reči o razlozima zbog kojih sam potpisao ovu izjavu, mada neću moći da budem rečitiji od Slobe i člana obučenausunce.

Pre svega, u pitanju je emotivna reakcija na drskost države, države koja se drznula da pretpostavi da ima moju dozvolu za raspolaganje mojim telom. Ne postoji reč sa dovoljno intenzivnim značenjem da opiše ono što ja mislim, pa ću se zadovoljiti time što ću samo reći da je takav odnos nedopustiv.

Ako se udaljimo od ove "odnos države i građanina" perspektive i stvari pogledamo sa stanovišta promovisanja humanih vrednosti i promocije donorstva i tu je stvar katastrofalna. Donorstvo, a i svaki drugi humani čin, MORA da bude dobrovoljan po svojoj prirodi, a nikako pretpostavljen. Ovo usvojeno zakonsko rešenje je Obučenausunce odlično opisao/la kao "javni pritisak". Da podsetim i na Slobin argument - možda, bre, ja mrzm ljude i nikome ne želim da doniram deo svog tela. Novi zakon je, prema tome, u suprotnosti sa bitnim delom prirode humanosti.

Drugi razlog je moje nepoverenje u institucije - ogromnu većinu javnih, a naročito medicinske ustanove. Jedan primer je, svakako, čovek koji se godinama trudi da ukaže na spregu beogradske Hitne pomoći i privatnih pogrebnika (više o tome ovde). Govori se o ljudima koji ne mogu biti dalje od Hipokratove zakletve. Naravno, ovo je samo jedan slučaj, ali činjenica da je moguć govori dovoljno. Svakako ne uliva poverenje.

Da li imam bojazan da postoji rizik da lekari svesno neće profesionalno postupati u situaciji u kojoj mi treba spasiti život? Apsolutno. Da li se bojim da bi moji organi završili na crnom tržištu? Da. Nadam se da sam potpisivanjem ove izjave taj rizik makar malo smanjio.

Prokomentarisao bih i jedan argument za koji sam video da se koristi u raspravama o donorstvu, a to je: "Čak i ako organ završi na crnom tržištu, opet će nekome spasiti život". Istina, ali meni je stalo do toga da organ ide osobi kojoj je najpotrebniji, a ne osobi sa najjačom vezom ili sa najviše novca. Gde postoji sistematično organizovana humana delatnost, mora biti i pravde i do toga mi je stalo.

Još jedan od argumenata (koji je u neku ruku otrcan), a upotrebljavan je od strane pobornika "pretpostavljene saglansosti" je da su mnoge zapadne i razvijene zemlje usvojile ovakvo rešenje. Primedba je očigledna - to što je razvijenija zemlja uvela nešto nije samo po sebi argument u prilog tezi da je to nešto dobro.

Time što sam izneo sopstvene razloge ne želim da sugerišem ništa, osim da isprovociram razmišljanje na temu kod čitalaca, jer je u pitanju bitna stvar (u onoj meri u kojoj vam je sopstveno telo bitno), ali je u pitanju i intiman izbor i vaši razlozi za odluku pripadaju samo vama.

Na kraju da kažem da broj donora organa ma milion stanonvika i dalje ostaje problem koji treba rešiti i bitka koju treba voditi. Ta bitka, po meni, treba da se vodi i na nivou institucija i njihove korupcije. Nadam se da će biti uspešna na vreme da probam da preinačim svoju odluku.